Srpski

Deo XLVII

Evo ga i XLVII u serijalu„Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo svoje živote da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. godine od pomoćnika (Sveti Duh) koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom ocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18, čitamo: “¹⁶ Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu. ¹⁷ Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. ¹⁸ I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.”

Meni je Bog preko Duha Svetoga rekao da ispričam ono čemu sam bio očevidac, kao i prethodni svedoci. Bog koristi mnoge svedoke kroz vekove.

Reformacija, na koju je uticao Sveti Duh, došla je da vrati hrišćanstvo na pravi put. Zajedno sa razvojem štamparske umetnosti, reformacija je doprinela da mnogo više ljudi stekne direktan uvid u Isusovo učenje kako nam Biblija govori. Članovi kongregacija su sada mogli sami da čitaju Bibliju, a propovedi sveštenika i biskupa sada su lako mogle da se provere da li odgovaraju rečima Biblije. Apostol Pavle je rano video da zle sile koje je pokretao Satana neprestano napreduju, posebno na napore određenih verskih vođa da stave „svoj pečat” na tekstove Biblije i „poboljšaju ih”. Isus je uzviknuo na krstu pre nego što je izdahnuo „svršeno je“, pognuo je glavu i predao svoj duh (Jovan 19:30). Rečeno je: „Krst nije samo simbol patnje i dubokog bola, već u još većoj meri simbol pobede“. Isus nije samo pobedio smrt, on je u potpunosti ispunio misiju svog Oca, našeg Boga na nebesima. Isus je postao savršena Božja žrtva za grehe i krivice svih ljudi i osnova Božijeg saveza sa svim ljudima koji veruju u Isusa Hrista. Gledajući unazad, ne postoji ništa što bi ljudi mogli dodati Isusovom učenju, to je savršeno delo koje nam je dao Bog. Isus je nekoliko puta rekao da ja ne radim ništa drugo osim onoga što mi moj Otac kaže, sledeći Isusova učenja mi poštujemo našeg Oca i Boga na nebesima.

U prethodna tri dela serijala govorili smo o prelasku sa judaizma na hrišćanstvo i o teologiji zamene koja se uspostavlja, a koja nema svoju osnovu u Bibliji. Teologija zamene i njen razvoj je Satanin metod da zbuni hrišćane, a u teologiji zamene fokus je skrenut sa Isusovih jednostavnih učenja o tome kako živeti život za Boga. Isusovo učenje o tome kako živeti život za Boga ima neke suštinske karakteristike na koje moramo da se oslonimo, ako želimo da vidimo Božije kraljevstvo ovde na zemlji:

1. Krštenje odraslih

2. Nanovo rođenje Duhom Svetim

3. Beseda na gori

4. Veliko poslanje  

1) – Krštenje odraslih – O Jovanu Krstitelju je prorokovao njegov otac, sveštenik Zaharije, (Luka 1:76-77, 80) “⁷⁶ A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’, jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš puteve za njega. ⁷⁷ Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih greha, ⁸⁰ Kada je dečak odrastao i duhovno ojačao, otišao je da živi u pustinji, sve do dana kada se pojavio u javnosti izrailjskog naroda.” Bog je uticao na svog proroka Jovana da primeni krštenje odraslih, rečima „okreni se i pokaj se za svoje grehe“.

2) – Nanovo rođenje Duhom Svetim – Pisar i farisej Nikodim je jednom kasno noću posetio Isusa (Jovan 3:1-6), “¹ Bio neki čovek, farisej, po imenu Nikodim, jedan od vodećih ljudi među Jevrejima. ² On je došao k Isusu po noći i rekao mu: „Učitelju, znamo da si ti učitelj koga je Bog poslao. Niko, naime, ne može činiti ove znake koja ti činiš ako Bog nije sa njim.“ ³ Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može videti Carstvo Božije ako se nanovo ne rodi.“ ⁴ Nikodim ga upita: „Kako odrastao čovek može da se nanovo rodi? Može li da uđe u utrobu svoje majke i da se ponovo rodi?“ ⁵ Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može ući u Carstvo Božije ako se ne rodi vodom i Duhom. ⁶ Telo rađa telo, a od Duha se rađa duh.”

3) – Beseda na gori (Matej 5:1-15)

U Besedi na gori, prvom velikom govoru u Evanđelju, Matej prikazuje Isusa kao novog i većeg Mojsija: Isus nije došao da ukine Stari zavet, već da ispuni Zakon i zapovesti na nov i bolji način.

Beseda na gori počinje sa devet blaženstava (glava 5, stihovi 1-12):

Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.

Blaženi su žalosni, jer će primiti utehu.

Blaženi su krotki, jer će im se dati zemlja u nasledstvo.

Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi.

Blaženi su milostivi, jer će im se Bog smilovati.

Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.

Blaženi su mirotvorci, jer će ih Bog nazvati svojim sinovima.

Blaženi su prognani zbog pravednosti, jer je njihovo Carstvo nebesko.

Blaženi ste kad vas budu vređali i progonili i kada vas zbog mene lažno optuže pripisujući vam svako zlo. Radujte se i kličite, velika je nagrada vaša na nebesima; tako su progonili i proroke pre vas.

Reč blagosloveni tj. blaženi u Novom zavetu često se koristi za ljude, a posebno za Isusove učenike ili Isusove vernike, kada su izloženi nevoljama i patnjama.

Antiteze

Posle blaženstava sledi šest antiteza (glava 5, stihovi 17–48). Antiteze su Isusova i Matejeva reinterpretacija Zakona u Starom zavetu. One su o:

Ispunjavanje Zakona (Mojsijev zakon), Ubistvo i gnev, Ženidba i razvod, Zakletva i poštenje, Na zlo uzvratiti dobrim, Voleti svoje neprijatelje.

Svaka antiteza počinje sa „Čuli ste da je rečeno…“ a zatim se odnosi na razne zapovesti, posebno na Deset zapovesti. Zatim sledi formulacija „A ja vam kažem…“, u kojoj Isus daje novo tumačenje svake od zapovesti koju spominje. Upravo ova kombinacija tvrdnje i odgovora uzrokuje da se ovi stihovi nazovu antitezama (Velika norveška enciklopedija).

Primer je antiteza vraćanja na zlo dobrim (stihovi 38–39): “³⁸Čuli ste da je rečeno: ’Oko za oko i zub za zub.’ ³⁹ A ja vam kažem: ne suprotstavljajte se zlom čoveku, nego, ako te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi.”

Reči „Ali ja vam kažem“ nisu zamišljene kao odbacivanje Mojsijevog zakona („Zakon“) i starih zapovesti, već opisuju novi način njihovog razumevanja.

U Besedi na gori, Isus naglašava da su i ljudi koji pate i ljudi koji rade za mir i pravdu među onima koji su blagosloveni i koji će dobiti „nagradu“ od Boga u njegovom carstvu, Carstvu nebeskom. To jest, svi oni koji veruju da je Isus sin Božiji i da je umro za vas, odnosno da se ponovo rodite od Duha.

4) – Zapovest misije – Zapovest o misiji se nalazi u donekle drugačijim verzijama u Novom zavetu: Evanđelje po Mateju 28:16-20, Markovo Evanđelje 16:14-20, Evanđelje po Luki 24:44-53, Evanđelje po Jovanu 20:19-23 i Dela apostolska 1:4-12.

Evanđelje po Mateju 28:16-20: Zapovest o misiji (naredba krštenja) kojom se završava Evanđelje je jedna od najjasnijih formulacija u Novom zavetu ideje o Isusu kao delu božanskog trojstva, poglavlje 28, stihovi 19-20.,” ¹⁹ Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. ²⁰ Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio. Evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.”

Posle reformacije

Četiri glavne tačke iznad; Krštenje odraslih, ponovno rođenje, Beseda na gori i Veliko poslanje koje su nam dali Bog i njegov sin Isus Hristos – po mom mišljenju čine osnovu Isusovog učenja.

Godine 2017. navršilo se 500 godina otkako su Martin Luter i drugi reformatori započeli reformu Katoličke crkve koja je tokom hiljadu petsto godina postepeno menjala Isusovo učenje kako nam Biblija pokazuje. Proslava u Norveškoj i drugim luteranskim zemljama dovela je do neke rasprave o tome kako zaista treba da razumemo reformaciju. Luteranska crkva koju danas imamo u Norveškoj je među najliberalnijim crkvama u hrišćanstvu i lako je tumačiti reformaciju u svetlu ovoga. Reformacija se na početku razvila u pomalo haotičnu situaciju, što se tiče onoga što znamo kao hrišćanstvo zasnovano na Isusovom učenju. Bolje razumemo da je hrišćanstvo bilo diferencirano u najmanje 11 različitih pravaca kada pogledamo sliku ispod. Ti različiti pravci doneli su sa sobom nešto dobro, ali i mnogo toga što nema uporište u Bibliji, zbog čega je bilo toliko varijeteta hrišćanstva. Neki od ovih pravaca doprineli su boljem fokusiranju na Isusovo učenje od onoga što je katolička crkva učila u svojim zajednicama, primeri su krštenje odraslih i ponovno rođenje od Duha. Negativan rezultat koji je došao posebno u nacionalnim crkvama bila je liberalizacija biblijske poruke u vezi sa abortusom, homoseksualnošću i istopolnim brakovima.

Vremenska linija koja pokazuje podelu na različite protestantske pravce. Od reformacije do danas. Tabela: Eivind Sehested i National Digital Learning Arena, (hjelp@ndla.no).

Pozitivan razvoj nakon reformacije bio je, između ostalog, to što su neki od reformatora prihvatili krštenje odraslih umesto krštenja dece i ponovnog rođenja Duhom Svetim.

Novi trendovi u hrišćanstvu proizveli su brojne pojedince, pastire i sveštenike koji su bili ispunjeni Duhom. Pored širenja evanđelja, promovisali su važnost da svi u društvu moraju da učestvuju u opštem radnom životu i da ne budu iznenađeni obavezom da rade u društvu. Akcenat je stavljen na činjenicu da svi moraju da doprinesu proizvodnji dobara, uslugama i učešću u obrazovanju, kako bi sva deca i odrasli mogli da čitaju Bibliju i razumeju tekst koji je osnova hrišćanstva.

Ostanite u toku…

Deo XLVI

Evo i XLVI dela u serijijalu „Mi smo svedoci…“ o Bibliji injenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranimprorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvidu to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo svoježivote da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve štopostoji. Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji samdobio još 2018. godine od Pomoćnika (Sveti Duh) koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom ocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18, čitamo:„¹⁶ Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospodanašeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, negosmo sami videli slavu Njegovu. ¹⁷ Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin mojljubazni, koji je po mojoj volji. ¹⁸ I ovaj glas mi čusmo gde siđes neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.”

Meni je Bog rekao preko Duha Svetoga da ispričam ono čemusam bio očevidac kao i prethodni očevici, Bog koristi mnogesvedoke tokom vekova.

Dva prethodna dela serije (deo XLV i deo XLIV) bave se, između ostalog, prelaskom sa judaizma na hrišćanstvo i“teologijom zamene” koja se uspostavlja, ali koja nema svojuosnovu iz Biblije.

Korisnik često svedoči na sudu, kada vi, na primer, pokrenete slučaj. Bog nam u Bibliji pokazuje da je važno da događaje koji se tiču više ljudi potvrde najmanje dva očevidca, sam Bog koristi taj princip u svom kontaktu sa Jevrejima preko proroka. Nijedna osoba ne može sama tvrditi da je događaj validan ili istinit ako niko drugi ne može potvrditi događaj. Ranije, pre nego što je Isus došao na zemlju, fariseji i književnici su tokom mnogih vekova dodavali razne uredbe i pravila/zakone Mojsijevom zakonu. Ova pravila ili zakone nije Bog dao Jevrejima. Promene koje nisu date od Boga odvraćaju fokus od Boga. Ono što se dešava kada Jevreji odbace Isusa kao svog Mesiju, a rimske vlasti razapnu Isusa je dramatično. Nalazimo se u situaciji koju zapravo možemo pročitati u Bibliji, u Novom zavetu. Posebni Božji savez sa Jevrejima kroz judaizam prestaje, i svim ljudima, i Jevrejima i Grcima(celom čovečanstvu) sada se nudi novi savez sa Bogom. Poslednja stvar koju je Isus rekao kada je umro na krstu bila je; „gotovo je“. Isusov život i učenje, njegova smrt i vaskrsenje trećeg dana, osnova su novog saveza koji Bog nudi čovečanstvu. Jovan 3:16, „Jer je Bog tako zavoleo svet da je dao svog Sina, Jedinorodnog, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni.”

Bog opere sve grehe krvlju Isusovom za sve one koji veruju u Njegovog sina Isusa Hrista. Nije slučajno što se krv proliva, Biblija nam kroz judaizam pokazuje da se mora proliti krv da bi se prikrio greh koji je počinjen. Prvi put kada je prolivena krv da bi se prikrio počinjeni greh bilo je kada je Bog žrtvovao životinje da bi obezbedio odeću za Adama i Evu. Oni su jeli od ploda sa drveta poznanja, što je bilo zabranjeno od Boga, i prekršivši zapovest Božiju, iznenada su otkrili da su goli. Pre toga, od kada su živeli u Raju, nisu imali osećaj da su goli.

Nakon što je Isus vaskrsao iz mrtvih i uzašao na nebo i 50 dana kasnije (Pentekost), Sveti Duh se izlio na učenike i nekoliko stotina drugih koji su se okupili, i oni su počeli da govore u jezicima. Ovo je postala sila s neba koju je Isus obećao apostolima i sada su mogli da započnu veliki zadatak koji su dobili od Isusa da promovišu novi savez koji Bog sada nudi svim ljudima, vidi Matej 28:19-20, „¹⁹ Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. ²⁰ Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio. Evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.”Amin.

Vodeći pisari u judaizmu postali su dominantniji nakon što je Isus razapet. Oni odbacuju način na koji je prvi zavet bio pozvan i Isusa kao njihovog obećanog Mesiju. Zanimljivo je videti kako vođe judaizma i sada hrišćanstva prave iste greške. Oni su pod uticajem Satane i njegovih demona koji koristeljudske telesne slabosti kao što su gordost, pohlepa, laž, krađa i slične slabosti.

Crkveni oci, kardinali i pape u hrišćanstvu čine istu grešku koju su činili rabini i pisari u judaizmu. Počeli su da dodaju pravila i propise pored Isusovog učenja i spisa apostola datih od Boga.

Oni koji slede Isusa moraju svaki dan uzeti svoj krst i poricati svoje ideje o tome kako treba živeti život. Isusovo učenje je lako naučiti i lako razumeti, ali zahteva od vas da odustanete od sopstvenih ideja i radije pitate Boga preko Svetog Duha na koje aktivnosti da se fokusirate koje služe našem radu za Božje kraljevstvo ovde na zemlji.

Bog želi direktan kontakt sa pojedinom osobom u zajednicamai u društvu u celini koje Ga traži, a ne sa organizacijama ili crkvama, ili bilo kim ko stoji između Boga i pojedinca.

Vođe Katoličke crkve, često u saradnji sa kraljevima i prinčevima, negativno su uticali na članove crkve, pa čak i progonili i ubijali neistomišljenike, zbog žudnje za moći i pohlepe. Ono što me posebno pogađa je to što se službe održavaju na jeziku koji ne znaju svi, a pristup Bibliji je bio otežan za članove crkve. Mogućnost da se prate tumačenja biblijskih tekstova od strane sveštenika u njihovim propovedima, na koje je apostol Pavle podsticao, bila je gotovo nemoguća jer se gotovo nijedna diskusija nije vodila na nivou zajednice. Sva procena sadržaja propovedi sada izgleda, kao što je organizacija crkve, rezervisana za najviše nivoe crkvene hijerarhije, pošto oni kontrolišu pristup Bibliji. Kada najviša crkvena hijerarhija, u mladosti hrišćanstva, promeni shvatanje tekstova Starog zaveta, uključujući Božija postavljena večna obećanja Jevrejima i zemlji Izrailjskoj. Pored toga, crkvene vođe uvode uredbe i pravila koja nemaju osnovu u Isusovim učenjima. Sada su postavljeni temelji za moćnu reformaciju koja dolazi oko 1400 godina kasnije, ali istorija nam takođe govori da kroz vekove postoje pojedinci koji ističu da se Isusova učenja ne poštuju, ali da se ne čuju, a ponekad postaju ono što danas bismo nazvali uzbunjivači i bili bi ubijeni.

Satana i njegovi demoni su uspeli da se infiltriraju u crkvu na svim nivoima, čine da vodeće verske vođe deluju kao neka vrsta pete kolone. Peta kolona je izraz za građane jedne zemlje koji se tokom rata saosećaju sa neprijateljem i vrše politički i vojni subverzivni rad iza svojih linija. U našoj situaciji, satana i njegovi demoni su prerušeni u obične hrišćane, sveštenike, episkope i pape i deluju kao peta kolona. Rukovodstvo u centralizovanoj crkvi, koju predstavljaju papa, kardinali i biskupi, verovatno najviše štete kada odstupe od Isusovog učenja iz Biblije.

Jovana Krstitelja je prorokovao njegov otac, sveštenik Zaharija, (Luka 1:76-77) „ ⁷⁶ A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’, jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš puteve za njega. ⁷⁷ Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih greha,” Kao rezultat krštenja, trebalo je da dele sa drugima ono što su posedovali, da budu pošteni u svom poslu i da ne zloupotrebljavaju svoju moć (Luka 3:7-14). Jovan je takođe bio oštar u svojoj kritici političkih lidera kada je, između ostalog, prekorio kralja Iroda za incest kroz brak sa njegovom snajom Irodijadom (Marko 6:14-29), što je dovelo do kasnijeg zatvaranja Jovana i odsecanja glave. Ali Jovan je tada već završio svoj zadatak odBoga, da pripremi put Gospodu (Isusu) i uspostavi krštenje odraslih (Matej 3). Jovanova poruka je bila da ljudi treba da se okrenu, promene svoje živote na bolje i da se pokaju za svoje grehe i nepravdu koju su učinili. Jovan je dobio nadimak „Krstitelj“ jer je krstio ljude koji su mu dolazili i želeli da počnu da žive boljim životom. Krštenje je znak da su im gresi oprošteni, a dogodilo se u reci Jordan. Pre Jovana Krstitelja, Bog nije imao kontakt sa svojim jevrejskim narodom oko 400 godina. Prorok Malahija u Starom zavetu bio je poslednji prorok koji je Bog poslao jevrejskom narodu da upozori na način na koji Jevreji idu dalje od Boga. Prorok Malahija piše da sveštenici, starešine sinagoge, pokazuju prezir i odvraćaju se od Gospodnjeg zakona, Malahija 1:6-10, „ ⁶ Sin poštuje oca i sluga gospodara svog, a ako sam ja otac gde je čast za mene? Ako sam ja gospodar gde je poštovanje za mene? To Gospod nad vojskama kaže vama, sveštenici, koji prezirete moje ime. Ali vi uzvraćate: ’A kako preziremo tvoje ime?’ ⁷ Vi donosite na moj žrtvenik nečisti hleb i još me pitate: ’Pa kako smo te onečistili?’ Tako što kažete: ’Gospodnji sto je preziravredan!’ ⁸ Zar nije zlo kada mi slepo prinosite na žrtvu? Zarnije zlo kada mi prinosite sakato i bolesno? Odnesi to upravitelju svome, hoće li odobriti? Hoće li te pogledati? – kaže Gospod nad vojskama.“ ⁹ Vapite sad, molim vas, licuBožijem, vi sveštenici: „Smiluj nam se!“ „Pa kako da vas pogleda sa tim što vam je u rukama? – kaže Gospod nadvojskama. ¹⁰ Koji od vas će da zatvori vrata da moj žrtvenik ne gori uzalud? Ja ne uživam u vama – kaže Gospod nadvojskama – i iz vaših ruku ne prihvatam prinos.”

Malahija prorokuje u Malahiji 3:1: „Evo, šaljem poslanikasvoga koji će mi put pripraviti. Gospod, onaj koga tražite, ćeiznenada doći u svoj hram, i poslanik saveza kome se radujete. Evo, on dolazi“ – kaže Gospod nad vojskama.” Bog nedvosmisleno govori Jevrejima u Ponovljenom zakonu28:15-68 da je savez s Njim prekršen. Jevreji su još uvekBožiji narod i Bog ih podseća na Mojsijev zakon, onaj koji mu je dao na Horivu za ceo Izrailj, i zakone i zapovesti. Jevreji, koji su Božiji narod, sada moraju biti lično odgovorni za svojadela prema Bogu kao i svi drugi ljudi. U judaizmu, prvosveštenik je taj koji jednom godišnje ulazi u svetinju nadsvetinjama u hramu da prinese žrtve za grehe ljudi. U Staromzavetu, pored godišnje zajedničke žrtve prvosveštenika, i samiJevreji su morali da idu u hram da prinose žrtve za sopstveneprestupe Božijeg zakona. Međutim, među Jevrejima se razviostav da se rado prinose žrtve, ali da se ne pokaju za svojegrehe.

Božiji Duh je bio prisutan kada se Jovan Krstitelj rodio inazvan je prorokom Svevišnjeg i dobio je zadatak da pripremiput za Isusa. Osim što je otvorio put Isusu, Isusovo krštenjeodraslih postalo je prekretnica kada je Sveti Duh došao naIsusa u obliku goluba na krštenju. Ovo je bio početakdogađaja koji su doveli do novog saveza koji Bog sada nudisvim ljudima. Bog je odbacio savez koji je sklopio sajevrejskim narodom jer oni nisu sledili savez koji su sklopilisa Njim.

Sada smo na prelazu u Božiji novi savez koji se nudi svimljudima. Novi zavet sa Isusovim učenjem mora da se odnosi ina Jevreje i na neznabošce. Novi zavet se zasniva na Isusovomživotu i delu i Njegovoj zameničnoj smrti na golgotskomkrstu, njegovoj sahrani i vaskrsenju tri dana kasnije. Isusovibivši učenici koji se sada nazivaju apostolima, nakon Isusovesmrti i vaskrsenja, započeli su rad širenja Isusovog učenjameđu Jevrejima i nejevrejima. Nakon Isusovog vaskrsenja, Isus je imao sastanak sa učenicima gde im je dao zapovest o misiji, Matej 28:16-20, „ ¹⁶ A jedanaestorica učenika odoše u Galileju, na goru na koju im Isus naredio da idu. ¹⁷ Kada su ga ugledali, pali su ničice, a neki su posumnjali. ¹⁸ Isus im priđe ireče im: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. ¹⁹ Zato iditei načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. ²⁰ Učite ih da drže sve što sam vamzapovedio. Evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.“Amen.

Našao sam na internetu pesmu pogodnu za prelazak na novizavet, „O hvalite ime Njegovo“ Jarle Valdemara, Norveška. Piše između ostalog:

„O lepo jutro treći dan“;

„Moje srce gleda na Golgotu gde je krv Isusova bila istočno od mene,

Vidim njegove rane, Njegovo telo koje je patilo,

Spasitelju moj na drvenom krstu, poslednji krik Gotovo je,

Položili su ga u Josifov grob Čuvan vojnikom i kamenom

Božji sin je umro za mene,

Da hvalimo ime Njegovo jer On je naš Bog

Da slavim ime Njegovo zauvek

Zauvek će pesma se podizati Bože naš

ti si naš Bog,

O lepo jutro treći dan

Opet živ Gospod naš,

Pa reci mi smrti, gde ti je žalac

Spasitelj naš ISUS vaskrse“

Ne čuje se često u propovedima ili pričama o Božijimblagoslovima u Ponovljenim zakonima 28:1-14, kada je jevrejski narod sledio zavet sa Bogom, i o Božjim kletvama u Ponovljenim zakonima 28:15-68, kada jevrejski narod nije sledio zavet sa Bogom. Ali Biblija nam daje razumevanje kada je u pitanju sudbina jevrejskog naroda. Oni su izabrani od Boga kroz savez, da budu Njegov narod i da pokažu drugim narodima ko je Bog, Tvorac neba i zemlje, koji sve zna i sve može. Bog je, zakletvom, sklopio večni savez sa Jevrejima koji niko od njih ne može oduzeti. Bog šalje jevrejskom narodu sudije, kraljeve i proroke da odvedu jevrejski narod nazad u zajedništvo sa Bogom, ali zle duhovne sile u svetu predvođene Satanom i njegovim demonima, kao i čovekova inherentna telesna slabost, često odvode ljude na stranputicu propuštajući da obožavaju Boga sa kojim su sklopili pakt. Biblija nam pokazuje da bogobojazni ljudi kao što su Abraham, Isak i Jakov ustaju i postavljaju temelje jevrejskom narodu i njihovom posebnom odnosu sa Bogom kroz savez koji je sklopljen između Boga i jevrejskog naroda, čiji je patrijarh Mojsije bio predvodnik. Zavet je sadržao blagoslove ako su Jevreji sledili savez sa Bogom i prokletstva ako su Jevreji počeli da obožavaju druge bogove.

Čini se da je sve što se dešava sa Jevrejima i zemljom Izrael od 70. godine naovamo, odnosno posle pobune Bar Kohba, dovelo do velike depopulacije jevrejskih zajednica, daleko više nego tokom prvog jevrejsko-rimskog rata u 70. god. n.e. Prema rimskom istoričaru Diju Kasiju, do 580.000 Jevreja je stradalo, a još više umrlo od gladi i bolesti. Pored toga, bilo je mnogo jevrejskih ratnih zarobljenika koji su prodati u ropstvo. Jevrejska zajednica je uništena do te mere da su je neki istraživači opisali kao etničko čišćenje i genocid. Retrospektivno, može se reći da Božije kletve, prikazane u Ponovljenim zakonima 28:15-68, zaista rastu i traju vekovima. U pokušaju da izbriše čak i svako sećanje na Jevreje ili drevni Izrael, rimski car Hadrijan je uklonio ime sa mape i zamenio ga sa Sirija Palestina (Vikipedija). Bar Kokhba pobuna je očigledno imala veliki uticaj na razvoj jevrejske istorije i filozofije judaizma. Jevrejsko mesijansko mišljenje postalo je apstraktno i produhovljeno. Pobuna je verovatno bila i među događajima koji su odveli hrišćanstvo od jevrejske sekte ili kongregacije do toga da postane posebna religija odvojena od judaizma. Jevreji i te verske vođe odbacili su Hrista Isusa koga im je Bog poslao kao svog Mesiju, a pre svega u ovoj opoziciji Isusu bili su vodeći rabini i književnici judaizma tog vremena. Hrišćanstvo, čija je osnova život i učenje Hrista Isusa, sada je odvojeno od judaizma. Takozvani crkveni oci i teolozi utiču na hrišćanstvo i ističe se takozvana teologija zamene.

Da je morala biti reakcija unutar Katoličke crkve, lako možemo da vidimo sada retrospektivno, kada znamo ishod. Reakciju unutar Katoličke crkve je, kako ja vidim, pokrenuo Duh Sveti koji je zapalio mnoge pobožne sveštenike i laike. Pozadina je, kao što je gore prikazano, da se Isusova učenja i tekst Biblije ubrzo nakon što su apostoli umrli različito tumače. To se dešava pod uticajem teologa i takozvanih crkvenih otaca koji ugrađuju misli na kojima se zasniva teologija zamene. Branioci teologije zamene zastupali su ideje da je Bog odbacio Jevreje, da oni više nisu Božiji izabrani narod i da su Božija obećanja Jevrejima i zemlji Izrael produhovljena i preuzela hrišćanska crkva. Međutim, Božijavečna obećanja Jevrejima i zemlji Izrael, kako se to pojavljuje u Bibliji, niko ne može promeniti. Teologija zamene koju Katolička crkva sada zastupa stvara plodno tlo za mržnju prema Jevrejima i antisemitske struje unutar hrišćanstva i društva uopšte. Crkva sada izgleda kao da oni deluju u ime Boga, kao Njegovi najistaknutiji predstavnici na zemlji. Bog kaže u Bibliji da postoji samo jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Hristos Isus, Onaj koji je sebe dao kao otkupninu za sve (Prvo Pavlovo pismo Timoteju 2). Bog želi direktan kontakt sa pojedinom osobom u zajednocama i u društvu u celini koje Ga traži, a ne sa organizacijama ili crkvama, ili bilo kim ko stoji između Boga i pojedinca.

Ostanite u toku…

Deo XLV

Evo ga i XLV deo u serijalu „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Pozadina ove serije je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. od Pomoćnika (Sveti Duh) kojeg je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom ocu. U 2. Petrovoj 1:16-18 čitamo: „16 Jer, mi vam nismo obznanili silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista služeći se mudro smišljenim pričama, nego na osnovu toga što smo bili svedoci njegovog veličanstva. 17 Jer kada je primio čast i slavu od Boga Oca, začuo se glas Boga koji je veličanstven u svojoj slavi: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji!“ 18 Mi smo čuli da je taj glas došao s neba kad smo bili s njim na Svetoj gori.“

Bog Otac mi je rekao kroz Duha Svetoga da govorim o onome čemu sam bio očevidac i o mnogim prethodnim očevicima, koje je Bog koristio kroz vekove.

Na našem putovanju kroz Bibliju, sa posebnim naglaskom na proročanstva, sada smo stigli do sedamnaestog i osamnaestog veka. Reformatori hrišćanstva, pod uticajem Svetog Duha, bili su, između ostalih, sveštenik Martin Luter, u Katoličkoj crkvi koja je imala snažan stav protiv vrste hrišćanstva koje se uči u kongregacijama ili crkvama, tj. učenja Isusa iz vremena apostola. Isusovo učenje se menjalo tokom vekova, od drugog do petnaestog veka. Organizacija crkve/kongregacija i shvatanje važnih sadržaja u Starom zavetu su radikalno promenjeni, uključujući i pojavu „teologije zamene“. Vođe Katoličke crkve, često u saradnji sa kraljevima i prinčevima, negativno su uticali na članove kongregacija, pa čak i proganjali i ubijali neistomišljenike, zbog žudnje za vlašću i pohlepe. Ono što me posebno pogađa je da se mise tj. crkvene službe održavaju na jeziku koji ne znaju svi, a pristup Bibliji je bio nemoguć za članove crkve. Mogućnost da se prate tumačenja biblijskih tekstova od strane sveštenika u njihovim propovedima, na koje je apostol Pavle podsticao, bila je gotovo nemoguća jer gotovo da nije bilo razgovora ili diskusija na nivou zajednice. Sva procena sadržaja propovedi sada izgleda, kao što je organizacija crkve, rezervisana za najviše nivoe crkvene hijerarhije, pošto oni kontrolišu pristup Bibliji. Kada najviša hijerarhija crkve, u mladosti hrišćanstva, promeni shvatanje tekstova Starog Zaveta, sa zavetovanimobećanjima Božijim ka Jevrejima i zemlji Izrailjskoj, i pored toga uvede uredbe i pravila koja nemaju uporište u Isusovimučenjima, ovo je postavilo temelje za moćnu reformaciju koja dolazi oko 1400 godina kasnije. Istorija nam govori da tokom vekova ima pojedinaca koji ističu da se Isusova učenja ne poštuju, ali se oni ne čuju i ponekad se ubijaju oni što bismo ih danas nazvali uzbunjivačima.

Satana i njegovi demoni uspeli su da se infiltriraju u crkvu na svim nivoima, naterajući verske vođe da deluju kao neka vrsta „pete kolone“. Peta kolona je izraz za građane jedne zemlje koji se tokom rata saosećaju sa neprijateljem i vrše politički i vojni subverzivni rad iza svojih linija. U našoj situaciji, satana i njegovi demoni su prerušeni u obične hrišćane, sveštenike, episkope i pape, ali deluju kao peta kolona. Rukovodstvo u centralizovanoj crkvi, koju predstavljaju papa, kardinali i biskupi, verovatno čine najveću štetu kada odstupaju od Isusovog učenja iz Biblije.

Jovana Krstitelja je prorokovao tj. najavio njegov otac, sveštenik Zaharija, (Luka 1:76-77) – „ ⁷⁶ A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’, jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš puteve za njega. ⁷⁷ Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih greha,“. Nakon krštenja, trebalo je da dele sa drugima ono što su posedovali, da budu pošteni u svom poslu i da ne zloupotrebljavaju svoju moć (Luka 3:7-14). Jovan je takođe bio oštar u svojoj kritici političkih vođa kada je, između ostalog, prekorio kralja Heroda za incest kroz brak sa njegovom snajom Irodijadom (Marko 6:14–29), što je dovelo do njegovog kasnijeg zatvaranja i odrubljivanja glave. Međutim, Jovan je tada izvršio svoj zadatak da Bog očisti put Gospodu (Isusu) i uspostavi krštenje odraslih (Matej 3). Jovanova poruka je bila da ljudi treba da se okrenu, promene svoje živote na bolje i da se pokaju za svoje grehe i nepravdu koju su učinili. Jovan je dobio nadimak „Krstitelj“ jer je krstio ljude koji su mu dolazili i želeli da počnu da žive boljim životom. Krštenje je znak da su im gresi oprošteni, a dogodilo se u reci Jordan. Pre Jovana Krstitelja, Bog nije imao kontakt sa svojim jevrejskim narodom oko 400 godina. Prorok Malahija u Starom zavetu bio je poslednji prorok koji je Bog poslao jevrejskom narodu da upozori jevrejski narod da se ne okrene od Boga. Prorok Malahija piše da su sveštenici, starešine sinagoge, pokazali prezir i odstupili od zakona Gospodnjeg. Malahija 1:6-10 kaže: “⁶ Sin poštuje oca i sluga gospodara svog, a ako sam ja otac gde je čast za mene? Ako sam ja gospodar gde je poštovanje za mene? To Gospod nad vojskama kaže vama, sveštenici, koji prezirete moje ime. Ali vi uzvraćate: ’A kako preziremo tvoje ime?’ ⁷ Vi donosite na moj žrtvenik nečisti hleb i još me pitate: ’Pa kako smo te onečistili?’ Tako što kažete: ’Gospodnji sto je prezira vredan!’ ⁸ Zar nije zlo kada mi slepo prinosite na žrtvu? Zar nije zlo kada mi prinosite sakato i bolesno? Odnesi to upravitelju svome, hoće li odobriti? Hoće li te pogledati? – kaže Gospod nad vojskama.“ ⁹ Vapite sad, molim vas, licu Božijem, vi sveštenici: „Smiluj nam se!“ „Pa kako da vas pogleda sa tim što vam je u rukama? – kaže Gospod nad vojskama. ¹⁰ Koji od vas će da zatvori vrata da moj žrtvenik ne gori uzalud? Ja ne uživam u vama – kaže Gospod nad vojskama – i iz vaših ruku ne prihvatam prinos.”Malahije prorokuje u Malahija 3:1 – „„Evo, šaljem poslanika svoga koji će mi put pripraviti. Gospod, onaj koga tražite, će iznenada doći u svoj hram, i poslanik saveza kome se radujete. Evo, on dolazi“ – kaže Gospod nad vojskama.“ Bog nedvosmisleno govori Jevrejima u knjizi Ponovljeni Zakon 28:15-68 da je savez s Njim prekršen. Jevreji su još uvek Božiji narod i Bog ih podseća na Mojsijev zakon, onaj koji je dao Mojsiju na Horivu za ceo Izrailj, i zakone i zapovesti. Jevreji, koji su Božije vlasništvo, sada moraju biti lično odgovorni za svoja dela pred Bogom kao i svi drugi ljudi. U judaizmu, prvosveštenik je taj koji jednom godišnje ulazi u odaju svetinja nad svetinjama u hramu da prinese žrtve za grehe ljudi. U starom zavetu, pored godišnje zajedničke žrtve prvosveštenika, i sami Jevreji su morali da idu u hram da prinose žrtve za sopstvene prestupe Božjeg zakona. Međutim, među Jevrejima se razvio stav da se rado žrtvuju žrtve paljenice, ali da se oni sami ne pokaju za svoje grehe.

Božji Duh je bio prisutan kada se Jovan Krstitelj rodio, on je nazvan prorokom Svevišnjeg i dobio je zadatak da pripremiput Isusu. Osim što je otvorio put Isusu, Isusovo krštenje odraslih postalo je prekretnica kada je Sveti Duh došao na Isusa u obliku goluba na krštenju. Ovo je bio početak događaja koji su doveli do novog saveza koji Bog sada nudi svim ljudima. Bog je odbacio savez koji je sklopio sa jevrejskim narodom jer oni nisu sledili savez koji su sklopili sa Njim.

Sada smo na prelazu u Božji novi savez koji se nudi svim ljudima. Novi zavet sa Isusovim učenjem mora da se odnosi i na Jevreje i na neznabošce. Novi zavet je zasnovan na Isusovom životu i delu i njegovoj namesničkoj smrti na golgotskom krstu, njegovoj sahrani i vaskrsenju tri dana kasnije. Isusovi bivši učenici koji se sada nazivaju apostolima, nakon Isusove smrti i vaskrsenja, započinju rad na širenju Isusovog učenja među Jevrejima i nejevrejima. Nakon Isusovog vaskrsenja, On je imao sastanak sa učenicima gde im je dao zapovest misije, Matej 28:16-20:“¹⁶ A jedanaestorica učenika odoše u Galileju, na goru na koju im Isus naredio da idu. ¹⁷ Kada su ga ugledali, pali su ničice, a neki su posumnjali. ¹⁸ Isus im priđe i reče im: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. ¹⁹ Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. ²⁰ Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio. Evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.“”

Našao sam na internetu pesmu prikladnu za naš prelazak na novi zavet, između ostalog stoji „O hvalite ime Njegovo” Jarle Valdemara, Norveška,

„O lepo jutro treći dan“;

„Moje srce gleda na Golgotu gde je krv Isusova bila istočno od mene,

Vidim njegove rane, Njegovo telo koje je patilo,

Spasitelju moj na drvenom krstu, poslednji krik Gotovo je,

Položili su ga u Josifov grob Čuvan vojnikom i kamenom

Božji sin je umro za mene,

Da hvalimo ime Njegovo jer On je naš Bog

Da slavim ime Njegovo zauvek

Zauvek će pesma se podizati Bože naš

ti si naš Bog,

O lepo jutro treći dan

Opet živ Gospod naš,

Pa reci mi smrti, gde ti je žalac

Spasitelj naš ISUS vaskrse“

Čovek ne čuje često u propovedima ili pričama o Božjim blagoslovima u Ponovljenim zakonima 28:1-14 kada je jevrejski narod sledio zavet sa Bogom, ili o Božjim kletvama u Ponovljenim zakonima 28:15-68, kada jevrejski narod nije sledio savez sa Bogom. Ali Biblija nam daje razumevanje kada je u pitanju sudbina jevrejskog naroda. Oni su od Boga izabrani zavetom, da budu Njegov narod tj. Njegovo vlasništvo i da pokažu drugim narodima ko je Bog, tvorac neba i zemlje, koji sve zna i sve može. Bog ima zakletvom večni savez sa Jevrejima koji im niko ne može oduzeti. Bog je jevrejskom narodu poslao sudije, kraljeve i proroke da odvedu jevrejski narod nazad u zajednicu sa Bogom, ali zli duhovi, sile sveta koje predvode Satana i njegovi demoni, kao i čovekova inherentna telesna slabost često odvode ljude na stranputicu tako što su propustili da obožavaju Boga sa kojim su sklopili savez. Biblija nam pokazuje da bogobojazni ljudi kao što su Avram, Isak i Jakov ustaju i postavljaju temelje jevrejskom narodu i njihovom posebnom odnosu sa Bogom kroz savez koji je sklopljen između Boga i jevrejskog naroda, čiji je patrijarh Mojsije bio predstavnik tj. začetnik. Zavet je sadržao blagoslove ako su Jevreji sledili savez sa Bogom i prokletstva ako su Jevreji počeli da obožavaju druge bogove.

Čini se da je sve što se dešava sa Jevrejima i zemljom Izraela od 70. godine pa nadalje, odnosno posle pobune Bar Kohba, dovelo do velike depopulacije jevrejskih zajednica, daleko više nego tokom prvog jevrejsko-rimskog rata u 70. godine n.e. Prema rimskom istoričaru Diju Kasiju, do 580.000 Jevreja je stradalo, a još više umrlo od gladi i bolesti. Pored toga, bilo je mnogo jevrejskih ratnih zarobljenika koji su prodati u ropstvo. Jevrejska zajednica je uništena do te mere da su je neki istraživači opisali kao etničko čišćenje i genocid. Retrospektivno, može se reći da su Božje kletve o kojima se govori u Ponovljenim zakonima 28:15-68 zaista uzele maha i da su trajale vekovima. U pokušaju da izbriše čak i svako sećanje na Jevreje ili drevni Izrael, rimski car Hadrijan je uklonio ime sa mape i zamenio ga sa Sirija Palestina (Vikipedija). Bar Kokhba pobuna je očigledno imala veliki uticaj na razvoj jevrejske istorije i filozofije judaizma. Jevrejsko mesijansko mišljenje postalo je apstraktno i produhovljeno. Pobuna je verovatno bila i među događajima koji su doveli hrišćanstvo od toga da bude jevrejska sekta ili kongregacija, da postane posebna religija odvojena od judaizma. Jevreji i njihove verske vođe odbacili su Hrista Isusa kojeg im je Bog poslao kao svog Mesiju, a pre svega u ovoj opoziciji Isusu bili su vodeći rabini i pisari judaizma tog vremena. Hrišćanstvo, koje ima život i učenje Hrista Isusa kao svoju osnovu, sada postoji odvojeno od judaizma. Takozvani crkveni oci i teolozi uticali su na hrišćanstvo i naglašava se tzv. teologija zamene.

Da je morala biti reakcija unutar Katoličke crkve, lako možemo da vidimo sada retrospektivno kada znamo ishod. Reakciju unutar Katoličke crkve je, kako ja vidim, pokrenuo Duh Sveti koji je pokrenuo mnoge pobožne sveštenike i ljude generalno. Pozadina je, kao što je gore prikazano, da se Isusova učenja i tekst Biblije ubrzo nakon što su apostoli umrli različito tumače. To se dešava pod uticajem teologa i takozvanih crkvenih otaca koji seju misli na kojima se zasniva teologija zamene. Branioci teologije zamene zastupali su ideje da je Bog odbacio Jevreje, da oni više nisu Božiji izabrani narod i da su Božja obećanja Jevrejima i zemlji Izrael produhovljena i preuzela hrišćanska crkva. Međutim, Božja večna obećanja Jevrejima i zemlji Izrael, kako se to pojavljuje u Bibliji, niko ne može promeniti. Teologija zamene koju Katolička crkva sada zastupa stvara plodno tlo za mržnju prema Jevrejima i antisemitske struje unutar hrišćanstva i društva uopšte. Crkva sada izgleda kao da oni deluju u ime Boga, kao Njegovi najistaknutiji predstavnici na zemlji. Bog u Bibliji kaže da postoji samo jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Hrist Isus, koji je dao sebe kao otkupninu za sve (Prvo Pavlovo pismo Timoteju, 2. poglavlje), Bog želi direktan kontakt sa svakom individualnom osobom unutar crkvenih zajednica i društvu koja Ga traži, a ne sa organizacijama ili crkvama, ili bilo kim ko stoji između Boga i pojedinca.

Ostanite u toku…

Deo XLIV

Evo i XLIV dela u serijalu „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo svoje živote da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Pozadina ove serije je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. godine od Pomoćnika (Duha Svetoga) koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom ocu. U Petrovom drugom pismu, 1. poglavlje, stihovi od 16 do 18, čitamo: „16 Jer, mi vam nismo obznanili silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista služeći se mudro smišljenim pričama, nego na osnovu toga što smo bili svedoci njegovog veličanstva. 17 Jer kada je primio čast i slavu od Boga Oca, začuo se glas Boga koji je veličanstven u svojoj slavi: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji!“ 18 Mi smo čuli da je taj glas došao s neba kad smo bili s njim na Svetoj gori.“

Bog mi je rekao preko Duha Svetoga da ispričam ono čemu sam bio očevidac kao i prethodni očevici koje je Bog koristio. Bog je koristio mnoge svedoke tokom vekova.

Ono što smo do sada pročitali iz biblijskog teksta pokazuje nam da hrišćanstvo nije religija, već otkrivenje od Boga ljudima da bismo mogli da tražimo spasenje od Boga i njegovog sina Isusa Hrista i Svetoga Duha, trojedinog Boga. Današnja situacija je teška za mnoge koji traže Boga, budući da postoji toliko religija koje tvrde da predstavljaju Boga. Hrišćanstvo se zasniva na Bibliji koja je dolazila od Boga tokom vekova, davana Njegovim prorocima, Njegovom sinu Isusu Hristu i apostolima.

Nažalost, pojedinci tokom vekova, bilo da se radi o teolozima ili drugim dobro obrazovanim ljudima, našli su način da dodaju ili oduzmu reči iz teksta Biblije za koje smatraju da bolje odgovaraju i tako promene učenje koje nam je dao Isus Hrist. Neposredno pre nego što je Isus umro na krstu, on je povikao „svršeno je“, izjava kojom nam je Isus rekao da je u potpunosti ispunio zadatak koji mu je dat od Boga, naime svojim ličnim primerom i učenjem svojih učenika i apostolapokazuje ono što Bog nudi svim ljudima, kao što je vera u raspeće Isusa Hrista, smrt i vaskrsenje trećeg dana. Stoga nije neophodno menjati tekst Biblije, kao što su mnogi pokušavali tokom godina. Jer tekst nam je direktno dat od Boga i njegovog sina Isusa Hrista i trajaće zauvek. Biblijski tekst sadrži ono što je neophodno da se spasemo i tako obezbedimo zajednički život sa Bogom kada umremo.

Božji protivnici na zemlji su satana i njegovi demoni koji neprestano utiču na ljude na razne načine da slede ideje i misli koje ne dolaze od Boga. Ove zle misli ili ideje i uticaji da se promeni poruka spasenja i kako se odnositi prema Bogu i njegovom Sinu Isusu Hristu, kao što nam Biblija pokazuje, počele su da dolaze nedugo nakon što su proroci umrli. Ono što se danas naziva teologijom zamene doneli su u hrišćanstvo teolozi i biblijski učitelji u Katoličkoj crkvi. Zalagali su se za ideje da Jevreji više nisu Božiji izabrani narod i da je Božija obećanja Jevrejima preuzela hrišćanska crkva, koju predstavljaju katolička i pravoslavna crkva sa papom, patrijarhom, kardinalima i biskupima kao vrhovnim vođama. Oni se pojavljuju i ponašaju se kao da su najistaknutiji Božiji predstavnici na zemlji. Međutim, Božija večna obećanja Jevrejima, onakva kakva se pojavljuje u Bibliji, niko ne može promeniti. Teologija zamene koju crkva sada zastupa stvara plodno tlo za mržnju prema Jevrejima i antisemitske struje unutar hrišćanstva i društva uopšte.

Situacija u kojoj katolička i pravoslavna crkva dominiraju hrišćanstvom traje sve do četrnaestog i petnaestog veka na Zapadu, a upravo na Zapadu se suštinske promene dešavaju unutar hrišćanstva uz pomoć reformatora koji su vođeni Duhom Svetim. Ostatak sveta su posmatrači prevrata koji se dešavaju unutar hrišćanstva.

Reformacija je bila verski preokret od katolicizma do protestantizma u delovima Evrope u 16. veku, koji je pokrenuo Martin Luter. Razvoj je takođe podstaknut novim izumima štamparstva, rastućom trgovinom i pojavom srednje klase. Bilo je i prethodnih pokušaja da reformišu Katoličku crkvu, između ostalih, Jan Hus, Džon Viklif, ali se priznaje da je Martin Luter započeo reformaciju sa svojih Devedeset pet teza. Luter je počeo da kritikuje prodaju indulgencija (oprost grehova), ukratko indulgencije su bile garancija kraćeg boravka u čistilištu gde je duša boravila pre ulaska u raj. Luter je tvrdio da papa nema nikakvu vlast nad čistilištem. Čistilište i katoličko učenje o njemu i zastupništvo svetaca nemaju nikakvu osnovu u Bibliji.

Protestantska reformacija, vođena Svetim Duhom, donela je promene koje su uključivale veru u čitanje Biblije kao put ka veri i uverenje da je Isus put, istina i život za sve koji žele da se spasu. Uticaji Svetog Duha se retko ili nikada ne pominju u udžbenicima, radiju i televiziji koji se bave reformacijom. Reformacija je bacila sumnju na autoritet crkve. Tokom reformacije nastali su Evangelistički i Luteranski pravci, Reformatori, Anglikanska crkva, Baptistički pokret (anabaptisti) itd.. Pored Martina Lutera, poznati reformatori su bili Ulrih Cvingli (1484-1531) i Žan Kalvin (1509-1564) koji su ukazivali na greške u učenju Katoličke crkve, kao i u njenoj strukturi i organizaciji. Crkva ima strogu hijerarhijsku strukturu i upravljanje koje, zajedno sa nekoliko uredbi i pravila, usmerava pažnju članova crkve od direktnog kontakta sa Bogom koji nam pokazuje Biblija.

Ono što nam Biblija govori o putu do odnosa sa Bogom i njegovim carstvom ovde na zemlji, je ono što Isus govori vođiNikodimu, o ponovnom rođenju da bi mogao da vidi carstvo Božije, vidi Evanćelje po Jovanu 3:1-18:”

“1 Bio neki čovek, farisej, po imenu Nikodim, jedan od vodećih ljudi među Jevrejima. 2 On je došao k Isusu po noći i rekao mu: „Učitelju, znamo da si ti učitelj koga je Bog poslao. Niko, naime, ne može činiti ove znake koja ti činiš ako Bog nije sa njim.“ 3 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može videti Carstvo Božije ako se nanovo ne rodi.“ 4 Nikodim ga upita: „Kako odrastao čovek može da se nanovo rodi? Može li da uđe u utrobu svoje majke i da se ponovo rodi?“ 5 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može ući u Carstvo Božije ako se ne rodi vodom i Duhom. 6Telo rađa telo, a od Duha se rađa duh. 7 Ne čudi se što ti kažem: treba da se nanovo rodite. 8 Vetar duva gde hoće. Njegov huk čuješ, ali ne znaš otkud dolazi i kuda odlazi. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“ 9 Nikodim upita Isusa: „Kako to može da se dogodi?“ 10 Isus mu odgovori: „Ti si učitelj izrailjskog naroda, a ne znaš to? 11 Zaista, zaista ti kažem: mi govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, ali vi ne prihvatate naše svedočanstvo. 12 Ne verujete mi kad vam govorim o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam budem govorio o nebeskim? 13 Niko nikada nije uzašao na nebo, osim Sina Čovečijeg koji je sišao sa neba. 14 Kao što je Mojsije podigao na štap zmiju od bronze, tako i Sin Čovečiji treba da bude podignut, 15 da svako ko poveruje u njega ima večni život. 16 Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život. 17 Bog, naime, nije poslao Sina da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom. 18 Ko veruje u njega, tome se ne sudi; a ko ne veruje, već je osuđen, jer nije poverovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg.”

Ono što Isus govori Nikodimu o ponovnom rođenju da bi se videlo carstvo Božije nije naglašeno u Katoličkoj crkvi kako ja razumem crkvenu istoriju, tek posle reformacije se naglašava izraz „da se ponovo rodi“. Naročito u zemljama engleskog govornog područja koje imaju izraz „ponovo rođeni“, on označava hrišćane koji samostalno odlučuju da budu ponovo rođeni i imaju Svetog Duha u svom srcu kao zalog dok ne stignemo u raj.

Poslednja knjiga Starog zaveta, Malahija je dobila ime po svom autoru (Malahija 1:1). Na hebrejskom, naziv potiče od reči koja znači „glasnik“, što ukazuje na Malahijevu ulogu kao Gospodnjeg proroka, koji prenosi Božiju poruku Božjem narodu. „1 Gle, šaljem svog glasnika, on će mi očistiti put. Uskoro će doći u svoj hram, Gospod koga tražite, i glasnik zaveta, za kojim žudite, gle, dolazi , govori Gospod nad vojskama“. Prošlo je oko 400 godina od proročanstava proroka Malahije, sve dok Bog ne podigne Jovana Krstitelja da pripremi put Isusu kroz Jovanovo krštenje, koje je odredio Bog kroz Duha Svetoga. „Ja vas krštavam vodom radi pokajanja, ali posle mene dolazi neko ko je moćniji od mene, kome ja nisam dostojan ni sandale da ponesem. On će vas krstiti Svetim Duhom i ognjem.” (Matej 3:11).

Jovan Krstitelj igra važnu ulogu u svim evanđeljima Novog zaveta. Pominje ga i istoričar Josif Flavije. Za evanđeliste je važno da iznesu odnos između Isusa i Jovana; prema Evanđelju po Luki, bili su u srodstvu (Luka 1:36). Jovan je u Evanđeljima shvaćen kao Isusov preteča, kao prorok koji otvara put Mesiji koji dolazi posle. Već u Isusovo vreme, hrišćani su videli da su Jovan Krstitelj i Isus dvojica za koje je Malahija predvideo da će doći. Malahija je takođe predvideo njihov redosled: Prvo onaj koji je otvorio put Kralju (Jovan Krstitelj), a potom i sam Gospod (Isus). Sveštenik Zaharija, otac Krstitelja Jovana ispunio se Duhom Svetim, i proročki je govorio o svom sinu Jovanu, videti Luka 1:76, “A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’, jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš puteve za njega.”

Pokret hrišćanskog preporoda (reforme) koji je bio posebno snažan početkom 18. veka bio je Pijetizam. Glavne ideje Pijetizma su da je hrišćanstvo lična stvar i da se stoga mora lično okrenuti i pokajati se za svoj grešni život. Ovo obraćenje treba da vodi svetom životu. Živeći svetim životom, odnos sa Isusom ide ispred svih drugih odnosa, takođe i sopstvene porodice, tada je važno da i supružnik u porodici doživi pokajanje i veru u Isusa. Pijetizam je postao značajan faktor u životu norveške crkve, njegovi verski ideali su se ponovo pojavili u 19. veku sa Haugijanima i drugim unutrašnjimpokretima. Kada je propovednik i preduzetnik Hans Nilsen Hauge započeo svoju propovedničku i društvenu delatnost, kritikovao je sveštenike zbog zloupotrebe službene moći, a buržoaziju što je zloupotrebila svoje privilegije da bi se obogatila na račun drugih. To je moralo da izazove sukob, već 1797. Hauge je prvi put uhapšen zbog kršenja odredbikongresa, a do 1804. više puta je hapšen. “Konventikulske odredbe” je bila uredba koju je 13. januara 1741. uveo kralj Danske i Norveške Kristijan VI i zabranjivao laicima da održavaju verske skupove – “konventikule” – bez odobrenja parohijskog sveštenika. Te odredbe su takođe stavile apsolutnu zabranu govora žena. Poslednji zatvor za Nilsena je trajao punih 10 godina. Izgubio je sve što je posedovao, a zdravlje mu se pogoršalo. Hauge i njegovi prijatelji odgovorili su na nasilje i napade propovedajući dobročinstvo i nenasilje. Hans Nilsen Hauge, koji je primio poziv od Boga, verovao je da se ovaj poziv primenjuje pre tih odredbi  kongresa jer je to samo uredba, a ne usvojeni zakon, ‘moramo se pokoravati Bogu više nego ljudima’, rekao je Hauge.

Danas ima mnogo mladih ljudi koji nemaju pozadinu unedeljnoj školi, kao što sam ja imao iz 1940-ih i 1950-ih, tako da mladima danas nedostaje osnovno znanje o hrišćanstvu koje su deca učila u nedeljnoj školi u ranijim vremenima.

Molim se Bogu da mi da mudrosti da iznesem Božije otkrivenje u Bibliji mladima i starima koji ne znaju za Isusa Hrista, koji je poslat na zemlju da spase što više duša iz pakla koji je jedan od dva moguća ishoda života ovde na zemlji.

Ostanite u toku…

Deo XLIII

Evo ga i XLIII deo u serijalu „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo svoje živote da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. godine od Pomoćnika (Sveti Duh) kojeg je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom ocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18, čitamo: „¹⁶ Jer, mi vam nismo obznanili silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista služeći se mudro smišljenim pričama, nego na osnovu toga što smo bili svedoci njegovog veličanstva. ¹⁷Jer kada je primio čast i slavu od Boga Oca, začuo se glas Boga koji je veličanstven u svojoj slavi: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji!“ ¹⁸ Mi smo čuli da je taj glas došao s neba kad smo bili s njim na Svetoj gori.“

Bog mi je rekao preko Duha Svetoga da govorim o onome čemu sam bio očevidac kao i prethodni svedoci, Bog koristi mnoge svedoke tokom vekova.

Posetili smo najvažnija proročanstva u Bibliji i njihovo ispunjenje do našeg vremena. Proročanstva i događaji koji su imali najveći uticaj na živote Jevreja i razvoj Hrišćanstva, po mom mišljenju, bili su sledeći:

1. Božji izbor Abrahama, Isaka i Jakova i Jakovljevih dvanaest sinova koji su postali jevrejski narod i Božji „demonstracijski“ narod, da pokaže svim neznabošcima ko je Bog, tvorac neba i zemlje i svega što jeste. Postanje 12, 15 i 17. (www.bible.com)

2. Kaznu koju je Bog stavio na Jevreje, Ponovljeni zakoni 28:61-67, nakon što su više puta napuštali savez u koji su stupili sa Bogom. Osim toga, Jevreji su ubili proroke koje im je Bog poslao, a oni sami su počeli da se klanjaju drugim bogovima.

3. Jevreji nisu prihvatili da je Isus Hrist, koga je Bog poslao, njihov obećani Mesija.

4. Isusova smrt na krstu i vaskrsenje iz mrtvih tri dana kasnije. Isusova smrt i vaskrsenje čine osnovu za Božiju ponudu spasenja svima koji veruju u Njegovog sina Isusa Hrista, i Jevrejima i neznabošcima (ne-jevrejima).

5. Vaznesenje Isusa Hrista i Bog šalje Svetog Duha (Pomoćnika) 50 dana kasnije (Pedesetnica), da pomogne svim ljudima koji traže spasenje kroz Isusa Hrista, Jovan 14:16-17, 24-27. Pedesetnica je „rođendan“ Hrišćanstva kada je Sveti Duh došao na zemlju kao što je Isus obećao pre nego što je bio uzet svom Ocu na nebu.

6. Rušenje Hrama 70. godine i progonstvo Jevreja i raseljavanje na sve strane sveta. 5. Mojsijeva 28:64-67.

7. Ponovno uspostavljanje zemlje Izrael u maju 1948. Imao sam 8 godina i bio sam očevidac iz Norveške kada se to desilo.

8. Povratak mnogo miliona Jevreja u Izrael posle 1948. godine i divan razvoj zemlje u poljoprivredi i nauci uprkos pokušajima susednih zemalja, odnosno muslimana, da Jevrejima otmu njihovu drevnu zemlju koju im je Bog dao. Abrahamov, Isakov i Jakovljev Bog. 

Ono što nam Biblija pokazuje jeste da je Bog izabrao narod, Jevreje, i zemlju, Izrael, opisanu u Starom Zavetu. Jevreje i zemlju Izrael Bog je iskoristio da pokaže svim narodima ko je Svemogući Bog, koji je stvorio nebo i zemlju. Od kada su Adam i Eva zbog neposlušnosti morali da napuste raj, svet je bio pod uticajem Satane i njegovih demona, koji su nevidljivi, ali deluju ovde na zemlji i u nebeskom prostoru oko nas.

Ljudi su stvoreni sa slobodnom voljom da biraju između Boga i zlih duhova. Jevrejski narod je Bog iskoristio da, između ostalog, pokaže šta se dešava ljudima koji pogrešno biraju između Boga i zlih duhova. Biblija nam kroz milenijume pokazuje kako je jevrejski narod koji je sklopio savez sa Bogom kažnjen zbog svoje neposlušnosti. Bog je uspostavio savez sa jevrejskim narodom, a prorok Mojsije je dao napisane zakone i zapovesti o tome kako ljudi koji suBožija imovina (Ponovljeni zakoni 14:2) treba da se odnose prema Bogu i jedni prema drugima (Ponovljeni zakoni, poglavlja 12-26). Uprkos svim prorocima koje je Bog poslao među jevrejski narod da ih upozore kada odstupe od Božijih zapovesti i zakona, Stari Zavet nam pokazuje da nije mnogo ljudi i njihovih vođa sledilo Božije zapovesti i zakone, što je imalo sudbonosne posledice kada su Božije predviđene kaznepogodile jevrejski narod (Ponovljeni zakoni 28:15-68). Sve reference u Bibliju mogu se preuzeti na Vaš mobilni telefon: www.bible.com

Biblija nam takođe pokazuje da Bog ima plan da spase što više ljudi za nebo. Jevreji nisu hteli da idu putem koji im je Bog odredio, ali Bog ne odustaje. On šalje svog jedinorođenog sina na zemlju, kao što Stari Zavet daje signale, da spasi što više neznabožaca (nejevreja) u isto vreme kada Jevreji dobiju novu priliku da traže Boga kroz veru u Njegovog sina Isusa Hrista. Biblija nam kaže da će Jevreji dobiti svoju zemlju nazad, što se dogodilo Maja 1948. godine, odnosno hiljadu osamsto sedamdeset osam godina nakon što je Rimsko carstvo uništilo jevrejski hram u Jerusalimu (70. godina) i rasejalo Jevreje u svim krajevima sveta. Iako Jevreji nisu bili u stanju da održe svoj deo saveza sa Bogom, Bog ima rešenje koje nam pokazuje Biblija. Biblija je remek-delo, zbog svoje celine. Bez greške je u poruci spasenja za sve koji veruju u Božijeg sina Hrista Isusa i koji su nanovo rođeni od vode i Duha.

Životi Jevreja, zemlje Izraela i razvoj Hrišćanstva povezani su kao dve strane novčića, ne mogu se razdvojiti jer su Božiji instrument za spasenje čovečanstva. Profesor teologije Ole Halesbi predavao je studentima teologije na Crkvenom Fakultetu u Oslu. Pripadao je konzervativnom delu hrišćanske Norveške, ali sa svojim poreklom iz državne crkve, imao je „zamensku teologiju“ kao osnovu svog hrišćanskog pogleda. Rečeno je da su ga jednog dana pitali studenti, bila je 1928. godina, da li će Jevreji ikada vratiti svoju zemlju? On je odgovorio; „Ne, dragi moji studenti, to vreme je prošlo, neće se dogoditi jer je crkva zauzela mesto Izraela.“ Ali Bog i istorija su želeli drugačije, 20 godina kasnije, u maju 1948. Jevreji su dobili svoju zemlju nazad.

„Teologija zamene“ je teologija koja pretpostavlja da je hrišćanska crkva danas zauzela mesto Izraela i preuzela izraelska obećanja, Izrael je zamenjen hrišćanskom kongregacijom. Teologija zamene je stoga kritična i prema državi Izrael. Međutim, zagovornici teologije zamene potpuno zanemaruju ono što Bog kaže preko svojih proroka u Starom zavetu. Kada nebo i zemlja prođu, nešto ostaje. To je Božja Reč – Biblija. Pisano je u Psalmu 119:89: „O, Gospode, večna je reč tvoja, na nebesima je učvršćena!“. Isaija 40:8 „Sahne trava, vene cvet, ali reč Boga našega ostaje doveka.”

Između ostalog, zbog teologije zamene, hrišćanska crkva je postala mnoštvo različitih crkava ili pravaca. Danas je uobičajeno da se hrišćani podele u tri glavne grupe: katolike, pravoslavce i protestante. Pored toga, unutar protestanata postoji još jedna podela, na primer evanđelisti, metodisti, baptisti, pentekostalci i druge harizmatične hrišćanske crkve. Hrišćanstvo ima svoje poreklo od Isusa iz Nazareta. Isus i njegovi prvi učenici su svi bili Jevreji i odgajani u judaizmu. Na hrišćanstvo se prvo gledalo kao na pravac unutar judaizma, ali se na kraju odvojilo od judaizma jer ortodoksni Jevreji nisu priznavali Isusa Hrista kao svog obećanog Mesiju. Prvo mesto gde su Isusovi sledbenici nazvani hrišćanima bilo je u gradu Antiohiji, koji se nalazio u današnjoj Turskoj. Hrišćanstvo su kroz istoriju karakterisale različite kulture, ali pogled na Bibliju kao na Sveto pismo, trojedinog Boga i Isusa Hrista kao Spasitelja od Svetog Duha je ono što predstavlja hrišćanstvo.

Zašto se hrišćanstvo podelilo u nekoliko pravaca? Veliki raskol (od grčkog schisma, ‘podela/rascep’) je termin za podelu u hrišćanskoj crkvi 1054. godine, zbog teoloških neslaganja, posebno oko učenja o Trojstvu, odnosno kako opisati odnos između Boga Oca , Boga Sina (Isus Hrist) i Svetog Duha. Oni se slažu da postoji jedan Bog (monoteizam), koji se sastoji od tri osobe. Hrišćanstvo je utemeljeno na učenju Isusa Hrista, Evanđeljima koja su pisali Njegovi učenici i pismima apostola Pavla prvim crkvama. Biblija (Stari i Novi Zavet) je remek delo koje nam je Bog dao preko svojih izabranih proroka, svog Sina Isusa, svojih učenika i apostola Pavla.

Hrišćanstvo je jednostavno učenje Isusa Hrista o tome kako da steknemo zajedništvo sa Bogom dok živimo na zemlji. Ponovo rođeni krštenjem i primanjem Svetog Duha otvorenog srca, spaseni ste i sigurni za život sa Isusom na nebu kada umrete. Novi Zavet nam pokazuje organizaciju koju su zajednice imale u ranim godinama, odnosno kućne grupe koje su kasnije nazvane kongregacije. Otprilike od četvrtog veka kongregacije (kućne grupe) postaju institucionalizovane, hrišćanstvo se oblikuje kao stalna institucija. Četiri istovremena procesa postaju odlučujuća za ovo: razvoj episkopske službe, dogovor o zajedničkom verovanju (325. godina), utvrđivanje sadržaja Novog zaveta (367. godina) i Hrišćanstvo koje postaje državna religija Rimskog carstva (godina 391).

Od oko petnaestog veka, odnosno oko hiljadu godina nakon prve podele hrišćanstva, reformacija se odigrala u katoličkoj crkvi koja je bila vodeća crkva. Martin Luter i nekoliko drugih reformatora protestovali su protiv razvoja događaja u crkvi, gde su papa, kardinali, biskupi i sveštenici napustili Isusovo učenje kao što nam Biblija pokazuje. Crkva i njene vođe preuzele su ulogu Božijih predstavnika na zemlji. Jezik koji se koristio tokom bogosluženja bio je latinski, kojim ljudi u okolnim zemljama nisu govorili.

Na kraju bi se ispostavilo da su Katolička crkva i Pravoslavna crkva razvile pravila, zapovesti i uredbe koje nisu u skladu sa Biblijom kada je u pitanju odnos između Boga i pojedinačnog čoveka. Same organizacije, sa svojim biskupima, kardinalima i papom, preuzimaju neku vrstu uloge između Boga i pojedinačnog ljudskog bića. Martin Luter i njegovi sledbenici verovali su, između ostalog, da svaki pojedinac treba da razume i odluči o celom sadržaju i učenju Biblije. To je jedan od razloga zašto je bilo važno da se Biblija prevede na različite nacionalne jezike, kako bi se lakše moglo čitati o Isusovim delima. Između ostalog, reorganizaciju su doživele protestantske kongregacije i nacionalne crkve koje su nastale kao rezultat reformacije u 16. veku. Ali umesto decentralizovanog upravljanja kongregacijama, državne crkve su zadržale praksu potpunog upravljanja, poput Katoličke crkve. Od 2017. godine u Norveškoj je došlo do razilaženjaizmeđu države i crkve, ali gde je crkva i dalje finansijski zavisna od države njom i dalje upravljaju političari.

Bez obzira na sve pa i sam ljudski razum, ali prema biblijskom proročanstvu, mi smo svedoci Božije veličine u sadašnjem vremenu. Zahvaljujem Bogu što sam rođen u vreme kada možemo da čitamo šta Biblija prorokuje o Jevrejima i Izraelu i da u isto vreme budemo očevici proročanstava koja se obistinjuju na putu. Biblija ima priču ili mapu puta o tome kako je Bog stvorio sve ljude i sve što postoji, Bog je izabrao Jevreje da budu Njegov poseban narod da pokaže svim narodima svoju veličinu preko jevrejskognaroda i da rodi jedinorođenog sina Božijeg Isusa Hrista, kao Spasitelja za sve ljude koji veruju u Isusa.

Ostanite u toku…

Deo XLII

Evo i XLII dela serijala „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvoriočoveka i sve što postoji. Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. od Pomoćnika (Sveti Duh) koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svomocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18, čitamo:

„16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkamamudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu. 

17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin mojljubazni, koji je po mojoj volji. 

18 I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.”

Bog mi je preko Duha Svetoga rekao da ispričam ono čemu sam i sam bio očevidac, a isvedočanstva prethodnih očevidaca. Bog je koristio mnoge svedoke tokom vekova.

Misli koje su se pojavile u crkvenoj istoriji u periodu od petnaestog do sedamnaestog veka, vođene Svetim Duhom, su postale odlučujuće u planu da se promeni stav crkve prema rečimaBiblije. Važno je zapamtiti šta Biblija kaže o samom Svetom pismu u Bibliji, videti 2. Petrovu1:20-21 („20 A pre svega znajte da se nijedno proroštvo Pisma ne može tumačiti samovoljno. 21 Naime, nijedno proroštvo nije poteklo od ljudske volje, nego su Duhom Svetim pokrenutiljudi govorili od Boga.”)

U drugoj polovini 18. veka, sastanak kongresa je još uvek imao mnogo toga da kaže o Hrišćanskom životu u Norveškoj. Ljudima je bilo dozvoljeno da se okupljaju na sastancimaučenja samo ako je to sveštenik odobrio. Ali sve više ljudi je postajalo nezadovoljnoodredbom. Hrišćanima treba dozvoliti da se okupljaju kada i gde žele, a da se prethodno ne pita sveštenik. Mladi dečak sa farme u Østfoldu, Norveška, bio je jedan od onih koji suprotestovali protiv toga. Zvao se Hans Nilsen Hauge (1771-1824) i došao je sa farme Hauge u Tuneu blizu Sarpsborga, ovaj čovek je ubrzo postao poznat širom Norveške. On je začuosnažan glas: „Moraš priznati moje ime ljudima i podstaći ih da se pokaju.” Sam Hauge je video ovaj događaj 1796. godine kao svoje obraćenje, u njegovom srcu se uobličio snažanpoziv, želeo je da pokaže drugim ljudima put do Isusa. Obično kažemo da smo pozvani kadaznamo da Bog želi da izvršimo određeni zadatak. Hauge je i dalje pozivao sveštenika da ne bi prekršio zakon, odnosno odluku kongresa. U isto vreme, znao je da mora da propovedaBožiju reč na način na koji je pozvan: „Bogu se više pokoravati nego ljudima“, kaže se u Delima Apostolskim 5:29, što je Haugea teško opterećivalo u potrebi da to posluša.

Svaki hrišćanin treba da bude u stanju da čita svoju Bibliju i da traži od Gospoda uputstva, bez obzira na to šta sveštenik kaže, da, punoletni hrišćani bi čak mogli sebi dozvoliti da kritički ispitaju ono što sveštenstvo kaže, i da odbace sve što nije utvrđeno da je istinito sarečju Božijom. Pojavio se izraz koji je ispisan zlatom u novijoj norveškoj crkvenoj istoriji: „zreli laici“. Prvobitno se radilo o pravu laičkog pokreta da bude sam, suočen sa zvaničnimautoritetom sveštenstva, i da testira učenje državno ovlašćenih vođa. Ali potpuno isti principmora se, naravno, primeniti na sve vrste duhovnih vođa. Tada je teško zamisliti kako pastor može imati apsolutnu moć u zajednici. U skladu s tim, nalazimo važno upozorenje upućenoceloj zajednici: „Ispitaj duhove da li su od Boga“. 1. Jovanova 4:1 (1 Voljeni moji, ne verujtesvakom duhu, nego proveravajte duhove dolaze li od Boga, jer je mnogo lažnih proroka izašlou svet.)

Hrišćanstvo, odnosno Isusovo učenje, od početka su razvijali i vodili Pavle i apostoli, gradilisu na Isusovom učenju i Starom Zavetu koji su hiljadama godina donosili proroci postavljeniod Boga. Ono što se u istom periodu razvija pod uticajem Satane i njegovih demona je zajednička crvena nit koja pokazuje stalan protok lažnih proroka i teologa u raznim crkvama. Oni postavljaju zamke u obliku tvrdnji i predloga sa namerom verovatno da poboljšajustarozavetni tekst i Isusovo učenje. Oni dodaju svoja verovanja i stavove onome što su Božjiizabrani proroci primili od Boga i čemu su poučavali Isus i apostoli. Poslednje Isusove reči nakrstu bile su „svršeno je“, što pokriva misiju koju je Isus primio od svog Oca. Misija je bilada nam kaže da je završen put ka spasenju i zajednici sa Bogom, koji nam je dao Duh Sveti. Kada neko prizna da je Isus, koji je umro na krstu i vaskrsao iz mrtvih trećeg dana, našSpasitelj, ispovest doprinosi da se ponovo rodimo i promenimo način života uz pomoć Duha Svetoga u molitvi.

Ako prihvatimo propovedanje ili dopustimo da nas vode vođe, a da ne ispitujemo da li supredavanja iz Biblije tj. “duhovi” Božiji, mi smo zapravo neverni Gospodu i neodgovorniHrišćani. Najneverovatnije stvari dešavale su se Hrišćanstvu pod vođstvom Katoličke iPravoslavne crkve u godinama nakon što su apostoli umrli i Hrišćanstvo postalo državnareligija Rimskog carstva, pa sve do reformacije oko XV veka. Jedna od prvih velikih promenapočela je nedugo nakon što su apostoli preminuli, kada su, između ostalih, takozvani crkvenioci kao što su Justin Mučenik, filozof, i Augustin Hiponski, episkop, svetac, filosof i teolog, postali zagovornici “teologije zamene” ili teologija ispunjenja. To je „hrišćanska“ teološkadoktrina koja opisuje teološko verovanje da je „hrišćanska crkva“ zamenila izraelski narodpreuzimajući njihovu ulogu Božijeg zavetnog naroda. Apostol Pavle, koga je Isus posebnopozvao, bio je potpuno jasan u svom učenju zajednicama o ovom pitanju, videti Rimljanima11:1. („1 Pitam dakle: da Bog možda nije odbacio svoj narod? Nikako! Jer i ja sam Izrailjac, potomak Avrâmov, iz plemena Venijaminovog.”). Bog je zauvek izabrao Jerusalim i jevrejskinarod i stoga nikako ne može da odbaci ono što je izabrao. Ova nova teološka doktrina se možda može videti u vezi sa pobunom Jevreja protiv Rima pod carem Titom 70. godine kadaje osvojen Jerusalim, a 2. hram potpuno uništen, kao što je Isus predvideo pre nego što je napustio učenike. Pod carem Hadrijanom (117-138) nakon pobune Bar Kokhba (132-136 nove ere), Jevreji koji su ostali u Jerusalimu bili su prognani i rasejani po celom svetu. U ovojposebno teškoj situaciji za Jevreje, Katolička i Pravoslavna crkva iskoristile su priliku da odluče da Jevreji više nisu od Boga izabrani narod i da je „hrišćanstvo“ preuzelo mestoJevreja kao naroda Božijeg. Sva obećanja iz starog zaveta preneta su na crkvu koja je postala Božji izabrani narod i duhovno zamenjuje Izrael. Zemlja takođe više nije nosilac blagoslova, koji pretpostavlja ispravan odnos prema Bogu, koji Jevreji po crkvi više nemaju. Isto važi i zaznačaj Izraela i Jevreja u istoriji otkrivenja, teologija zamene daje potpuno drugačiji pogledna Božije otkrivenje u Bibliji. Stari Zavet (SZ) i Novi Zavet (NZ) su postavljeni jedan protivdrugog. SZ se reinterpretira i istiskuje. Prestali su izbor jevrejskog naroda i Božija obećanja u Starom zavetu Jevrejima. Ono što je bila Isusova Biblija, ono što mi zovemo Stari Zavet, sadaza nas nema istu vrednost i značenje kao što je imala za Isusa Hrista, apostole i prvu crkvu. Sve što zastupa teologija zamene nije podržano u Bibliji, što je Božija nepogrešiva reč koja je dostavljena ljudima preko proroka i Isusova učenja preko apostola.

Promene koje su došle sa novom teološkom doktrinom unutar Katoličke i Pravoslavne crkveimaju dramatične posledice na to kako se Isusova učenja sada propovedaju. Katolička i Pravoslavna crkva su svojim novim teološkim shvatanjem uništile crkvu iznutra. Crkvanadjačava Biblijsko Hrišćanstvo dodajući mnoštvo nepotrebnih rituala, pravila i teološkihverovanja koja su uglavnom služila samo za jačanje papine svetske moći i finansija. Poredhijerarhijske organizacije unutar same crkve, koja skreće fokus sa Boga i Njegovog Sina IsusaHrista, devet tačaka ispod koje su deo učenja Katoličke crkve jasno odstupaju od onoga štonam Isus i apostoli pokazuju u Bibliji.

1. Slavljenje Marije 2. Slavljenje svetaca 3. Relikvije 4. Ikone 5. Monaški redovi

6. Krštenje male dece koja sama ne razumeju krštenje. Roditelji ne mogu delovati u ime maledece u veoma važnom činu „ponovo rođenje“, ali roditelji mogu da se mole za svoju decu. (Isus je blagoslovio malu decu, kada deca postanu odrasli, mogu da izaberu da imajuzajednicu sa Bogom kroz krštenje odraslih. Pojedinac mora da napravi izbor da bi stekaozajednicu sa Bogom, mora se ponovo roditi Duhom Svetim, kao što Isus je rekao Nikodimu.)

7. Oprost greha od strane sveštenstva 8. Čistilište 9. Nepogrešivost Pape

Ovo novo teološko shvatanje odvelo je ljude od jasne i jednostavne poruke spasenja Biblije. Za Jevreje koji su sada izgubili svoju zemlju posle 3000 godina i rasejani po celom svetu, teologija zamene postala je katastrofa, ona na neki način potvrđuje odnos Rimskog carstvaprema Jevrejima i zemlji Izraela. Obožavanje Marije i svetaca koje je pokrenula Katoličkacrkva je obožavanje mrtvih ljudi, čisto obožavanje idola, nešto na šta Biblija snažnoupozorava. Obožavanje mrtvih oduzima bogosluženje živom Bogu i Njegovom Sinu IsusuHristu koji zaslužuje svu slavu, Bog naš je tvorac neba i zemlje i svega što jeste.

Biblija je vrlo jasna da slava pripada samo Bogu, Isus upućuje na ovaj odnos svojimučenicima kada ih uči da se mole, vidi Matej 6:10-13, “Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; Da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; Hleb našpotrebni daj nam danas; I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim; I ne navedi nas u napast; no izbavi nas od zla. Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava vavijek. Amin.”

Isusova poruka učenicima je radikalna, On insistira na tome da se potpuno fokusira na Njega, Boga na nebu i poruke od Boga. Odnosi koji imaju veze sa težnjama ovog sveta moraju bitina drugom mestu, u Luki 14:27 Isus kaže: „Ko ne nosi krst svoj i ne ide za mnom, ne možebiti moj učenik.” Krst na koji se Isus odnosi su svi izazovi i protivljenja iz sveta koji sledekada smo hrišćani, kao što nam Biblija pokazuje.

Kako je Hrišćanstvo, koje su predstavljale Katolička i Pravoslavna crkva, postalo vodećareligija na Mediteranu, situacija se za Jevreje dodatno pogoršala. U vekovima koji suprethodili reformaciji, Jevreji su bili izloženi zlostavljanju i progonu širom Evrope. Upravohrišćanska crkva, koju predstavljaju Katolička i Pravoslavna crkva, koja do XV veka, zajednosa svetskim carevima, kraljevima i prinčevima, stoji iza progona Jevreja. Pogromi su se posebno dešavali u istočnoj Evropi i Rusiji, pogrom je ruska reč, koja je izvedena od glagola„gromit“, „nasilno pustošiti, uništavati i rušiti“. Uglavnom se koristi za nasilne napade naJevreje i jevrejsku imovinu, ali se termin koristi i za nasilne napade na druge etničke manjine.

Crkva, odnosno oni koji su u svakom trenutku bili na čelu, imaće mnogo da odgovaraju nasudnji dan. Sasvim suprotno od onoga što nam pokazuje Isusovo učenje, primenjuje se teološki režim na čelu koji se sprovodi na takav način da milioni i članova crkve i ljudi van crkve gube živote. Papa, kardinali i biskupi, često u saradnji sa sekularnim delom društva, koriste metode koje su u oštroj suprotnosti sa Isusovim učenjem i onim što je on učio narod. Umesto da oponašaju Isusovo učenje, Katolička i Pravoslavna crkva su se udaljile odIsusovog učenja. Moje kraljevstvo nije od ovoga sveta, rekao je Isus, ali izgleda da Papa i kardinali grade na ovom svetu.

S druge strane, Bog prenosi svoju milost na vođe koji se postavljaju polaganjem ruku, štoznači da ih treba posebno pažljivo slušati (Dela 6:6, 1. Solunjanima 5:12f, 1. Timoteju 4:14, 2. Timoteju 1:6).

Nalazim važan ključ u samim Isusovim rečima u Mateju 23:8-10, usred Njegovog oštrogupozorenja protiv tadašnjih verskih vođa, fariseja i pisara: „8 A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braća. 9 I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima. 10 Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.”Očigledno, Isus ovde govori potpuno suprotno od Pavla. Pavle tvrdi da je Bog imenovaoučitelje, pastire i druge vođe „da opremi svece da mogu da vrše svoju službu i da se teloHristovo izgrađuje“ Efežanima 4:12. Ali poenta leži u opravdanju: „jer postoji jedan koji je vaš učitelj, naime Hristos i Duh Sveti koji nam je poslat od Boga.” Dakle: odlučujuće je da je svaki pojedinačni hrišćanin suštinski povezan sa Svetim Duhom kao vodičem i da je savestukorenjena u njemu. Trebalo bi da slušamo vođe koji su postavljeni u zajednicama, ali uvekimati ispitujući um, i nikada ne prihvatamo nešto samo zato što vođa kaže da je tako. Svakipojedinac mora prvenstveno da sluša samog Gospoda kroz Duha Svetoga. Iz ovoga sledi da se zajednica mora organizovati tako da se preispitivanje vođa i propovednika zaista možeodržati, i da se shvati ozbiljno. Tako strogo, kaže Isus, autoritet duhovnih vođa mora bitiograničen, jer su tako bogato opremljeni. Radikalna stvar u novom savezu, Novom Zavetu, je da se Božji Duh izliva i na Jevreje i na neznabošce (ne-Jevreje). Svako ko prima Evanđelje u veri (Joil 3:1, Dela Apostolska 2:17) ima pristup pravo do Božjeg prestola (Jevrejima 4:14 i10:19). Precizirano je da u novom savezu postoji samo jedan posrednik između Boga i ljudi, a to je Hristos, Jevrejima 8:6 i 9:15, 1. Timoteju 2:5. Svako ko je vezan za Njega verom pripadanovom, svetom sveštenstvu (1. Petrova 2:4-10). Zato niko drugi, ni proroci, ni apostoli nidrugi, ne bi trebalo da stanu između Boga i pojedinačnog hrišćanina. Drugim rečima: nijedandrugi vođa osim Hrista neće vladati stadom, Matej 20:25, 2. Korinćanima 1:24, 1. Petrova 5:2. Vođe moraju biti sluge i ove sluge ne smeju biti autoritarne, jer su tada zauzeleGospodnje mesto. Ne smatra se da se vođa, sa svoje strane, ponizno pokorava Gospodu u imeskupštine koju vodi. Vođa će, u skladu sa svojim mogućnostima, doprineti da svaki odčlanova poveže svoju lojalnost sa samim Gospodom kroz Duha Svetoga.

Ostanite u toku…

Deo XLI

Evo i XLI dela u serijalu „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvoriočoveka i sve što postoji. Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. god. od Pomoćnika (Sveti Duh) koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebosvom ocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18, čitamo:

„16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkamamudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu. 

17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin mojljubazni, koji je po mojoj volji. 

18 I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.”

Bog mi je rekao preko Duha Svetoga da ispričam ono čemu sam bio svedok, kao I mnogiprethodni svedoci. Bog koristi mnoge svedoke tokom vekova.

Najneverovatnije stvari dešavale su se unutar Katoličke i Pravoslavne crkve u godinamanakon što su apostoli umrli i hrišćanstvo postalo državna religija Rimskog carstva, pa sve do reformacije oko 1500. godine. Jedna od prvih velikih promena počela je nedugo posleapostola, kada su, između ostalih, takozvani crkveni oci kao što su Justin Mučenik, filozof iAvgustin Hiponski, episkop, svetac, filosof i teolog, postali zagovornici “teologije zamene” iliteologije ispunjenja. . To je „hrišćanska“ teološka doktrina koja opisuje teološko verovanje da je „hrišćanska crkva“ zamenila izraelski narod preuzimajući njihovu ulogu Božijeg zavetnognaroda. Ova nova teološka doktrina se verovatno može posmatrati u kontekstu jevrejskepobune protiv Rima pod carem Titom 70. godine kada je osvojen Jerusalim, a drugi hrampotpuno uništen kao što je Isus predvideo pre nego što je napustio učenike. Pod caremHadrijanom (117-138), nakon pobune Bar Kokhba (132-136 n.e.), Jevreji koji su ostali bili suprognani i rasejani po celom svetu. U ovoj posebno teškoj situaciji za Jevreje, katolička ipravoslavna crkva su iskoristile priliku da odluče da Jevreji više nisu izabrani narod od straneBoga i da je „hrišćanstvo“ preuzelo mesto Jevreja kao Božijeg naroda. Sva obećanja iz StarogZaveta preneta su na crkvu koja je postala Božiji izabrani narod i duhovno zamenjuje Izrael. Zemlja tj. teritorija takođe više nije nosilac blagoslova, koji pretpostavlja ispravan odnosprema Bogu, koji Jevreji više nemaju. Značaj Izraela i Jevreja u istoriji otkrivenja je završen. Teologija zamene nudi potpuno drugačiji pogled na Božije otkrivenje u Bibliji. Stari Zavet(SZ) i Novi zavet (NZ) su postavljeni jedan protiv drugog. SZ se reinterpretira i istiskuje. Prestali su izbor jevrejskog naroda i Božija obećanja u Starom zavetu Jevrejima. Ono što je bila Isusova Biblija, ono što mi zovemo Stari Zavet, sada za nas nema istu vrednost i značenjekao što je imala za Isusa Hrista, apostole i prvu crkvu. Sve što zastupa teologija zamene nijepodržano u Bibliji, koja je Božija nepogrešiva reč predata ljudima preko proroka i učenjaIsusa preko apostola.

Promene koje su došle sa novom teološkom doktrinom unutar katoličke i pravoslavne crkveimaju dramatične posledice na to kako se Isusova učenja sada propovedaju. Katolička ipravoslavna crkva su svojim novim teološkim shvatanjem uništile crkvu iznutra. Crkve sunadjačale biblijsko hrišćanstvo dodajući mnoštvo nepotrebnih rituala, pravila i teološkihverovanja koja su uglavnom služila samo jačanju papine svetske moći i finansija. Ovo novo teološko razumevanje je odvelo ljude od jasne i jednostavne poruke spasenja iz Biblije. Za Jevreje koji su sada izgubili svoju zemlju posle 3000 godina i rasejani po celom svetu, teologija zamene postala je katastrofa, ona na neki način potvrđuje odnos Rimskog carstvaprema Jevrejima i zemlji Izraela. Obožavanje Marije i svetaca, što zapravo predstavljaobožavanje mrtvih ljudi, je obožavanje idola, na šta Biblija snažno upozorava. Obožavanjemrtvih oduzima zajedništvo i slavljenje Boga živoga i njegovog sina Isusa Hrista koji zaslužuje svu slavu, Bog naš je tvorac neba i zemlje i svega što postoji.

Biblija je veoma jasna da sva slava pripada samo Bogu, Isus je spomenuo to zajedništvosvojim učenicima kada ih je učio kako da se mole, videti Matej 6:10-13, “Oče naš koji si nanebesima, da se sveti ime tvoje; 10 Da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kaona nebu; 11 Hleb naš potrebni daj nam danas; 12 I oprosti nam dugove naše kao i mi štoopraštamo dužnicima svojijem; 13 I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla. Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava vavijek. Amin.”

Isusova poruka učenicima je radikalna, On zahteva potpunu usredsređenost na Njega, Boga na nebu i Njegovu poruku, stvari koje imaju veze sa željama ovog sveta moraju biti na drugom mestu. U Luki 14:27 Isus kaže: „Ko ne poštuje svoj krst i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.” Krst na koji Isus misli, odnosi se na sve izazove i kontriranja iz sveta koji slede hršćanina, kako nam to Biblija I pokazuje.

Pored hijerarhijske organizacije unutar same crkve, koja skreće fokus sa Boga i Njegovog sina Isusa Hrista, devet tačaka ispod koje su deo učenja Katoličke crkve jasno odstupaju od onoga što nam Isus i apostoli pokazuju u Bibliji:

1. Slavljenje Marije

2. Slavljenje svetaca

3. Relikvije

4. Ikone

5. Monaški redovi

6. Krštenje male dece koja sama ni ne razumeju krštenje. Isus je blagoslovio malu decu, kada deca postanu odrasli, mogu izabrati da imaju zajednicu sa Bogom kroz krštenje. Izbor mora biti napravljen od strane pojedinca, da bi stekao zajednicu sa Bogom, mora se ponovo roditi Duhom Svetim, kao što je Isus rekao Nikodimu.

7. Oprost greha od strane sveštenstva

8. Čistilište

9. Nepogrešivost Pape

U katoličanstvu, čistilište, tačka 8, je mesto u koje ljudi idu kada umru. Čistilište je „posredno mesto“ između raja i pakla gde mrtvi moraju da nadoknade svoje grehe dok čekaju sudnji dan. Da bi se olakšao boravak u čistilištu, Katolička crkva je ponudila “indulgencije” tj. Opraštanja grehova od strane sveštenstva, tačka 7, na osnovu čega se mogla kupiti sloboda iz delova čistilišta.

Nepogrešivost pape je dogma, odnosno doktrina, u katoličkoj crkvi koja potvrđuje papin autoritet kao vrhovnog učitelja Crkve. Ova nepogrešivost za koju papa tvrdi da je validna,nije iz Biblije, jer Biblija kaže da je Isus glava crkve i da pojedinac koji je ponovo rođen može tražiti mudrost i vođstvo u molitvi od Svetog Duha.

Kako je hrišćanstvo, koje je predstavljala katolička i pravoslavna crkva, postala vodeća religija na Mediteranu, situacija se za Jevreje dodatno pogoršala. Razlozi za sumnju u Jevreje i jevrejske običaje su bili zbog biblijskih tekstova koji opisuju događaje oko Isusove smrti i Jevrejsko odbacivanje Isusa kao Mesiju kojeg su Jevreji čekali. U vekovima koji su prethodili reformaciji, Jevreji su bili izloženi zlostavljanju i progonu širom Evrope. Upravo hrišćanska crkva, koju su do XV veka predstavljale katolička i pravoslavna crkva, zajedno sa svetskim carevima, kraljevima i prinčevima, stoji iza progona. Pogromi su posebno vršeni u istočnoj Evropi i Rusiji. Pogrom je ruska reč, koja je izvedena od glagola gromit, “nasilno pustošiti, uništavati i rušiti”. Uglavnom se koristi za nasilne napade na Jevreje i jevrejsku imovinu, ali se termin koristi i za nasilne napade na druge etničke manjine.

Katolička crkva, odnosno oni koji su u svakom trenutku bili na čelu, imaće za mnogo da odgovaraju na sudnji dan. Sasvim suprotno od onoga što nam pokazuje Isusovo učenje, primenjuje se teološki režim koji se sprovodi na takav način da milioni članova crkve i ljudi van crkve gube živote. Papa, kardinali i biskupi, često u saradnji sa sekularnim delom društva, koriste metode koje su u oštroj suprotnosti sa Isusovim učenjem i onim što je on učio narod. Umesto da oponašaju Isusovo učenje, katolička i pravoslavna crkva su se udaljile od Isusovog učenja. Moje kraljevstvo nije od ovoga sveta, rekao je Isus, ali papa i kardinali grade na ovom svetu.

S druge strane, Bog prenosi svoju milost na vođe koji se postavljaju polaganjem ruku, što znači da ih morate posebno pažljivo slušati (Dela 6:6, 1. Solunjanima 5:12f, 1. Timoteju 4:14, 2. Timoteju 1:6). Štaviše, možemo naći nadu u činjenici da svako vođstvo, bilo dobro ili loše, na kraju mora biti odgovorno Bogu.

Nalazim važan ključ u samim Isusovim rečima u Mateju 23:8-10, usred Njegovog oštrogupozorenja protiv tadašnjih verskih vođa, fariseja i pisara: „8 A vi se nemojte oslovljavati sa’učitelju!’, jer samo je jedan vaš Učitelj, a vi ste svi braća. 9 I nikoga na zemlji ne oslovljavajte sa ’Oče!’, jer samo je jedan vaš Otac – onaj koji je na nebu. 10 Niti zovite kogavođom, jer samo je jedan vaš vođa – Hristos.” Očigledno, Isus ovde govori potpuno suprotnood Pavla. Pavle tvrdi da je Bog postavio učitelje, pastire i druge vođe „da opremi svece da mogu da vrše svoju službu i da se telo Hristovo može sagradit – Efescima 4:12. Ali poentaleži u opravdanju: „jer postoji jedan koji je vaš učitelj, a to je Hristos i Duh Sveti koji nam je poslat od Boga“. Dakle: odlučujuće je da je svaki pojedinačni hrišćanin suštinski povezan saSvetim Duhom kao vodičem, da je savest ukorenjena u njemu. Verovatno bi trebalo da slušamo vođe koji su postavljeni u skupštini, ali uvek sa umom testiranja, i nikada ne prihvatamo nešto samo zato što vođa kaže da je tako. Svaki pojedinac mora prvenstveno da sluša samog Gospoda kroz Duha Svetoga. Iz ovoga sledi da se skupština mora organizovatitako da se testiranje vođa i propovednika zaista može desiti – i da se shvati ozbiljno. Tako strogo, kaže Isus, autoritet duhovnih vođa mora biti ograničen, ako su ikada tako bogatoopremljeni. U Starom savezu, koji nalazimo u Starom Zavetu, bio je slučaj da su ljudi zavisiliod poslušnosti mudrih osoba koje su pozvane da budu u posebnom odnosu sa Bogom, posebno prorocima. Na njih je došao Duh Gospodnji i otkrivenje Gospodnje. Obični ljudi suverovatno mogli da imaju znanje o svojoj religiji, ali nisu imali isti direktan pristup Bogu. Jedna od radikalno novih stvari u novom savezu, Novom Zavetu, jeste da se Božiji Duh izlivana svakoga ko prihvata Evanđelje u veri, Joel 3:1f, Dela apostolska. 2:17f, i da svi imaju jednak pristup Božijem prestolu, Jevrejima 4:14 i dalje 10:19. Precizirano je da u novomsavezu postoji samo jedan posrednik između Boga i ljudi, a to je Isus Hristos, Jevrejima 8:6 i9:15, 1. Timoteju 2:5. Svako ko je vezan za Njega verom pripada novom, svetom sveštenstvu, 1. Petrova 2:4-10. Zato niko drugi, ni proroci, ni apostoli niti drugi, ne bi trebalo da stanuizmeđu Boga i pojedinačnog hrišćanina. Drugim rečima: nijedan drugi vođa osim Isusa Hrista neće vladati stadom, Matej 20:25 i dalje; 2. Korinćanima 1:24, 1. Petrova 5:2f. Vođe morajubiti sluge i ove sluge ne smeju biti autoritarne, jer su tada zauzele Gospodnje mesto. Nijeprikladno da se vođa ponizno potčini Gospodu, da tako kažem, u ime skupštine koju vodi. Vođa će, u skladu sa svojim mogućnostima, doprineti da svaki od članova svoju lojalnostpoveže sa samim Gospodom.

U skladu sa takvim biblijskim stihovima, pojavio se izraz koji je u novijoj norveškoj crkvenojistoriji ispisan zlatom: „zreli laici“. Svaki hrišćanin treba da bude u stanju da čita svojuBibliju i da traži od Gospoda uputstva, bez obzira na to šta sveštenik kaže, i da, zreli hrišćanibi čak mogli sebi dozvoliti da kritički ispitaju ono što sveštenstvo kaže, i da odbace sve štonije utvrđeno da je istinito sa rečju Božijom. Prvobitno se, dakle, radilo o pravu hrišćana tj. tog pokreta da bude sam, suočen sa zvaničnim autoritetom sveštenstva, i da testira učenjedržavno ovlašćenih vođa. Ali potpuno isti princip mora se, naravno, primeniti na sve vrsteduhovnih vođa. Tada je teško zamisliti kako pastor može imati apsolutnu moć u zajednici. U skladu s tim, nalazimo važno upozorenje upućeno celoj zajednici: „Ispitaj duhove da li su od Boga“. 1. Jovanova 4:1. Ako prihvatimo propovedanje ili dozvolimo da nas vode vođe, a da ne testiramo da li su duhovi Božji, mi smo zapravo neverni Gospodu i neodgovorni.

Ostanite u toku…

Deo XL

Evo i XL dela serijala „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Pozadina ove serije je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. god. od Pomoćnika (Sveti Duh) kojeg je Bog poslao na Zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom ocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18, čitamo, „¹⁶ Jer, mi vam nismo obznanili silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista služeći se mudro smišljenim pričama, nego na osnovu toga što smo bili svedoci njegovog veličanstva. ¹⁷ Jer kada je primio čast i slavu od Boga Oca, začuo se glas Boga koji je veličanstven u svojoj slavi: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji!“ ¹⁸ Mi smo čuli da je taj glas došao s neba kad smo bili s njim na Svetoj gori.“

Bog mi je preko Duha Svetoga rekao da ispričam šta sam video, kao što su to govorili i mnogi prethodni očevici. Bog koristi mnoge svedoke kroz vekove.

Poslednji delovi serijala fokusirani su oko velikog raskida unutar Katoličke i Pravoslavne crkve u petnaestom veku, kada je Sveti Duh ili Pomoćnik, kako ga takođe nazivaju u Bibliji, uticao na Martina Lutera i druge reformatore. Džon Viklif, engleski reformator, Ulrih Cvingli, švajcarski sveštenik i teološki pisac i Žan Kalvin, francuski teolog, su služiliHrišćanstvu svojim protivljenjem svim obredima, pravilima, obožavanju Marije i tzv. svetaca u Katoličkoj i Pravoslavnoj Crkvi koji se ne nalaze u Isusovom učenju. Reformatori su ukazali na ono što Biblija i Isus uče o ponovnom rođenju i primanju Svetog Duha kao zalog u životu ovde na zemlji, a zatim u zajednici sa Bogom na nebu. Crkve su tokom mnogo stotina godina propustile da poučavaju Isusovo učenje kao što nam Biblija to pokazuje. Obećanje Svetog Duha dato je Isusovim učenicima i sledbenicima, u Jovanu 14:15-16, Isus je rekao pre nego što je uzašao na nebo: „¹⁵Ako me volite, izvršavaćete moje zapovesti, ¹⁶ a ja ću izmoliti od Oca da vam da drugog Pomagača-Utešitelja da bude sa vama doveka.“,vidi takođe Jovan 14:26, „A Pomagač-Utešitelj, Duh Sveti, koga Otac šalje u moje ime, poučiće vas svemu i podsetiće vas na sve što sam vam rekao.” ref. takođe Dela Apostolska 2. poglavlje.

Reformacija je započela proces koji je tokom narednih dve ili tri stotine godina doveo do toga da su Isusova učenja postala poznatija svima koji traže Boga kroz molitvu i proučavanje Biblije. Razvoj štamparske umetnosti olakšao je štampanje Biblije, koja je bila najpopularnija knjiga tog vremena. Većina ljudi u zajednicama je sada mogla da prati ono što je sveštenik ili pastor propovedao prema Bibliji. Biblija je remek delo koje je Bog uredio preko svojih izabranih proroka u Starom zavetu i kasnije Isusa i apostola u Novom Zavetu (svi su bili Jevreji). Stari Zavet se sastoji od 39 knjiga, počevši od Postanja. Novi Zavet se sastoji od 27 knjiga i počinje Evanđeljem po Mateju. Veza između Starog i Novog Zaveta jasno je prikazana u prvim poglavljima Matejevog evanđelja gde se on, između ostalog, poziva na proročanstva u Starom Zavetu, videti Matej 1:22-23 „²² Sve se ovo dogodilo da se ispuni ono što je Gospod rekao po proroku: (Isaija 7:14) ²³ „Evo, začeće devica i rodiće sina, i daće mu ime ’Emanuil’.“ (To u prevodu znači „Bog je s nama“.)“ i Matej 2:6 „A ti, Vitlejeme u zemlji Judinoj, ni po čemu nisi manje važan od vladalačkih gradova judejskih, jer iz tebe će izaći Vladar, koji će kao Pastir voditi moj narod Izrailj.”

Jevreji su narod koji je izabran od Boga preko Abrahama, Isaka i Jakova, cca. 2000 godina pre Isusovog rođenja. Oni su postali preci jevrejskog naroda koji je počeo sa dvanaest Jakovljevih sinova nakon izlaska iz Egipta godine oko 1445 pne. Jevreje je upotrebio Bog da pokaže svim narodima na Zemlji ko je Bog, tvorac neba i zemlje i kakva je Božija volja sa ljudima i njihovim besmrtnim dušama. Naš Bog, to jest Bog Abrahama, Isaka i Jakova, je Bog koji bira, u celoj Bibliji je dosledno obeležje da Bog bira ljude kojima daje priliku da uzdignu Njegovog sina, Isusa Hrista, kao Spasitelja. Sve koji veruju u Isusa Hrista i slede Biblijsku poruku, Bog će imati sa sobom u Božijem carstvu (duhovnom carstvu) ovde na zemlji, a zatim na nebu kada napustimo zemlju. Biblijska poruka može se sažeti u dve zapovesti ljubavi, od kojih je prva i najveća: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svim mislima svojim i svom snagom svojom (Ponovljeni zakoni 6:5), druga je ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe (Levitski Zakonik 19:18, Matej 22:39, Marko 12:31 i Luka 10:27).

Moj odnos sa Svetim Duhom je bio aktivan otkako sam u proleće 1982. sledio Božji poziv da služim Njegovoj crkvi na zemlji. Služba Bogu je za sobom povukla i lične teškoće i blagoslove. Slika ispod pokazuje datume kada sam imao posebno odlučujući susret sa Pomoćnikom (Duhom Svetim):

Gore navedeni posebni događaji označeni crvenom bojom bili su odlučujući za mene u mom odnosu sa Bogom, njegovim sinom Isusom Hristom i Svetim Duhom, trojedinim Bogom o kome nam Biblija govori.

Još od vremena apostola Pavla, u crkvi i zajednicama postoje lažni učitelji, videti 2. Petrovu 2:1-3, “ ¹ Naime, među narodom bilo je i lažnih proroka, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će unositi pogubna učenja i poricati Gospodara koji ih je otkupio. Tako će na sebe navući brzu propast. ² Ipak, mnogi će se povesti za njihovom raskalašnošću, pa će se zbog njih zlo govoriti o Putu istine. ³Vođeni pohlepom, oni će vas obmanjivati svojim izmišljotinama i iskorišćavati vas. Njihova osuda je odavno na snazi, i njihova propast neumorno čeka.”

Kako možemo otkriti ove lažne učitelje u crkvi ili zajednici,  jednostavno ako uvek imamo Bibliju pri ruci kada se propovedaju reči Biblije, apostol Pavle je savetovao svima da proučavaju Bibliju kako bi lako mogli da otkriju pogrešnuupotrebu reči Božije. Slobodno pitajte pastora ili sveštenika gde u Bibliji nalaze osnovu za svoju propoved ili tekst kada postoje stvari koje izgledaju nejasno. U prošlosti, nakon vremena apostola, posebno kada su rimski vladari odlučili da Hrišćanstvo bude religija rimske države, bilo je odlučujuće za pravac kojim je Hrišćanstvo krenulo narednih hiljadu godina do Reformacije. Na ovu odluku političkih i ekonomskih vođa Rimskog carstva uticale su sile zlih duhova, odnosno Satana i njegovi demonski pomagači. Vršili su pritisak na sveštenike i episkope tako da su prihvatili promene u propovedanju Božije reči koje nemaju osnove u učenju Biblije. Katolička i Pravoslavna crkva koju su predstavljali vođe crkava, tj. papa, kardinali, biskupi i sveštenici odveli su ljude od Biblijskih učenja o tome kako da budu spaseni i da žive životom sličnijim Isusu, vidi Dela Apostolska, 2. poglavlje. To sedesilo zbog hijerarhijske crkvene organizacije kojom se upravlja na vrhu sa malo otvorenosti i transparentnosti, kao i uticaja sekularnih državnih lidera.

Sve uredbe i pravila koje su izradile Katolička i Pravoslavna crkva, a kasnije i većina nacionalnih crkava, koje nemaju svoju osnovu u Bibliji, postale su verske zamke koje su tokom vekova izazivale pometnju i patnju mnogim članovima crkve i ljudima izvan nje. Crkva koja je tražila Isusa i Njegovo spasenje tj. članovi crkve koji su sledili Božiju reč osetili su zbunjenost kada je crkva odstupila od teksta Biblije. Podele su se pojavile u crkvama i zajednicama, nešto što su Satana i njegovi demoni neprestano iskorišćavali na različite načine. Biblija kaže da će verske vođe koji odvode ljude od Isusovih učenja morati da budu posebno odgovorni Isusu na dan suda. Luka 17:1-2 “ ¹ Isus reče svojim učenicima: „Iskušenja koja navode na greh moraju da dođu, ali teško onome koji je uzrok tim iskušenjima. ² Tome bi bilo bolje da mu obese o vrat vodenični kamen i da ga bace u more, nego da navede na greh jednog od ovih malenih.”“

Ono što se dogodilo za vreme Reformacije pod Martinom Luterom i drugim reformatorima bilo je vođeno Svetim Duhom, ali to nije značilo da su bezbrojne crkve i kongregacije koje su se kasnije pojavile, često na osnovu onoga što su reformatori propovedali, imale bilo kakav poseban kontakt sa Bogom. Nešto od onoga što su reformatori želeli da promene bilo je neophodno da bi se Isusova učenja propovedala u skladu sa Biblijom. Kao što je mnogo puta ponovljeno u ovom serijalu, Bog ima odnos sa svakom osobom pojedinačno kroz Svetog Duha i nijedna pojedinačna osoba nema nikakav poseban položaj kod Boga. Isus je jedini koji ima poseban odnos sa Bogom, jer je jedinorođeni sin Božiji. Isus je postao deo Božjeg plana da spase što više Jevreja i pagana (nejevreja) ovde na Zemlji. Put do spasenja je jednostavan – ako želite da sledite Isusa ili kada vas Bog pozove u određenoj situaciji, možete se obratiti zajednicamaili crkvama koje prate Isusova učenja, krštenje odraslih i Bibliju kao osnovu. Možete se moliti i Bogu za pomoć prekoDuha Svetoga, kao što je rekao Isus odborniku Nikodimu da ako želi da vidi Božje carstvo ovde na zemlji mora se ponovo roditi vodom i Duhom. To važi i danas, možete potražiti zajednice ili crkve koje slede Isusova učenja o ponovnom rođenju, često je korisno biti sa ljudima koji isto misle. Kroz vekove, Hrišćanstvo su mučile vođe koji bi radije bili šefovi nego sluge zajednicama ili crkvama kojoj su postavljeni da služe. Najneverovatnije stvari dešavale su se unutar Katoličke crkve u godinama nakon što su apostoli umrli i Hrišćanstvo postalo državna religija Rimskog carstva, pa sve do Reformacije, oko hiljadu i pet stotina godina. Prva velika promena počela je nedugo posle apostola, kada su, između ostalih, takozvani crkveni oci kao što su Justin Mučenik, filozof, i Avgustin Hiponski, episkop, svetac, filozof i teolog, postali zagovornici teologije zamene. To je hrišćanska teološka doktrina koja opisuje teološko verovanje da je hrišćanska crkva zamenila izraelski narod preuzimajući njihovu ulogu kao Božiji narod zaveta. Ova nova teološka doktrina se verovatno može posmatrati u kontekstu jevrejske pobune protiv Rima pod carem Titom 70. godine kada je osvojen Jerusalim, a drugi hram potpuno uništen kao što je Isus predvideo pre nego što je napustio učenike. Pod carem Hadrijanom (117-138 n.e.) nakon pobune Bar Kokhbe (132-136 n.e.), Jevreji su prognani i rasejani po celom svetu. U ovoj posebno teškoj situaciji za Jevreje, Katolička i Pravoslavna crkva iskoristile su priliku da odluče da Jevreji više nisu narod izabran od Boga i da je Hrišćanstvo, oni koji veruju u Isusovo učenje, preuzelo mesto Jevreja, kao narod Božiji. Sva obećanja iz Starog Zaveta preneta su na crkvu. Vernici u Hrista, Crkva, postali su Božiji izabrani narod koji duhovno zamenjuje Izrael. Zemlja takođe više nije nosilac blagoslova, koji pretpostavlja ispravan odnos sa Bogom, koji Jevreji više nemaju. Značaj Izraela i Jevreja u istoriji otkrivenja je završeni prošlost je. Teologija zamene nudi potpuno drugačiji pogled na Božije otkrivenje u Bibliji. Stari Zavet i Novi Zavet su suprotstavljeni jedan drugom. Stari Zavet se ponovo tumači i istiskuje. Prestali su izbor Jevrejskog naroda i Božija obećanja u Starom Zavetu Jevrejima. Isusova Biblija, ono što zovemo Stari Zavet, sada nema istu vrednost i značenje za nas kao što je imala za Isusa Hrista, apostole i prvu crkvu. Promena u novom teološkom shvatanju unutar Katoličke i Pravoslavne crkve ima dramatične posledice posebno za Jevreje i način na koji se propoveda Isusovo učenje.

Ostanite u toku…

Deo XXXIX

Evo XXXIX dela u serijalu „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Pozadina ove serije je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. godine od Pomoćnika (Sveti Duh) kojeg je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom ocu. U Petrovom drugom pismu, 1. poglavlje, stihovi od 16. do 18., čitamo: „ ¹⁶ Jer vam ne pokazasmo sile i dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu. ¹⁷ Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. ¹⁸ I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bijasmo s Njim na svetoj gori.”

Misionarska probuđenja sredinom i krajem 19. veka imala su nekoliko razloga, od kojih je jedan bila reakcija protiv liberalne teologije koja je tekla sa univerziteta u zajednice. Mnogi obični hrišćani su mogli da čuju da nešto nije u redu kada je sveštenik propovedao. Čitali su u svojim Biblijama i mogli su da vide da se liberalna teologija ne slaže sa onim što je napisano u Božjoj Reči. Stoga su oko sebe tražili nekoga ko bi propovedao i greh i milost, i raj i pakao. Radovali su se Isusovoj zastupajućoj smrti za svoje grehe i čeznuli za porukom koja je ovo shvatila ozbiljno. Zato se okupljaju u privatnim kućama, a ubrzo i u misionarskim kućama kada je došao propovednik sa starom crkvenom porukom. Ili su putovali u druge parohije da čuju nekog od sveštenika koji nije prilagodio svoju poruku onome za čime svrbeuši (2. Timoteju 4:3).

Molitva postaje tema u ovom delu serijala, Katolička i Pravoslavna crkva, zajedno sa većinom nacionalnih crkava, uključile su molitvu kao deo crkvene liturgije, koju obično predvodi sveštenik ili biskup. Crkvena liturgija stvara distancu između Boga i pojedinačnog čoveka i nije preuzeta iz Biblije i predstavlja strani element u direktnom odnosu pojedinca sa Bogom, Isusom i Svetim Duhom, trojedinim Bogom. Svaka osoba ima svoj živi odnos sa Bogom, taj odnos ne može ići preko pastira, sveštenika ili episkopa. Prema Bibliji u 1. Timoteju 2:5 „Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus.“ ili Sveti Duh kojeg je Bog poslao na zemlju kada je Isus bio uzet na nebo nakon što je završio misiju koju Mu je dao Njegov Otac.”

Niko ne sme biti primoran ili upućen da se moli ili sledi rituale koje crkve i/ili zajednice uspostavljaju za svoje članove, a koji ne potiču iz Biblije. Pojedinačni član zajednice mora slediti Božju reč u Bibliji i vođstvo Svetog Duha za sebe i hrišćanski život svoje porodice. Ono što celokupna hrišćanska zajednica može da uradi jeste da pojedinim članovima zajednice ponudi savete, smernice i praktičnu pomoć u njihovom svakodnevnom hrišćanskom životu. Božija želja da se svi spasu uslovljena je Njegovom željom da dobije istinski odgovor od svake osobe. On neće ispuniti svoju želju da spase sve ljude po cenu pretvaranja ljudi u robote koji ga obožavaju zbog jednostavnog programiranja da to čine. Božja milost je uslovljena istinskim odgovorom svake pojedinačne osobe na osnovu onoga što Biblija i Isusova učenja kažu, i pored toga imamo zajednicu sa Svetim Duhom kroz molitvu.

Videti Matej 6:5-13, “⁵ I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili platu svoju. ⁶ A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno. ⁷ A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni. ⁸ Vi dakle ne budite kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba pre molitve vaše; ⁹ Ovako dakle molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; ¹⁰ Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; ¹¹ Hleb naš potrebni daj nam danas; ¹² I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim; ¹³ I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava va vek. Amin.”

Kada ste ponovo rođeni Duhom Svetim, Duh nam pokazuje kako da se molimo (Poslanica Rimljanima 8:26-27), „²⁶ A tako i Duh pomaže nam u našim slabostima: jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim. ²⁷ A Onaj što ispituje srca zna šta je misao Duha, jer po volji Božijoj moli se za svete.”

Kada Božija reč obilno živi u nama, Bogu postaje još lakše da komunicira i vodi nas iz dana u dan. Kroz čitanje Biblije koje pomaže da proširimo naše detaljno znanje i razumevanje Božije reči. Sveto pismo je svoj sopstveni tumač, videti 2. Petrovu 1:19-21, „¹⁹ I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnom mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašim. ²⁰ I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne biva po svom kazivanju; ²¹ Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetog Duha govoriše sveti Božiji ljudi.”

Pored samog Evanđelja, odnosno Isusovog učenja, molitva je najvažniji element u odnosu ljudi prema Bogu. Biblija nam pokazuje da je molitva bila najvažnija Isusova aktivnost pored poučavanja najpre učenika, a zatim i naroda Izraela. Molitva je na mnogo načina naše „oružje“ u svakodnevnoj duhovnoj borbi sa kojom se moramo boriti na isti način kao što je to činio Isus. U Bibliji vidimo da je Isus nebrojeno puta odlazio od drugih da bi našao mir da se pomoli Bogu, kao pravi čovek, Isus je takođe bio izložen duhovnim napadima od Sotone. Možda je najpoznatija situacija bila u Getsamenskom vrtu neposredno pre nego što je Juda izdao Isusa. Isus je znao šta će se dogoditi i zli duhovi su uticali na Njega da pokuša da izbegne smrt na krstu koju mu je Bog Njegov Otac naložio da učini. Svojom smrću na krstu i svojim vaskrsenjem nakon tri dana, Isus je postavio temelj za Božju ponudu večnog spasenja ljudima. Rimljanima 10:9-10 „ ⁹ Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. ¹⁰ Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.” Biblija ima ovu jednostavnu i jasnu poruku za sve,o tome kako da budu spašeni i ponovo da se rode Duhom Svetim. To je nova kreacija odozgo, Bog interveniše u tvoj život i potpuno te preobražava tako da se okreneš od starog načina postojanja i tražite Boga. Kada priznate Isusa kao Gospoda, ponovo ćete se roditi, i Duh Sveti će se useliti u vas i učiniti vas novim stvorenjem. Vi delite Isusovu moć vaskrsenja, istu silu koja je podigla Isusa Hrista iz mrtvih!

Nanovo rođenje je stvaranje odozgo Duhom Svetim, to ne dolazi kao neka posebna potvrda, ili od određenog članstva u crkvi, ili poštovanja verskih obaveza, ili odlaska u crkvu, ili moralno ispravnog života. Isus je u svom razgovoru sa Nikodimom izjavio: „Što je rođeno od tela, telo je, a što je rođeno od Duha, duh je“ (Jovan 3:3-7). Kada se ponovo rodite, molitva se koristi za traženje Boga i Sveti Duh će nas voditi u našem svakodnevnom odnosu sa Bogom, našim ocem na nebu. Evo mog svedočanstva o tome šta sam lično doživeo od proleća 1982. godine kada sam upoznao Duha u obliku glasa koji mi je rekao šta treba da radim sledeće u svom životu. Sedeo sam na verandi u nedelju ujutru u aprilu, pio kafu i pušio cigaru. Crkvena zvona u crkvi Roholt su počela da zvone, odjednom sam čuo jasan glas sa moje desne strane, gde sam sedeo na verandi, govoreći „radićeš za moju crkvu“. Sledeće nedelje me je na neki način privukla služba u crkvi Roholt i od tada je počeo moj rad za Božju crkvu na zemlji. Moj lični odnos sa Svetim Duhom je prisutan otkako sam sledio Božji poziv da služim Njegovoj crkvi na zemlji. Služba Bogu je za sobom povukla i lične teškoće i uspeh, slika ispod na jednostavan način pokazuje vreme kada sam imao posebno odlučujuće susretesa Pomoćnikom (Duhom Svetim):

Sve uredbe i pravila koje su iznele Katolička i Pravoslavna crkva, a kasnije i nacionalne crkve, koje nemaju utemeljenje u Bibliji, su verske zamke koje su tokom vekova izazivale veliku pometnju i patnju među članovima crkve koji su sledili Božju reč u Bibliji. Ova zbrka dovela je do nemira i podela unutar crkava i zajednica, nešto što Sotona i njegovi demoni neprestano nastoje da iskoriste na različite načine. Ono što se dogodilo u reformaciji pod Martinom Luterom i drugim reformatorima kao što su Jan Hus, češki teolog i pisac, Džon Viklif, engleski reformator, Ulrih Cvingli, švajcarski sveštenik i teološki pisac i Žan Kalvin, francuski teolog i reformator, na mnogo načina je koristilo Hrišćanstvu, kada vidimo šta Biblija zapravo kaže o Isusovom učenju. Svi ovi reformatori su imali pristup Bibliji i dobro su znali šta Biblija kaže o Isusovim učenjima i kako da se spasu da bi živeli životom sličnijim Isusu na slavu Božiju. Kako su se razni reformatori borili za svoje stavove, sve religiozne zamke su bile otkrivene, paralelno je došlo i do razvoja štamparske umetnosti, što je značilo da je većina ljudi dobila pristup Bibliji na svom jeziku i mogli su da čitaju šta Božija reč. Više od hiljadu godina, Katolička i Pravoslavna crkva, a kasnije i nacionalne crkve, delovale su u obliku verske diktature. Veliki deo starog učenja Katoličke crkve nastavile su nacionalne crkve koje su raskinule sa Rimom i Papom. To hijerarhijsko uređenje crkvene zajednice nakon reformacije je raskinuto po Bibliji, i svaka zajednica uz podršku saveta starešina i pastira/sveštenika izabranog od strane te zajednice vrši svoju službu prema rečima Evanđelja, Isusovog učenja i zajednicom sa Duhom Svetim.

Još od vremena apostola Pavla, u crkvi i zajednicama postoje lažni učitelji, videti 2. Petrovu 2:1-3: „ ¹ A beše i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će uneti jeresi pogibli, i odricaće se Gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu pogibao. ² I mnogi će poći za njihovim nečistotama kojima će se huliti na put istine. ³ I u lakomstvu loviće vas izmišljenim rečima. Njihov sud odavno ne docni, i pogibao njihova ne drema.”

Kako možemo otkriti ove lažne učitelje u crkvi ili zajednici, pa, jednostavno ako uvek imamo Bibliju pri ruci kada se propovedaju reči Biblije, apostol Pavle je savetovao svima da proučavaju Bibliju kako bi lako mogli da otkriju pogrešnu upotrebu Božiije reči. Slobodno pitajte pastora ili sveštenika gde u Bibliji nalaze osnovu za svoju propoved ili tekst kada su stvari nejasne.

Ostanite u toku…

Deo XXXVIII

Evo ga i XXXVIII deo serijala „Mi smo svedoci… “ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo svoj život da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. godine od pomoćnika (Duha Svetoga), koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo, svome Ocu. U Petrovom drugom pismu, 1. poglavlje, stihovi od 16 do 18, čitamo:

„16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu. 

17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. 

18 I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.”

Vremenski, sada smo stigli u period oko osamnaestog veka u Evropi, gde rezultati reformacije, gde su između ostalih bili Martin Luter, Ulrih Cvingli i Džon Kalvin, sada utiču na i menjaju razumevanje običnih ljudi o tome šta Biblija govori o tome zašto je Bog poslao svog sina Isusa Hrista na zemlju da se rodi kao čovek. U Hrišćanstvu se termin inkarnacija koristi da označi pojam Isusa kao otkrivenje Hrišćanskog Boga. Polazna tačka je Jovanova glava 1, stih 14 gde se kaže: „Reč postade telo“, ona pretpostavlja postojanje Isusa sa Bogom Ocem i pre nego što je došao na Zemlju, kao što je najjasnije formulisano u Pavlovom pismu Filipljanima u Novom Zavetu (Filipljanima 2:6–11). Poenta je da je Bog u Hristu (2. Korinćanima 5:19), ili sa kasnijom dogmatskom formulom, da je Isus „pravi Bog i pravi čovek“.

U pomenutom vremenskom periodu nakon Reformacije su Martin Luter, Ulrih Cvingli i Džon Kalvin ukazali na to kako su Katolička i Pravoslavna Crkva tokom vekova prešle preko biblijskog učenja o tome kako se okrenuti Isusu da bi se spasio i promenio svoj način života da voli bližnje kao samoga sebe i da sledi vođstvo Duha Svetoga u svom životu. Satana i njegovi demoni ne žele da ljudi veruju u Isusa kao našeg spasitelja i da slede vođenje Svetog Duha u svojim životima. Uticajući na sveštenike, biskupe i pape tokom vekova, razvoj u Katoličkoj i Pravoslavnoj Crkvi je išao u pogrešnom pravcu udaljavanja od Boga, uvedena su razna pravila i uredbe koje su udaljile pojedinca od reči Biblije.

Takozvana liberalna teologija, koja na neki način sledi iz zameničke teologije, možda je najopasniji napad na Bibliju, Božju reč i Isusovo učenje do sada. Po mom mišljenju, liberalna teologija je „vuk u ovčijoj koži“ gde se uzdižu Biblija, reč Božija i ime Isusovo. Pored Satane i njegovih demona dolaze dobronamerni teolozi i filozofi, koji ne moraju nužno imati ličnu veru u Isusa, ali imaju religiju kao profesiju ili su izabrani za vođe sa različitim religijskim studijama i/ili filozofskim studijama koje odstupaju od teksta Biblije. Ovde se obnova ili modernizacija koristi kao osnova za promenu biblijskih tekstova. Biblija ima jasna upozorenja o dodavanju ili oduzimanju kada je reč o Božjoj reči datoj prorocima i apostolima. Utvrđeno je na nebu: „Zauvek, Gospode, reč je tvoja na nebu.” Psalam 119:89. Isus kaže da njegova reč nikada neće proći (Matej 24:35). Važnost Reči za nas ljude je sledeća: „korisna za učenje, za karanje, za popravljanje, za pouku u pravednosti“. 2. Timoteju 3:16.

Živeti kao hrišćanin znači biti ponovo rođen od Duha Svetoga i slediti vođstvo Svetog Duha u svakodnevnom životu. Na ovo nepromenljivo načelo Isus ukazuje u svom učenju, svešteniku Nikodimu o ponovnom rođenju od Duha Svetoga i vode (Jovan 3:1-21).

Ove dole navedene osobe i grupe ljudi su bili vođeni Duhom Svetim, često se navodi kako je dosadno i bez ikakvih osećanja biti hrišćanin nanovo rođen od Duha Svetoga, ali ti hrišćani nisu bili ni dosadni niti neraspoloženi.

Hans Nilsen Hauge (rođen 3. Aprila 1771. u Rolvsoju u Norveškoj, umro 29. Marta 1824. u Kristijaniji) bio je norveški propovednik i industrijski preduzetnik. Osnovao je hrišćanski pokret „Haugijanci“, koji se nazivaju i Haugeovi prijatelji ili čitaoci, jer su mnogo čitali kako Bibliju, tako i druge spise. Pored toga što je bio vodeća ličnost za hrišćane, bio je i preduzimljiv biznismen, što mu je, između ostalog, omogućilo vođenje obimnih humanitarnih aktivnosti.

Čarls Hadon Spurdžon (19. Jun 1834. – 31. Januar 1892.) je bio engleski baptistički propovednik. Spurdžon je i dalje veoma uticajan među hrišćanima u raznim denominacijama, među njima je poznat i kao „Princ propovednika”. Bio je snažna figura u reformisanim baptističkim hrišćanskim pokretima kao što su pentekostalci i „harizmatski religiozni pokreti“ koji su doveli do stvaranja nekoliko evangelističkih ili protestantskih crkava u Sjedinjenim Državama u 20. veku koje su jedinstvene po svom uverenju da svi hrišćani treba da traže religiozno iskustvo posle obraćenja nazvano „krštenje Duhom Svetim“. Podsećajući na silazak Svetog Duha na prve hrišćane u Jerusalimu na dan Pedesetnice, ili Šabuot (Dela 2–4), čini se da je ovo iskustvo bilo uobičajeno u hrišćanskom pokretu tokom njegovih prvih generacija. Krštenje Duhom Svetim može biti praćeno znakom ili duhovnim darovima kao što su dar jezika, molitvena služba uopšte, isceljenje bolesnika kroz molitvu.

U 1. Korinćanima 12:8-10 Pavle pominje: govor mudrosti, govor znanja, vera, darovi isceljenja, moć činiti čuda, dar proricanja, dar kušanja duhova, različite vrste jezika, tumačenje jezika, blagodati za pomaganje i blagodati za vođstvo.

Ja sam alfa i omega kaže Isus (Jovanovo Otkrivenje 1:8 i 22:13) što znači da je On sveprisutan, svemoguć i sveznajući. Bog može imati lični kontakt/zajedništvo sa svima, živim pojedincima/dušama, koji Ga traže i nanovo su rođeni i kršteni Svetim Duhom i učestvuju u Božjem carstvu na zemlji. Tako nas Bog priprema za život na nebu nakon našeg vremena na zemlji.

Prema Isusu, duhovno i đakonsko vođstvo treba da budu sluge zajednice, a ne njeni pretpostavljeni po nekom ljudskom rangu.

Ljudi moraju da naprave izbor ako žele da slede Isusa, Isus je jednom rekao (Jovan 12:44-50) – „Nisam došao da sudim svetu, nego da spasem svet.”

U XXIX delu serijala pokazujem kako je reformacija uticala na ljude da samostalno razmišljaju, pre svega o Božjoj reči i direktnom odnosu pojedinca sa Bogom u svakodnevnom životu. Došla je nova era sa većom slobodom i za druge, osim sveštenstva, da prenesu misli o Božjoj reči u Bibliji. Već u vreme apostola Pavla, Biblija nam ukazuje na neophodnost da sledimo kada se propovednici ili sveštenici u svojim govorima pozivaju na reči Biblije, da sledimo Bibliju i da ne odstupamo od reči Biblije. U katoličkoj i pravoslavnoj crkvi nije bilo moguće slediti Bibliju jer je sveštenstvo preuzelo kontrolu nad načinom na koji pojedinac treba da se odnosi prema Bogu. Tada je počela hrišćanska diktatura duga više od hiljadu godina od Isusovog učenja o tome kako se spasti kroz novo rođenje Duhom i vodom.

Renesansa i Reformacija su stigle i dale veću slobodu i mogućnost drugima da iznesu misli. Ove nove ideje uticale su na crkvu, kulturu, ekonomiju i nauku u narednim vekovima. Ljudi koji su postali pokretači ovog razvoja ne odlikuju se verom u Jevanđelje, već postavljaju temelje humanističke ideje. Oni na neki način govore Bogu koji je stvorio nebo i zemlju i sve što postoji, kako su stvari zaista povezane i kako treba živeti.

U Evropi i na Zapadu dole navedeni ljudi postepeno stiču veliki uticaj:

Galileo Galilej (1564-1642) italijanski fizičar i astronom, najpoznatiji po svojim doprinosima teoriji kretanja.

Rene Dekart (1596-1650), Francuska, filozofija i matematika.

Džon Lok (1632-1704), Engleska, filozof i osnivač filozofije iskustva.

Isak Njutn (1642-1726) engleski matematičar, fizičar, astronom, alhemičar, hemičar, pronalazač i prirodni filozof, formulisao je zakon gravitacije.

Volter (1694-1778), Francuska, filozof i pisac.

Dejvid Hjum (1711-1804) škotski filozof.

Imanuel Kant (1724-1804) nemački filozof (filozofija saznanja).

Džordž Vilhelm Fridrih Hegel (1770-1831) nemački filozof.

Karl Marks (1818-1883) nemački filozof, ekonomista i politički mislilac. Dobio je veliki značaj u disciplinama kao što su filozofija i društvene nauke zbog svojih analiza kapitalističkog društva.

Čarls Robert Darvin (1809-1882) britanski prirodnjak i smatra se osnivačem moderne evolucione biologije. Darvin je u svojoj knjizi Poreklo vrsta izneo svoju svetski poznatu hipotezu da je sav život na zemlji povezan i da se razvijao tokom mnogo miliona godina.

Sigmund Frojd (1856-1939) austrijski neurolog i psiholog, poznat kao osnivač psihoanalize.

Svi ovi gore pomenuti vešti ljudi se ne fokusiraju na Božije carstvo ovde na zemlji, kada razvijaju svoje teorije koje imaju za cilj da dodaju znanje svetu koje će ljude učiniti sposobnijim da, između ostalog, budu humaniji jedni prema drugima. Oni zapravo otpisuju Bibliju i Isusovo učenje zajedno sa Božjim planom za sve ljude i uvode humanističko shvatanje i zanemaruju da život na zemlji obično traje samo 70 do 90 godina, i da je Bog nameravao da bude kvalifikacioni period za moguće unapređenje u nebo kada se vreme na zemlji završi za pojedinca. Isus kaže nekoliko puta da se okrenemo i Bog će kroz Duha Svetoga obezbediti sve onima koji veruju, vidi citat „Gospod je pastir moj, ništa mi ne nedostaje“, Psalam 23:1.

Ljudi su pod stalnim uticajem zlih sila, odnosno Satane i njegovih demona, jer Satana zna da čim se dovoljno duša preda Isusovom učenju, Isus će se vratiti po drugi put da se obračuna sa svim narodima za sva vremena.

Katolička i Pravoslavna crkva, kao i većina nacionalnih crkava, nastavljaju sa svojim pogrešnim učenjem kao i ranije, uprkos svim signalima promena koje su doneli Reformacija i kasniji reformatori. Bog je kroz Svetog Duha taj koji sada neprestano utiče na ljude u svakoj generaciji i mnogi daju svoje živote Isusu. Verske vođe u svim generacijama i vremenima, na različitim nivoima, u svim hrišćanskim zajednicama ili crkvama, imaju posebnu odgovornost i biće odgovorni na sudnji dan ako dovedu ljude u zabludu u potrazi za Bogom i Isusom Hristom.

Misionarska probuđenja sredinom i krajem 19. veka imala su nekoliko razloga, ali jedan od njih je bila reakcija protiv liberalne teologije koja je tekla sa univerziteta u kongregacije. Mnogi obični hrišćani su mogli da čuju da nešto nije u redu kada je sveštenik propovedao. Čitali su u svojim Biblijama i mogli su da vide da se liberalna teologija ne slaže sa onim što je napisano u Božjoj Reči. Stoga su oko sebe tražili nekoga ko bi propovedao i greh i milost, i raj i pakao. Radovali su se Isusovoj zastupnoj smrti za njihove grehe i čeznuli za porukom koja je ovo shvatila ozbiljno. Zato se okupljaju u privatnim kućama, a ubrzo i u misionarskim kućama kada je došao propovednik sa starom crkvenom porukom. Ili su putovali u druge parohije da čuju nekog od sveštenika koji nije prilagodio svoju poruku onima čije uši svrbe (2. Timoteju 4:3).

Ostani u toku…

Deo XXXVII

Evo ga i XXXVII deo serijala „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. godine od Pomoćnika (Sveti Duh) koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom Ocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18, čitamo:

„16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu. 

17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dodje k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. 

18 I ovaj glas mi čusmo gde sidje s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.”

Ovaj deo serijala će se sigurno doživeti kao težak za varenje, ali ga ne možemo zanemariti. Biblija je jasna da je ljudima data slobodna volja da biraju i da je naša duhovna duša besmrtna, što će reći da kada naše telo prestane da funkcioniše, naša duhovna duša će nastaviti da funkcioniše van mrtvog tela koje je zakopano. Biblija takođe jasno kaže da naš život ovde na zemlji ima dva ishoda kada umremo: duhovna duša će otići ili u raj ili u pakao. Na nebu je Isus, Njegov i naš Otac koji vlada, u paklu vladaju Satana i njegovi demoni. Pakao je prvobitno stvorio Bog kao konačno odredište za Satanu i njegove demone – tu će završiti i sve duhovne duše koje ne odu u raj.

Ko je taj koji ide kuda kada umre, Biblija mnogo govori o tome. Ranije u serijalu, nekoliko puta sam se osvrnuo na ono što je Isus rekao fariseju Nikodimu kada je došao Isusu noću i pitao ga šta treba da uradi da vidi Božje kraljevstvo na zemlji dok smo živi, Jovan 3:1-6,

“1 Beše pak čovek među farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski. 2 Ovaj dođe k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božijeg. 4 Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? 5 Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.”

Baptizam ili Anabaptizam, pogledajte moje komentare o ovome u delu XXXVI, nastao je u Cirihu 1523. Iskorenjen je u Švajcarskoj i Nemačkoj, ali je nastavljen u Holandiji, tamo je takođe bio proganjan i kritikovan od strane Crkve. Odatle se proširio u Englesku početkom 17. veka. Postojala je grupa ljudi koji su želeli radikalnu reformu crkve u Engleskoj, posebno su bili nezadovoljni crkvenim pogledom na krštenje. Sada dolazimo do osnova Isusovog učenja, naime da se moramo ponovo roditi vodom i Duhom da bismo videli carstvo Božije. Moramo se udaljiti od sveta u kome živimo i tražiti Boga koji će nas onda kroz Duha Svetoga voditi dalje u životu. Samo odrasli mogu tražiti Boga i ponovo se roditi i primiti Duha Svetoga i videti Carstvo Božije, novorođenčadi ili maloj deci to nije dato i roditelji ne mogu da budu zastupnici svom detetu u odnosu na Boga. Biblija jasno kaže da će Bog imati direktan kontakt sa svakim pojedincem, a ne preko sveštenika, biskupa, papa ili crkvenih organizacija. Međutim, crkvene organizacije ili kongregacije mogu biti mesta susreta hrišćana sa zajedničkim pogledom na hrišćanstvo, odnosno Isusovo učenje. To mogu, na primer, biti zajednički molitveni sastanci i razgovori o tome kako se ponašati u svakodnevnom radu pod vođstvom Duha Svetoga. Ovde sveštenici, biskupi i starešine tih zajednica mogu biti samo pomoćne osobe. Tamo bi postojao takođe deo i za porodična okupljanja i rad dece i omladine.

Ovo je toliko radikalno hrišćanstvo da je Katolička crkva nagovorila kraljeve i prinčeve da ubijaju ove baptiste/anabaptiste i druge koji su smatrani jereticima ili otpadnicima. Zato što je ideja da krštenje dece nebi trebalo da ima bilo kakvu funkciju u hrišćanstvu postala nepodnošljiva za papu, crkvene vođe i teologe.

Baptisti su delili želju Martina Lutera (1483–1546) i Ulriha Cvinglija (1484–1531) da obnove hrišćanstvo na osnovu Biblije jer crkveno gledište o spasenju nije sledilo Isusovo učenje. Bilo je više tih slavnih reformatora koji su smatrali da je hrišćanstvo koje promoviše Katolička crkva daleko od Isusovog učenja. Baptisti ili Anabaptisti su još u 16. veku bili proganjani i ubijani zbog ponovnog krštenja ili krštenja odraslih. Katolička i pravoslavna crkva su vekovima držale krštenje dece kao ulaz u Božje kraljevstvo ovde na zemlji, što je direktno protiv Isusovog učenja. Isus jasno kaže Nikodimu da odrasla osoba mora izabrati da se ponovo rodi duhovnim činom u svojoj potrazi za Bogom i Svetim Duhom.

Tekstovi Biblije pokazuju da se zajedništvo sa Bogom kroz Duha Svetoga može dogoditi samo ako odrasla osoba traži Boga. Satana i njegovi demoni uticali su na crkvene oce da uspostave ritual krštenja novorođenčadi koji dovodi ljude u zabludu da veruju da su deca primila Svetog Duha i da su tako spasena i da će otići na nebo. U svakoj generaciji od veka nakon Isusa i Njegovih apostola, postoji dugačak niz papa, crkvenih vođa i sveštenika koji moraju biti odgovorni Bogu jer su zaveli i možda odveli od Boga članove njihovih crkava. Biblija jasno kaže da niko ne može biti posrednik nikome pred Bogom osim Isusa Hrista koji je umro na krstu i uzeo krivicu za naše prestupe. Svako ko veruje u Isusa Hrista i ponovo se rodi biće spasen, kaže Biblija. Od 16. veka pa do danas, postoje mnoge skupštine i denominacije koje imaju krštenje odraslih i slede Biblijski put ka spasenju i zajednici sa Bogom. Biblija nam jasno pokazuje da postoji raj koji treba dostići i pakao iz koga treba pobeći.

Zbog članka o San Remskom i Svalbardskom Sporazumu koji sam uvrstio u prethodni deo, nisam uspeo da iznesem takozvanu liberalnu teologiju, koja je možda najopasniji napad na Bibliju, reč Božiju i učenje Isusa. Po mom mišljenju, liberalna teologija je „vuk u ovčijoj koži“ gde se uzdižu Biblija, reč Božija i ime Isusovo. Pored Satane i njegovih demona, tu su i dobronamerni teolozi i filozofi, koji ne moraju nužno imati ličnu veru, i crkveni poglavari sa raznim studijama i izvodima koji odstupaju od teksta Biblije, sa obnovom ili modernizacijom kao osnovom za menjanje biblijskih tekstova. Biblija ima jasna upozorenja o dodavanju ili oduzimanju kada je reč o Božjoj reči datoj prorocima i apostolima. Utvrđeno je na nebu: „Doveka je, Gospode, reč Tvoja utvrđena na nebesima, “. Psalam 119:89. Isus kaže da njegova reč nikada neće proći (Matej 24:35). Ovde je korisnost Reči za nas ljude sledeća: „Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, “. 2.Timoteju 3:16.

Držite se onoga što ste naučili. Držite se Božje reči! Otkrivenje 1:3, 3:11 i 22:7. Ova tri spisa u suštini govore o istoj stvari. Oni imaju snažnu opomenu da se vodi računa o Božjoj reči, kako nam je preneseno u Svetom pismu. Jer briga o Božjoj reči je i reč o našem spasenju: „Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva, i drže šta je napisano u njemu;“, Otkrivenje 1:3, i „Drži šta imaš (tj. proročke reči), da niko ne uzme venac tvoj.“, Otkrivenje 3:11, odnosno veliko bogatstvo koje Reč od Boga nosi u sebi. A razlog je jasan: “Vreme je blizu!” – jer: “Vidi, dolazim uskoro!”.

Od kraja 18. veka Evropom se širi žestok optimizam. Činilo se da se privreda, nauka i kulturni život sve pozitivnije razvijaju. Činilo se da sve ide ka boljim vremenima i za hrišćanstvo, međutim, filozofi, istoričari i teolozi počeli su da podvrgavaju Bibliju istinskom napadu. Veliki delovi ove knjige nisu bili istorijski pouzdani, tvrdili su. Duge odlomke su napisali drugi ljudi i mnogo kasnije nego što sama Biblija tvrdi. To nije bio izraz božanskog otkrivenja, već religioznih iskustava i osećanja ljudi. Bog o kome su pisci Biblije pisali zapravo je stvoren u njihovim sopstvenim glavama. Tako su pre 200 godina govorili vodeći evropski mislioci i ličnosti iz kulture na koje su očigledno uticale zle sile. Uglavnom, Satana i njegovi demoni predvode napad na Božju reč i veru u Isusa Hrista kao našeg spasitelja. Liberalna teologija je navodno nastala kao crkveni odgovor na ovaj napad. Liberalni teolozi 19. veka shvatali su sebe kao hrišćanske apologetičare. Hteli su da spasu hrišćanstvo od uništenja. Mi s pravom povezujemo liberalnu teologiju sa podrivanjem Evanđelja i hrišćanske vere uopšte. Klasični liberalni teolozi su želeli da spasu hrišćansku veru od napada kojima su je izložili radikalniji teolozi. Liberalna teologija je unutrašnja crkvena jeres, njeni sledbenici sebe shvataju kao klasične i konzervativne hrišćane, stoga liberalnu teologiju moramo tražiti unutar crkve, a ne van nje, jer ona deluje kao peti stub.

Godine 1953, na radio službi na radiju NRK, Norveška, koju je održao profesor Ole Kristian Halesbi u nedelju 25. januara, Halesbi, koji je bio profesor teologije na Crkvenom fakultetu i propovednik u Norveškom Luteranskom Lokalnom Misionarskom Društvu, preuzeo je ono što je Isus rekao o raju i paklu. U govoru, Halesbi je postavio pitanje „kako ti koji si neobraćen, kako možeš mirno da spavaš noću, ti koji ne znaš da li ćeš se probuditi u svom krevetu ili u paklu?“. Takođe je upozorio norveške neobraćene da „znate da ako sada padnete mrtvi na pod, pali biste pravo u pakao!“ Isus nam u Bibliji kaže da postoji pakao za one koji ne veruju u Njega kao našeg spasitelja. Episkop norveškog Hamara, Kristijan Šjelderup, nedugo zatim se distancirao od Halesbijevog stava o večnoj kazni i propasti i od njegovog stila propovedanja. Pitanje je ubrzo postalo debata između liberalnih i konzervativnih snaga u norveškoj crkvi, a malo se pričalo o tome šta nas Isus uči u Bibliji. Početkom 2000-ih zaista sam prvi put video i čuo koliko je liberalna teologija destruktivna za tekst Biblije. Na radiju NRK je pročitano iz Isaije 7:14 „Gle, mlada žena će roditi“. Liberalni profesori su prošli kroz promenu biblijskog teksta koji je zapravo „Evo, devica će roditi“. U Isaiji, prorok kaže da će im Bog dati znak, kroz 2700 godina „devica“ u Isaiji 7 je bila glavna reč za „otelovljenje “, tj. da Sin Božiji treba da dođe i u telu, da bi mlada žena koja nije imala kohabitaciju ni sa jednim muškarcem, prava devica, trebalo da ima dete. Ovde se mora reći da je Bog dao božanski znak.

Misionarska probuđenja sredinom i krajem 19. veka imala su nekoliko razloga, ali jedan od njih je bila reakcija protiv liberalne teologije koja je tekla sa univerziteta u zajednice. Mnogi obični hrišćani su mogli da čuju da nešto nije u redu kada je sveštenik propovedao. Čitali su u svojim Biblijama i mogli su da vide da se liberalna teologija ne slaže sa onim što je napisano u Božjoj Reči. Stoga su oko sebe tražili nekoga ko bi propovedao i greh i milost, i raj i pakao. Radovali su se Isusovoj zastupljajućom smrti za svoje grehe i čeznuli za porukom koja je ovo shvatila ozbiljno. Zato se okupljaju u privatnim kućama, a ubrzo i u misionarskim domovimakada je došao propovednik sa starom crkvenom porukom. Ili su putovali u druge parohije da čuju nekog od sveštenika koji svoju poruku nije prilagodio onome za čime ljude svrbe uši (2. Timoteju 4:3).

Ostanite u toku…

Deo XXXVI

Evo i XXXVI dela serije „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Pozadina ove serije je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. od Pomoćnika (Sveti Duh) kojeg je Bog poslao na zemlju nakon što se Isus uzneo na nebo svom ocu. U Petrovom drugom pismu, 1. poglavlje, stihovi od 16 do 18, čitamo:

“16 Jer, mi vam nismo obznanili silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista služeći se mudro smišljenim pričama, nego na osnovu toga što smo bili svedoci njegovog veličanstva.

17 Jer kada je primio čast i slavu od Boga Oca, začuo se glas Boga koji je veličanstven u svojoj slavi: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji!“

18 Mi smo čuli da je taj glas došao s neba kad smo bili s njim na Svetoj gori.”

Drago mi je što sam danas živ jer u naše vreme jasno vidimo, mi smo svedoci i možemo da čitamo o svim proročanstvima koja su se ispunila i o proročanstvima koja su još ostala. Dva najmoćnija proročanstva našeg vremena koja su se ispunila su ponovno uspostavljanje države Izrael u maju 1948. i početak povratka Jevreja u Izrael iz celog sveta.

Jevreji bi 2020. mogli da slave 100. godišnjicu svoje zemlje, „Eretz Izrael“ što znači „Zemlja Izraela“. Sam trenutak rađanja prava Jevrejskog naroda bio je 24-25. April 1920. godine tokom mirovne konferencije u malom prazničnom gradiću San Remo, Italija. Ovde su Jevreji dobili zakonsko pravo na imovinu u mandatnoj oblasti „Palestina“ za koju su Britanci dobili odgovornost za upravljanje u ime Lige Nacija, a kasnije Ujedinjenih Nacija (UN). Mnogi ljudi nisu svesni prava Jevreja na zemlju, što se jasno pokazuje u debatama i raspravama o bojkotu i „okupaciji“. Stoga je važno da se istorijske činjenice iznesu na videlo.

Ugovor iz San Rema ratifikovao je prethodnik UN-a, Liga Nacija, koja je usvojila „Palestinski Mandat“ 24. jula 1922. Tamo se Liga Nacija pozvala na sporazum između Savezničkih Sila u San Remu. Kada je Povelja UN-a usvojena 1945. godine, član 80. je potvrdio da su ranije sklopljeni međunarodni ugovori i dalje važili nakon osnivanja UN. „Uprkos brojnim kritičnim rezolucijama UN sa konsultativnim ovlašćenjima, nije zaključen nijedan sporazum o međunarodnom pravu koji bi stavio van snage sporazum iz San Rema“, kaže Gotje.

Zanimljiva paralela je Ugovor iz San Rema sa Svalbardskim ugovorom, koji se tiče prava Norveške na ostrva Svalbard u Arktičkom okeanu.

Sporazum iz San Rema koji se odnosi na Jevrejsku domovinu iz 1920. i Norveški Svalbardski Ugovor iz 1924. primeri su različitog tretmana međunarodne zajednice prema narodima i državama. To pokazuje međunarodnu diskriminaciju sporazuma iz San Rema u koji su uključeni Jevrejski narod i njihova država. Iracionalna mržnja prema Jevrejima i diskriminacija Jevreja prisutna je u većini naroda još od vremena patrijarha Abrahama, njegove dece i unuka pre skoro 4000 godina, kada su dobili obećanje od Boga o zemlji Hananskoj. Nijedan drugi narod nije tako dugo i neprekidno bio izložen diskriminaciji i zanemarivanju svojih prava kao Jevrejski narod.

(Evo članka objavljenog: 28/04/2021 u 11:46 od strane Roald Øye, Kristiansand, Norveška.)

U dokumentarcu „Mržnja Jevreja“ iz 2005: „Istorija Antisemitizma od Antike do Danas“, tri istraživača, Berg Eriksen, Hakon Harket i Einhart Lorenz, govore o tome zašto se tako malo njih kroz vekove zalagalo za Jevreje i njihovu borbu da zadobiju prihvatanje svojih prava. Zanemarivanje sporazuma iz San Rema, Jevrejske „Magna Karte“, je jasan primer takve zloupotrebe. Već 100 godina, sporazum je „ćutao do smrti“ od strane međunarodne zajednice, koju je predstavljalo Lige Naroda u međuratnom periodu i UN-a nakon 1945.

Sile pobednice u Prvom Svetskom Ratu sastale su se u San Remu u Italiji u Aprilu 1920. kako bi rešile pitanja koja su ostala otvorena posle Pariske konferencije 1919. Velika Britanija, Francuska, Italija, Japan i Sjedinjene Države bile su tamo predstavljene, a prve četiri su bile organ koji donosi odluke i Sjedinjene Države kao posmatrač. Posle šestodnevnog rata 1967. godine, stalno smo slušali u vestima i političkim debatama da „Izrael nezakonito okupira Palestinsku zemlju na Zapadnoj obali“, odnosno Judeju i Samariju! „Uspela“ propaganda se protivi skoro svemu što piše u Međunarodnom Ugovoru.

Mandatni Ugovor iz San Rema je postavio istorijsku osnovu za ono što je na kraju postalo stvaranje 21 Države koje čine Arapsku Ligu – plus jedina Jevrejska Državu na svetu. Četiri savezničke sile podelile su teritorije iz Otomanskog carstva na mandatna područja, a Britancima je data odgovornost za „Palestinski“ mandat. Cela Balfurova Deklaracija je implementirana u tekstu mandata. Ugovor kaže da mandatni organ treba da ima dužnost da olakša useljavanje Jevreja i naseljavanje Jevreja u čitavom mandatnom području. Ovo nije bio slučaj zbog izdaje Britanaca 1921. godine kada je na većem delu mandatnog područja uspostavljen Transjordanski Emirat.

„Svalbardski Sporazum je jedan od retkih međunarodnih sporazuma iz nagodbe posle Prvog Svetskog Rata koji se još uvek poštuje“, kaže Storov Norveški leksikon. Sporazum iz San Rema je sporazum koji je samo delimično ispoštovan. Većina UN država članica i njihovi predstavnici u Savetu Bezbednosti, čija je članica i Norveška, smatraju da je Sporazum iz San Rema istekao što se tiče Izraela, jer odluke sporazuma nikada nisu sprovedene. Običajno pravo govori u korist Arapskih država, a sporazum iz San Rema je stoga živ i zdrav za 21 Arapsku državu, baš kao što je Svalbardski Sporazum za Norvešku.

„Ugovor iz San Rema je uspostavio teritorijalno pravo Jevrejskog naroda na mandatno područje ’Palestine’ prema međunarodnom pravu“, kaže stručnjak za međunarodno pravo Žak Gotje, koji je napisao doktorsku tezu u kojoj osvetljava ovu temu. Ugovorno pravo se primenjuje na današnji Izrael, uključujući sporne oblasti Judeju i Samariju, na koje polažu pravo Palestinske vlasti. Kada je uspostavljen mandat, on se odnosio i na područje koje se danas nalazi na istočnoj strani reke Jordan, na koje Izrael više ne polaže pravo posle 1994.

Profesori Alan Deršovic i Judžin Kontorovič imaju isto mišljenje kao Žak Gotje kada su u pitanju prava Izraela. Judžin Kontorovič je nedavno istakao u članku u Jerusalem Postu da je, „među svim zemljama pogođenim sporazumom, Izrael jedina država koju međunarodna zajednica dovodi u pitanje u pogledu međunarodnopravne valjanosti odredbi iz Sporazuma iz San Rema“ . Nijedna od 21 države Arapske Lige nije dobila slična pitanja o validnosti svojih granica po međunarodnom pravu! Od dana Artura Balfura, malo državnika je obraćalo pažnju na ono što Biblija kaže o tom pitanju. Predsednik Hari Truman (SAD) bio je izuzetak 1948. godine.

Kada je Trampova administracija (SAD) 2017. godine izjavila da Izraelska naselja u Judeji i Samariji nisu u suprotnosti sa međunarodnim pravom, „oni su se vratili na poziciju u kojoj poštuju zakon o sporazumu iz San Rema“, primetio je Kontorovič. Do Januara 2021. bivši predsednik Donald Tramp bio je usamljena lasta u međunarodnoj zajednici koja je praktikovala ovo shvatanje. Sada je lasta otišla.

Ugovor iz San Rema ratifikovao je prethodnik UN-a, Liga Nacija, koja je usvojila Palestinski Mandat 24. Jula 1922. Tamo se Liga Nacija pozvala na sporazum između Savezničkih Sila u San Remu. Kada je Povelja UN-a usvojena 1945. godine, član 80. je potvrdio da su ranije sklopljeni međunarodni ugovori i dalje važili nakon osnivanja UN. „Uprkos brojnim kritičnim rezolucijama UN sa konsultativnim ovlašćenjem, nije zaključen nijedan sporazum o međunarodnom pravu koji bi stavio van snage Sporazum iz San Rema“, kaže Gotje. Izuzetak je što Izrael više nema pravo na područje koje čini današnji Jordan istočno od reke Jordan. Izrael se odrekao tog prava na Jordan 1994. Britanski protektorat, Transjordan, uspostavljen je već 1921, pa su ¾ zemlje koja je bila obećana Jevrejima u San Remu, Britanci su, suprotno međunarodnom pravu, ustupili Arapskim šeicima mnogo decenija pre nego što je sklopljen sporazum sa Jordanom. Sporazum je okončan rešenjem dve-države za „Palestinsko” mandatno područje, Palestinska i Jevrejska država jedna uz drugu. To bi, po mišljenju nekih, moglo otvoriti put za rešenje problema Palestinskih izbeglica.

                                                xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Nazad na „razvoj“ Hrišćanstva od Reformacije. Nakon petnaestog veka i reformacije Martina Lutera, u narednim vekovima do danas razvile su se različite Hrišćanske organizacije, crkve i kongregacije. U prethodnom delu Serije pisali smo; „u ovom Hrišćanskom crkvenom haosu“ iz XV veka i kasnijih vekova nastale su sledeće denominacije:

Katolička crkva (Italija), Pravoslavna crkva (u raznim istočnim zemljama), Reformatorske Crkve (Evropa), Protestantski pokreti, Luteranizam (Nemačka), Kalvinizam (Švajcarska), Reformisana Crkva, Anabaptizam, Hugenoti (Francuska), Menoniti (Holandija), Engleska Crkva, Anglikanska Crkva, Puritanizam, Prezbiterijanstvo (Škotska), Adventizam (SAD), Baptizam (SAD), Metodizam (Engleska), Evangelizam (SAD) uključujući, na primer, Pentekostalce i ne-denominacije, koji su nezavisne od tradicionalnih Luteranskih, Metodističkih ili Episkopskih denominacija. One stavljaju veći naglasak na ličnu veru, obraćenje, probuđenje, posvećenje i misionarski rad.

Anabaptisti, takođe zvani Anabaptisti ili Baptisti, bili su grupe i pojedinci koji su se zalagali za radikalniju reformaciju od velikih reformacionih crkava 16. veka. Moderne Hrišćanske zajednice kao što su Baptisti i Menoniti povezuju svoju istoriju sa Anabaptističkim pokretom u 16. veku. Radikalni ideali Anabaptista imali su neke važne zajedničke karakteristike. Baptisti su delili želju Martina Lutera (1483–1546) i Ulriha Cvinglija (1484–1531) da obnove Hrišćanstvo bazirano na Bibliji, ali su se u početku razlikovali po pitanju krštenja novorođenčadi. Naziv Rebaptizam (Anabaptisti) je nastao zato što su bili za krštenje odraslih i verovali da krštenje dece nije dovoljno kao čin inicijacije za prave Hrišćane.

Mnoge Anabaptističke grupe bile su zabrinute zbog Biblijskih tekstova o poslednjim vremenima i očekivale su skori Hristov povratak na zemlju. Propovedao se Hristov povratak za hiljadugodišnju vladavinu sa pravim vernicima.

Ono što me pogađa na svom putovanju kroz tekstove Biblije i proročanstava, protiv raznolikosti denominacija, jeste da reformatori takođe predlažu da pravo Hrišćanstvo prolazi kroz rituale i uredbe i pravila koje je napravio čovek, što je bila slabost učenja Katoličke i Pravoslavne crkve. Umesto da sledimo reči Biblije o tome kako postići svakodnevnu zajednicu sa Bogom i slediti ono što nam Isus govori o svetom načinu života. Biblija kaže da su oni koji su ponovo rođeni i primili Svetog Duha i slede reči Biblije sveci i deo Isusove crkve na zemlji.

Dela Apostolska 1-10 govore o pokajanju i ponovnom rođenju od Duha Svetoga i vode. To se može postići traženjem oproštaja od Boga što Njega i Isusa ne stavljamo na prvo mesto u našim životima, Bog će obezbediti ono što je neophodno u svakodnevnom životu onih koji su ponovo rođeni i slede vođstvo Svetog Duha u svojim životima.

Savle, koji je kasnije postao apostol Pavle, bio je kršten i ponovo rođen od Duha Svetoga u Damasku čudesnim delima i koji je potom naveo Pavla da širi Evanđelje Isusa Hrista među neznabošcima, odnosno svima koji nisu Jevreji.

Dela Apostolska 2:38

“38 Petar im je odgovorio: „Pokajte se, pa neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; onda ćete primiti dar – Duha Svetog.“”

Dela Apostolska 2:21

“21 Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen.”

Zbog članka iznad, o San Remu i Svalbardskim ugovorima, koji sam ovaj put uključio, nije bilo mesta da se iznese takozvana liberalna teologija, koja je možda najopasniji napad na Božiju reč i Isusovo učenje. Ali u sledećem delu serijala ćemo se detaljnije pozabaviti liberalnom teologijom, koja je po mom mišljenju „vuk u ovčijoj koži“.

Ostanite u toku…

Deo XXXV

Evo i XXXV dela serijala „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo svoje živote da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. godine od Pomoćnika (Duha Svetoga) kojeg je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom ocu. U Petrovom drugom pismu, 1. poglavlje, stihovi od 16 do 18, čitamo:

„16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu. 

17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dodje k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. 

18 I ovaj glas mi čusmo gde sidje s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.”

Moramo da se setimo da od kada su Adam i Eva u raju izabrali da slede Sataninu reč umesto Božije reči da ne jedu plod sa drveta saznanja, ovaj događaj koji se zove Pad nas je odvojio od zajedništva sa Bogom. Od odvajanja iz zajedništva sa Bogom i iz Raja, dve duhovne sile su delovale na različite načine u ljudima, naime duhovni uticaj od Boga i Svetog Duha i drugi duhovni uticaj koji dolazi od Satane i njegovih demona. Ove dve suprotstavljene duhovne sile ne možemo videti golim okom, ali koje primećujemo da su prisutne u našim životima i na pozitivan, a i na negativan način. U tom Padu, ljudsko telo je postalo kvarljivo i na kraju će umreti. Negativne emocije kao što su požuda, zavist i mržnja ušle su u naše živote prilikom Pada i postale su koren zla u svetu.

Bog ima rešenje koje može da vrati ljude u svakodnevno zajedništvo sa Njim ovde na zemlji, a zatim na nebu. Rešenje je bio Božji jedinorođeni sin Isus Hrist. “1 Bog koji je nekada mnogo puta i različitim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina, 2 Kog postavi naslednika svemu, kroz kog i svet stvori. 3 Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini,” Jevrejima 1:1-3.

„16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” Jovan 3:16. Kada je pad došao kroz čoveka, Adama, spasenje od propasti je takođe došlo preko čoveka, naime Isusa Hrista. Bog želi da se svi ljudi spasu verovanjem u Isusa Hrista i nanovim rođenjem Duhom Svetim, kao što je Isus rekao savetniku Nikodimu: „1 Beše pak čovek medju farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski. 2 Ovaj dodje k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije. 4 Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? 5 Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je.” Jovan 3:1-6.

Na kraju prethodnog dela serijala napisao sam: „u ovom hrišćanskom crkvenom haosu“ u petnaestom veku i kasnijim vekovima: Katolička crkva (Italija), Pravoslavna crkva (u raznim istočnim zemljama), Reformacione crkve (Evropa), Protestantski pokreti, Luteranizam (Nemačka), Kalvinizam (Švajcarska), Reformisana crkva, Anabaptizam, Hugenoti (Francuska), Menoniti (Holandija), Engleska crkva, Anglikanska crkva, Puritanizam, Prezbiterijanizam (Škotska), Adventizam (SAD) , Baptistička crkva (SAD), Metodizam (Engleska), Evangelizam (SAD), uključujući, na primer, Pentekostalce i Ne-denominacije, koje su nezavisne od tradicionalnih Luteranskih, Metodističkih ili Episkopskih denominacija. Oni stavljaju veći naglasak na ličnu veru, obraćenje, probuđenje, posvećenje i misionarski rad.

Duh Sveti ima moćan uticaj na pojedince, što ćemo videti sada u ovom delu serije. Bog se ne bavi prevashodno crkvama i svetskim vladarima, sve ove gore navedene crkve i vladari nemaju zajedništvo sa Bogom kao takvim jer su prazne školjke, s druge strane članovi crkava, ako su lično ponovo rođeni i veruju u Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista, su sveti koji imaju zajedništvo sa Bogom. U najboljem slučaju crkve, prazne školjke koje su korištene za organizovana mesta za istomišljenike i pored toga često sarađuju sa svetskim vladarima. Ove organizacije ili crkve su često pod uticajem Sotone i njegovih demona koji rade u velikoj brzini gde se uzdižu Biblija i Isusovo ime, što može biti faktor koji doprinosi nastanku velikog broja naizgled sličnih crkava i zajednica, ali često sa drugačijim fokusom na ono što Biblija kaže da je Isusovo učenje. Jedini autoritet koji treba da oblikuje način na koji crkva funkcioniše je Reč i Njegov Duh. Ako neka od crkava ili svetskih vladara doda ili oduzme deo Reči tj. Biblije (čak i ako je crkva dobra) ona greši.

Ponavljajuća karakteristika je da crkve i zajednice proizvode sopstvene tekstove, koji su dodani onome što nam Biblija govori. Kada je Isus umro na krstu, njegove poslednje reči su bile „svršeno je“, ono što su nam proroci u Starom zavetu dali od Boga, i ono što su nam Isus i apostoli dodali u Novom zavetu je neophodno znanje koje nam je potrebno da postignemo, zarad spasenja i zajedništva sa Bogom, dok živimo tu na zemlji. U Petrovom drugom pismu 1:19-21 čitamo da je Sveto pismo svoj sopstveni tumač: “19 I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnom mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašim. 20 I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne biva po svom kazivanju; 21 Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetog Duha govoriše sveti Božiji ljudi.” Tako bi trebalo da bude i kada čitamo i pokušavamo da razumemo Sveto pismo, treba da budemo ponovo rođeni i vođeni Svetim Duhom.

Držanjem se za tekstove za koje crkve, prinčevi, pape, kardinali i biskupi odlučuju ili pišu suprotno Božjoj reči u Bibliji, neće imati nikakvog značenja niti efekta na spasenje pojedinca i gledanje Božjeg carstva ovde na zemlji, dok oni koji slede Svetog Duha mogu biti vođeni od strane istog. Crkveni haos koji imamo od petnaestog veka pa do danas nije Božja volja, gde se crkve ili kongregacije koje se zasnivaju na rečima Biblije često suprotstavljaju jedna drugoj, dokaz je dela Sotone i njegovih demona u životu pojedinaca. Teme kao što su homofilija, abortusi, brak, nanovo rođenje Svetim Duhom, da li pakao postoji i ekumenska pitanja, na ivici su da rasture mnoge crkve.

U okviru različitih crkava i kongregacija, takozvani proroci ili teolozi se takođe pojavljuju s vremena na vreme, koji veruju da su primili posebno otkrivenje ili videli svetlost, i stoga smatraju da su sposobni da dodaju ili oduzmu ono što nam Biblija kaže da je tako. Ovo je slično učenju Nikolaita, Isus kaže Jovanu u Otkrivenju 2:4-6: „4 No imam na tebe, što si ljubav svoju prvu ostavio. 5 Opomeni se dakle otkuda si spao, i pokaj se, i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti skoro, i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegovog, ako se ne pokaješ. 6 No ovo imaš što mrziš na dela Nikolinaca, na koja i ja mrzim.”

U Pavlovom pismu Galaćanima 1:6-9 stoji: „6 Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevandjelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom, 7 Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevandjelje Hristovo. 8 Ali ako i mi, ili andjeo s neba javi vam jevandjelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! 9 Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevandjelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!”

Lažni učitelji: Petrovo drugo pismo 2:1-3 „A beše i lažnih proroka u narodu, kao što će i medju vama biti lažnih učitelja, koji će uneti jeresi pogibli, i odricaće se Gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu pogibao. 2 I mnogi će poći za njihovim nečistotama kojima će se huliti na put istine. 3 I u lakomstvu loviće vas izmišljenim rečima. Njihov sud odavno ne docni, i pogibao njihova ne drema.”

Božiji sud lažnim učiteljima Petrovo drugo pismo 2:4-11 „4 Jer kad Bog ne poštede andjela koji sagrešiše, nego ih metnu u okove mraka paklenog, i predade da se čuvaju za sud; 5 I prvi svet ne poštede, nego sačuvavši samosmoga Noja, propovednika pravde, navede potop na svet bezbožnički; 6 I gradove Sodom i Gomor sažeže i razvali i osudi, i postavi ugled bezbožnicima koji bi postali; 7 I izbavi pravednog Lota, koga osramotiše bezakonici nečistotom življenja; 8 Jer kad življaše pravednik medju njima, gledajući i slušajući bezakona dela, mučaše od dana do dana pravednu dušu; 9 Zna Gospod pobožne izbavljati od napasti, a nepravednike mučeći čuvati za dan sudni; 10 A osobito one koji idu za telesnim željama nečistote, i ne mare za poglavarstvo, i koji su bezobrazni i samovoljni, i ne drhću huleći na slavu. 11 Kad andjeli, koji veću snagu i silu imaju, ne izgovaraju na njih pred Gospodom hulni sud;”

Najvažniji element u Evanđelju pored vere u Boga i njegovog Sina nalazi se u Isusovom razgovoru sa Nikodimom, gde Isus kaže da carstvo Božije na zemlji mogu videti samo oni koji su ponovo rođeni Duhom Svetim i vodom (Jovan 3:1-6). Carstvo Božije je duhovno carstvo u kome oni koji su u kraljevstvu slede Isusov primer.

Pored svih sukoba unutar hrišćanstva koji utiču na ljude, postoje i druge takozvane religije, budizam, hinduizam i islam, ali te religije je stvorio čovek. Judaizam i Hrišćanstvo nisu religije, već su koherentno otkrivenje od Boga njegovom izabranom narodu, Jevrejima i odabranim jevrejskim prorocima (judaizam), koji u svojim tekstovima pominju Isusa Hrista kao dolazećeg spasitelja ili mesiju Jevreja. Međutim, jevrejske verske vođe su odbacile Isusa Hrista, kao očekivanog mesiju Jevreja. Jevrejsko odbacivanje Isusovog učenja, sva velika čuda i dobra dela koja je Isus činio tokom više od tri godine, doveli su do toga da je rimski vođa u Izraelu, Pontije Pilat, popustio pred zahtevom Jevreja da razapne Isusa Hrista jer je, prema farisejima, On pokušavao da zavede narod.

U novije vreme takozvana liberalna teologija predstavlja možda najopasniji napad na reč Božiju i učenje Isusovo, u sledećem delu serijala ćemo se detaljnije pozabaviti liberalnom teologijom koja je, po mom mišljenju, „vuk u ovčijoj koži“.

Budite u toku …

Deo XXXIV

Evo i XXXIV dela serijala „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Osnovica ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. od Pomoćnika (Duha Svetoga) kojeg je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo, svom Ocu. U Petrovom drugom pismu, 1. poglavlje, stihovi od 16 do 18, čitamo:

“16 Jer, mi vam nismo obznanili silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista služeći se mudro smišljenim pričama, nego na osnovu toga što smo bili svedoci njegovog veličanstva. 17 Jer kada je primio čast i slavu od Boga Oca, začuo se glas Boga koji je veličanstven u svojoj slavi: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji!“ 18 Mi smo čuli da je taj glas došao s neba kad smo bili s njim na Svetoj gori.”

U ovom serijalu o Bibliji i proročanstvima, videli smo kako je Bog veran svojoj reči koja nam je data u Bibliji, preko proroka u Starom zavetu i preko svog Sina Isusa i apostola u Novom Zavetu. Kada je Isus razapet na mestu Golgota, rekao je pre nego što je izdahnuo, „svršeno je“, put ka spasenju za ljude je završen na Golgoti. Kroz četiri evanđelja i ostala pisma koja su napisali apostoli, Bog nam daje neophodno znanje koje nam je potrebno da se okrenemo putu spasenja, koji je Isus pružio svojom smrću na krstu i vaskrsenjem tri dana kasnije. Moramo verovati da je Isus umro umesto nas, i tako ćemo biti slobodni od nadolazećeg suda kada se Isus vrati da odvede vernike na nebo.

Period oko petnaestog veka u Evropi bio je revolucionaran prvenstveno za dve dominantne hrišćanske crkve u Evropi: Katoličku i Pravoslavnu. Više od hiljadu godina oni su odstupali od učenja Biblije i Isusa o Božjem planu za svakog čoveka ovde na zemlji, kao što nam pokazuje Evanđelje u Novom Zavetu. Rast Hrišćanskog naroda koji reaguje na način na koji se postojeće hrišćanske crkve vode i postupaju pruža plodno tlo za nove hrišćanske pokrete van katoličke i pravoslavne crkve. Bitka Svetog Duha za Božje carstvo na zemlji je započela odlučujuću aktivnost, što znači da Satana i njegovi demoni značajno pojačavaju svoju aktivnost kada se u igru uvede Isusovo ime i krštenje Svetim Duhom. Zle sile u svetu utiču i na svetski deo društva da se udalji od Boga kao tvorca neba i zemlje i svega što postoji, Renesansa se dešava u istom vremenskom periodu i ljudi počinju da gaje „dela svojih ruku“, više nego da veruju u Boga i njegov plan za ljude preko njegovog Sina Isusa Hrista. Renesansni humanisti se često stavljaju napred kao osnivači humanizma kao filozofijom i kao pogled na život ali ti pravci nisu izgrađeni na rečima Biblije. Renesansa je bila period u Evropi, takođe i ovde u Nordiji, u 14.-17. veku, koji je karakterisao naučni procvat i novo interesovanje za kulturu, filozofiju, umetnost i druge pravce. Ovaj period je definisan sekularizacijom koja dovodi u pitanje Biblijsku poruku čovečanstvu o tome kako da steknemo zajednicu sa Bogom i sledimo vođstvo Svetog Duha dok smo na zemlji. Mi smo zapravo na putovanju kroz koje nam Bog, kroz Bibliju i Isusovo učenje, pokazuje put zajedništva sa Njim, tako da kada umremo, idemo u raj. Drugi izlaz kada umremo je put u pakao gde borave Satana i njegovi demoni.

Više ljudi nego ikada tražilo je lično zajedništvo sa Bogom u narednim vekovima do današnjih dana. Biblija je bila dostupna većini ljudi na njihovom jeziku, radi proučavanja Božje reči kao što je apostol Pavle savetovao prvim crkvama da sprovode. Bog kaže sledeće u Bibliji „nebo i zemlja će proći, moje reči neće proći“. To nešto govori o važnosti čitanja i praćenja reči Biblije. Rukovodstvo Katoličke crkve u drugom ili trećem veku i kasnije očigledno nije isticalo lična proučavanja Biblije, u istoj meri kao apostol Pavle. Ono što se čini kao dosledna karakteristika od dvadesetog do petnaestog veka jeste kako malo ljudi yapravo izlazi sa istinitim Evanđeljem o Bogu i Njegovom sinu Isusu Hristu, o kome Evanđelja i govore. Gde je temelj vera u raspeće Isusa Hrista, smrt i vaskrsenje posle tri dana. Vera, bez viđenja, i novorođenje od Duha Svetoga i vode kako je Isus rekao vođi Nikodimu, osnova je za viđenje Carstva Božijeg ovde na zemlji, ref. Jovan 3:3-6: „3 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može videti Carstvo Božije ako se nanovo ne rodi.“ 4 Nikodim ga upita: „Kako odrastao čovek može da se nanovo rodi? Može li da uđe u utrobu svoje majke i da se ponovo rodi?“ 5 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može ući u Carstvo Božije ako se ne rodi vodom i Duhom. 6 Telo rađa telo, a od Duha se rađa duh.“.

Umetnost štampanja postala je jedan od važnih izuma. U Evropi je Johan Gutenberg bio taj koji je otkrio kako se knjige mogu štampati. To se dogodilo u Nemačkoj u 15. veku. Biblija je postala prva štampana knjiga u Evropi. Jedan od osnovnih principa u Luterovom učenju bio je da svaki pojedinac sam treba da čita svoju Bibliju i da odnos između svakog pojedinca i Boga ne mora da ide preko sveštenika i crkve. To je jasno istakao rano apostol Pavle kada je posetio zajednice na svojim putovanjima po Sredozemnom moru. Pavle je ukazao na odgovornost pojedinca da proverava da li se sveštenici i biskupi pridržavaju reči Biblije u svojim propovedima i izjavama. Brz tehnički razvoj umetnosti štampanja značio je da su svi u Hrišćanskim zajednicama mogli da prate svoje Biblije kada sveštenik govori. Ovaj način praćenja onoga što je sveštenik saopštio svojim slušaocima, tvrdi apostol Pavle, bio je apsolutno neophodan da bi se sprečilo da pogrešno propovedanje uđe u crkvu, u praksi je ovo uputstvo vošstvo Svetog Duha ili Pomoćnika kojeg je Bog poslao na zemlju kada je Isus bio uznesen na nebo.

Nedugo nakon što je apostol Pavle preminuo, teolozi su počeli da promovišu ideje koje nisu sledile reči Biblije. Jedan od poznatijih bio je Justin Mučenik (oko 100-165) koji je rano dao obrazloženje za ono što se danas naziva teologijom zamene. U svojoj borbi da odbrani istinu hrišćanstva kakvom je verovao da treba da bude, zalagao se za sintezu između grčke filozofije i hrišćanske vere. Istovremeno se udaljio od jevrejske vere i napisao Apologiju protiv Judaizma (Dijalog sa Jevrejem Trifunom). Ovo je postalo osnova za razmišljanja teologije koja pretpostavlja da je hrišćanska crkva „zauzela mesto Izraela i preuzela obećanja data Izraelu, Izrael je zamenjen hrišćanskom crkvom. Sva obećanja iz starog zaveta preneta su na crkvu. Crkva je postala Božji izabrani narod da zameni Izrael”. Zemlja takođe više nije nosilac blagoslova, koji pretpostavlja ispravan odnos sa Bogom, „koji Jevreji više nemaju. Crkva zamenjuje Jevreje i značaj koji su imali u istoriji otkrivenja je prošao i prošlost.” Teologija zamene nudi potpuno drugačiji pogled na Božije otkrivenje u Bibliji, pri čemu su Stari i Novi Zavet suprotstavljeni jedan drugom. Stari zavet se ponovo tumači drugačije i istiskuje. Izbor jevrejskog naroda i Božija obećanja u Starom Zavetu Jevrejima su „prestala”. Ono što je bila Isusova Biblija, ono što zovemo Stari zavet, za nas „nema“ istu vrednost i značenje kao što je imala za Isusa Hrista, apostole i prvu crkvu, tvrde branioci teologije zamene.

Teologija zamene je stoga kritički nastrojena i prema državi Izrael. Ova teologija tvrdi da nema smisla govoriti o posebno izabranom narodu koji je dobio poseban komad zemlje. Novi Zavet u velikoj meri zamenjuje odredbe Starog zaveta. Umesto da bude jedinstveno otkrivenje od Boga, koji je stvorio nebo i zemlju, Hrišćanstvo sada postaje religija koja je ravnopravna sa drugim religijama koje imaju svoju osnovu u Bibliji, ali ne pružaju spasenje.

Nakon što je Konstantin I, koji je takođe nazvan „Prvi hrišćanski car“, zajedno sa svojim savladarom Licinijem Milanskim ediktom dozvolio slobodno ispoljavanje individualne vere. Pokrenuo je čuveni Nikejski sabor (325. god). Ovde je lokalna administrativna struktura crkve spojena u hijerarhijsku organizaciju u Rimu. Na crkvenom saboru u Nikeji 325. godine hrišćansko učenje o ispovedanju je u značajnoj meri institucionalizovano.

Podela unutar hrišćanskih crkava bila je problem od samog početka crkve. Rimsko carstvo je prihvatilo hrišćanstvo kao državnu religiju, car Konstantin je 312. godine verovao da je primio božanski poziv da bude car i prešao u hrišćanstvo. Predanje kaže da je Konstantin video blistav krst na nebu i čuo glas koji je rekao: „Ovim znakom ćeš pobediti“, pre odlučujuće bitke koja ga je učinila jedinim carem. Dogovorio se sa svojim bivšim ko-carem, Lincinijem, da uvede versku slobodu. Time je crkva dobila zvanično priznanje i slobodu okupljanja. Konstantin je hrišćanskim sveštenicima dao oslobođenje od poreza, priznati episkopi su postali građanske sudije i nedelju je proglasio zvaničnim rimskim neradnim danom. Njegov ko-car na istoku je bio nezadovoljan zbog toga i postepeno je postao neprijateljski raspoložen prema hrišćanstvu. Godine 324. došlo je do velike bitke između vojski dva cara. Konstantin je odneo ogromnu pobedu i postao jedini vladar celog Rimskog carstva.

Hrišćanstvo je postalo državna religija pod carem Teodosijem 380. godine. On je Hrišćanstvo učinio jedinom dozvoljenom religijom. Hrišćani su bili proganjani do 313. godine, ali je posle 380. godine i sama crkva bila u opasnosti da ugnjetava ljudi druge vere. Na ovaj način, Rimsko carstvo je zadržalo sposobnost da se bori protiv jeresi. Oni koji su u dovoljnoj meri odstupili od rimskog pravoverja, mere su učinjene da ih privedu u okrilje na bilo koji način. Veliko je pitanje da li je pojedinac, i različito poreklo hrišćanskih crkava, u praksi doživeo više verske slobode i manje ugnjetavanja nakon formiranja rimokatoličke centralne uprave. Međutim, ono što se dešava nakon formiranja centralne uprave unutar Katoličke crkve, i što se kasnije nastavlja u nacionalnim crkvama u Evropi, je jasno kršenje Isusovih reči da „kraljevstvo moje nije od ovoga sveta“ vidi Jovan 18:36-37. Crkva je sekularizovana činjenicom da ulazi u saradnju sa državom, istovremeno preuzima pravo da odlučuje o članovima crkve i da uvodi obrede i uredbe koje nemaju utemeljenje u učenju Biblije. Progon neistomišljenika postao je rani deo ponašanja Katoličke i Pravoslavne crkve i pojačao se u 12. veku, crkve su koristile sekularne vladare da progone ono što su nazivali jereticima. Iz ovog haosa unutar crkava u Evropi nastali su takozvani Religijski ratovi, pomalo nejasan zajednički naziv za nekoliko ratova u Evropi u periodu od vremena posle Reformacije do Vestfalskog mira 1648. godine. Naziv se posebno koristio za sukobe između protestantskih i katoličkih prinčeva u Nemačkom carstvu. U sporazumu iz 1555. (Augzburški mir vera), katolički i luteranski, ali ne i kalvinistički, prinčevi su izjednačeni, a prinčevi su dobili pravo da odlučuju o veri svojih podanika. Usledio je duži period bez ratova, ali sa jakim tenzijama. Ove tenzije su kulminirale u Tridesetogodišnjem ratu, koji je trajao od 1618–1648. Tridesetogodišnji rat je bio pokrenut iz verskih razloga, ali je na kraju postao čisto politički rat moći.

Kao što je već pomenuto, „u ovom crkvenom haosu Hrišćanstva“ u petnaestom veku, Sveti Duh deluje na pojedince, što ćemo videti u sledećem delu ove serije.

Reformacijske crkve (Evropa), Protestantski pokreti, Luteranizam (Nemačka), Kalvinizam (Švajcarska)

Reformirana crkva, Anabaptizam, Hugenoti (Francuska), Menoniti (Holandija)

Engleska crkva, Puritanizam, Prezbiterijanizam (Škotska)

Adventizam (SAD), Baptizam (SAD), Evangelizam (SAD), Metodizam (Engleska)

Bog se ne bavi crkvama i svetskim vladarima.

Budite u toku …

Deo XXXIII

Evo XXXIII dela serijala „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Osnova ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. godine od Pomoćnika (Sveti Duh) koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom Ocu. U Petrovom drugom pismu, 1. poglavlje, stihovi od 16 do 18, čitamo:

“16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu.

17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad doće k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji.

18 I ovaj glas mi čusmo gde siže s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori..”

U ovoj seriji o Bibliji i proročanstvima, videli smo kako je Bog veran svojoj Reči koja nam je data u Bibliji preko proroka u Starom zavetu i preko svog Sina Isusa i apostola u Novom zavetu. Kada je Isus razapet na mestu Golgote, rekao je pre nego što je izdahnuo: „Svršeno je!“ i time je na Golgoti završen put ka spasenju za ljude. Kroz četiri Evanđelja i ostala pisma koja su napisali apostoli dobijamo neophodno znanje od Boga da treba da se okrenemo sa naših zlih puteva na Put spasenja, koji je Isus pružio svojom smrću na krstu i vaskrsenjem tri dana kasnije. Moramo verovati da je Isus umro umesto nas, i da ćemo biti slobodni od suda koji dolazi kada se Isus vrati da odvede vernike na nebo.

Čuveni američki evanđelista Bili Grejem često je u svojim propovedima iznosio da postoje 3 stvari bez kojih ne možete živeti (večno). Tri stvari bez kojih ne možete ako želite da pripadate Isusu i postignete spasenje koje Isus nudi:

1.– Bez prolivanja krvi nema oproštenja grehova. (Poslanica Jevrejima 9:22)

Od Postanja do Otkrivenja, krv se proliva. I život tela je u krvi, i krv čini iskupljenje za dušu. Svi smo u srodstvu „Bog je stvorio sve narode na zemlji jedne krvi“. Bez prolivanja krvi nema oproštenja grehova, bez krvi Isusove ne može se oprostiti nijedan greh.

2. Bez vere je nemoguće ugoditi Bogu. (Poslanica Jevrejima 11:6)

Vera je verovanje i primanje onoga što je Bog otkrio – u Bibliji, u prirodi, u našoj savesti.

Vera u Boga i Isusa Hrista koga je poslao. Vera je jedini pristup Bogu. Isus je rekao: 

“ Odgovori Isus i reče im: Ovo je delo Božije da verujete u onog koga On posla.” (Jovan 6:29)

 Stoga smo opravdani verom u Hrista Isusa.

3. Bez Isusa ne možete učiniti ništa. (Jovan 15:5)

Bez Isusa ne možemo doneti nikakav duhovni plod. Nakon što se predamo Bogu Ocu, Duh Sveti dolazi da živi u nama, mi se ponovo rađamo. U trenutku kada posvetite svoju punu pažnju Hristu Isusu, Duh Božiji dolazi i obitava u vama i deluje kroz vas.

Katolička i Pravoslavna Crkva su od trećeg ili četvrtog veka obmanjivale one koji traže Boga i Njegovog sina Isusa Hrista da veruju da Isusova smrt, to jest, prolivanje krvi za naše grehe nije dovoljno. Oni veruju, iz nepoznatih razloga, da vera u Boga, Stvoritelja neba i zemlje i Njegovog sina Isusa Hrista nije dovoljna da se dođe na nebo. Rukovodstvo crkava i crkveni oci stoga iniciraju dekrete i naredbe pored Isusovog učenja i reči iz Biblije koje članovi kongregacije moraju zadovoljiti, kako bi ugodili Bogu.

Još u Isusovo vreme, a i pre njegovog vremena, fariseji i pisari u judaizmu uveli su niz dodataka Svetom pismu, Starom Zavetu, da bi „zadovoljili Boga“ koliko god je to moguće. Dugačak niz zapovesti/tumačenja je dodat Božjim zapovestima. Jedan takav primer je Šabat. Na Šabat (Subota) je trebalo da se prestane sa svojim normalnim svakodnevnim radom i provede vreme fokusirajući se na Boga, ode u Dom Božiji i obožava se, a i fizički se osveži (Izlazak 20). Fariseji su na mnogo načina izgubili ovo razumevanje i zato su postali revni sa svojim brojnim dodatnim „tumačenjima“ i propisima, za koje su verovali da će ljude učiniti „svetijima i prihvatljivijima Bogu“. Napravili su dugačku listu onoga što se smatra radom Subotom, a šta se ne smatra radom. Isceljenje čoveka u Subotu tumačili su kao rad, čupanje glavica u polju od strane gladnog čoveka Subotom, takođe su tumačili kao rad. (Matej 12)

Ali Isus je razotkrio licemerje i slepilo verskih vođa, govoreći im: „Ko od vas, imajući magarca ili vola koji je pao u jamu, neće odmah da ga izvuče u Subotu?” Njihov odgovor je bilo ćutanje (Luka 14). Dao je primer iz njihovog sopstvenog Pisma da bi istakao da je Subota stvorena da koristi ljudima, a ne da se ljudi žrtvuju radi Subote. Kada su David i njegovi ljudi bežali od ludila kralja Saula, David je imao hleb koji bi samo jevrejski sveštenici smeli da jedu i nije prekršio zakon. (Marko 2:25-26)

Sa ovom pozadinom i iskustvom, moglo bi se verovati da vođe i crkveni oci u Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi ne bi nametali članovima crkava više naređenja i pravila koja bi zadovoljila Boga koja nemaju utemeljenje u Bibliji.

Katolička i Pravoslavna crkva su vremenom, zajedno sa takozvanim crkvenim ocima, uspostavile mnoge uredbe i dodatke Isusovom učenju nego što nam Biblija kaže da je neophodno da bismo bili pravedni pred Bogom – vidi prethodni deo serije XXXII na 2. stranici. Novi dodaci nemaju nikakve veze sa Isusovim učenjem, oni skidaju fokus sa Boga, fokus i pažnja su na drugima osim na Bogu.

Isus je rekao: „Dobro je prorokovao Isaija o vama licemerima, jer je napisano: ’Ovaj narod me poštuje usnama, ali mu je srce daleko od mene. Uzalud je njihova pobožnost; njihovo učenje naučene su zapovesti ljudske.’ Vi ste napustili zapovest Božiju i držite se od ljudi ustanovljenih predanja.” (Marko 7:6-8)

Najveći apostol koji je ikada živeo i sluga Hristov Pavle je rekao: “ Jer, iako su upoznali Boga, nisu mu kao Bogu iskazali čast i zahvalnost, nego im umovanje postade bezumno, te im tama obuze njihovo nerazumno srce. Tvrdili su da su mudri, a postali su nerazumni, pa su zamenili slavu besmrtnoga Boga obličjem i slikom smrtnog čoveka, ptica, četvoronožaca i gmizavaca.” (Romans 1:21-23) 

Otprilike hiljadu godina (do oko XV veka) jeres u dve dominantne hrišćanske crkve, Katoličkoj i Pravoslavnoj, nanosila je ljudima u crkvama velike fizičke i psihičke patnje, kao i zablude o tome šta Biblija kaže o Bogu, Njegovom sinu Isusu Hristu i Duhu Svetom. Čini se kao da su Satana i njegovi demoni uspostavili „petu kolonu“ u vođstvu crkava. „Peta kolona“ se odnosi na građane zemlje koji se tokom rata saosećaju sa neprijateljem i sprovode politički i vojni subverzivni rad iza svojih linija.

Ovde, u našem slučaju, jedna protiv druge stoje dobre i zle duhovne sile u nebeskom prostoru. Satana i njegovi demoni su uspevali da obmanu vođstvo crkava više od hiljadu godina, ali sada se Sveti Duh aktivira na pojedince u crkvama, tako da crkvena duhovna stega nad sveštenicima i običnim članovima crkava počinje da biti slomljena.

Novo stanje koje nastaje u renesansi početkom 15. veka sa većom otvorenošću i pristupom Bibliji i njenoj čistoj poruci za sve ljude, daje onima koji traže slobodu i spasenje, zajednicu sa Bogom i put od inherentnog zla sveta, sveta koji pokreće i održava Satana i njegovi demoni.

Ovo vreme oko petnaestog veka, i nadalje, je možda najvažnije vreme nakon Isusovog vaznesenja na nebo, Sveti Duh ili Pomoćnik kojeg je Bog poslao na zemlju stupa u akciju i direktno utiče na bezbroj ljudi koji traže. Često se čini da se Bog prvo angažuje na ljudima koji tragaju, da bi ih koristio za ispravljanjem crkvenog predstavljanja Božje reči i Isusovog učenja.

Ovde se pominje jedan broj ovih poštenih i „tragajućih“ ljudi koje Duh Sveti aktivira posle 1000 godina katoličke i pravoslavne jeresi:

Džon Viklif (John Wycliffe); (oko 1331 – 31. Decembar 1384.) je bio engleski sholastički filozof, teolog, prevodilac Biblije, reformator, katolički sveštenik i profesor bogoslovije na Univerzitetu u Oksfordu. Postao je uticajan disident unutar rimokatoličkog sveštenstva tokom 14. veka i smatra se važnim prethodnikom protestantizma, koji je počeo sa Martinom Luterom. Viklif je doveo u pitanje privilegovani status sveštenstva koji je ojačao njihovu moćnu ulogu u Engleskoj i luksuz i sjaj lokalnih parohija i njihovih ceremonija.

Pojavljuje se niz drugih sveštenika i propovednika koji se bave finansijskim zloupotrebama crkve i odstupanjem od učenja Isusa i apostola, pored Viklifa (1328-1384) u Engleskoj, Jana Husa (1372-1415) u Češkoj i Martina Lutera u Nemačkoj (1483-1546), koji je pokrenuo veliki razdor unutar Katoličke crkve i uspostavio protestantizam. Ulrih Cvingli (1499-1571) u Švajcarskoj i Jan Kalvin (1509-1564) u Francuskoj su od velike važnosti u pogledu upozorenja na greške u učenju i u pogledu zloupotrebe raznih vrsta unutar Katoličke crkve. Uz Martina Lutera i Jana Kalvina, Ulrih Cvingli se smatra jednim od tri velika evropska reformatora. Aktivnosti koje su pokrenuli ovi bivši sveštenici i propovednici u Katoličkoj crkvi, a i drugi, imaće ogroman i širok uticaj u narednim vekovima na bezbroj ljudi koji traže Isusa za spasenje. Ovi zatim služe Isusu šireći Evanđelje među svojim sugrađanima, što je glavni zadatak za sve one koji su ponovo rođeni Duhom Svetim i koji su sreli Isusa Hrista.

Takođe uključujem i ove dole navedene osobe i grupe osoba koje je pokretao Sveti Duh, pošto se često pogrešno predstavlja koliko je „dosadno i manje raspoloženo“ biti hrišćanin ponovo rođen od Svetog Duha.

Hans Nilsen Hauge (rođen 3. aprila 1771. u Rolvsoju u Norveškoj, umro 29. marta 1824. u Kristijaniji (Christiania)) bio je norveški propovednik i industrijski preduzetnik. Osnovao je hrišćanski pokret „Haugijanci“ (Haugians), koji se nazivaju i Haugeovi prijatelji ili čitaoci, jer su mnogo čitali Bibliju, a i druge spise. Pored toga što je bio vodeća ličnost za hrišćane, bio je i preduzimljiv biznismen, što mu je, između ostalog, dalo sredstva za vođenje obimnih humanitarnih aktivnosti. Čarls Hadon Spurdžon (Charles Haddon Spurgeon) (19. Jun 1834 – 31. Januar 1892.) je bio engleski baptistički propovednik. Spurdžon je i dalje veoma uticajan među hrišćanima u raznim denominacijama, među njima je poznat i kao „Princ propovednika”. Bio je jaka figura u reformisanoj baptističkoj crkvi.

Hrišćanski pokreti kao što su pentekostalci, harizmatični verski pokret koji je doveo do nekoliko protestantskih crkava u Sjedinjenim Državama u 20. veku i koji je jedinstven po svom uverenju da svi hrišćani treba da traže religiozno iskustvo nakon obraćenja koje se zove „krštenje Svetim Duhom.” Podsećajući na silazak Svetog Duha na prve hrišćane u Jerusalimu na dan Pedesetnice (Pentekost), ili Šabout (Dela 2–4), čini se da je ovo iskustvo bilo uobičajeno u hrišćanskom pokretu tokom njegovih prvih generacija. Krštenje Duhom Svetim može biti praćeno znakom ili duhovnim darovima kao što su dar jezika, molitvena služba uopšte, isceljenje bolesnika kroz molitvu.

U 1. Korinćanima 12:8-10 Pavle pominje: dar mudrog savetovanja, dar znanja, dar vere, darove isceljenja, dar činiti čuda, dar proroštva, dar razlikovanja duhova, govor različitim vrstama jezika, tumačenje tih jezika, dar milost pri služenju tj. pomoć i dar milost za upravljanje.

Ostanite u toku …

Deo XXXII

Evo i XXXII dela serijala „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstveni uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Temelj ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio 2018. godine od Pomoćnika (Sveti Duh) kojeg je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo svom Ocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18 čitamo:

“ ¹⁶Jer, mi vam nismo obznanili silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista služeći se mudro smišljenim pričama, nego na osnovu toga što smo bili svedoci njegovog veličanstva. ¹⁷Jer kada je primio čast i slavu od Boga Oca, začuo se glas Boga koji je veličanstven u svojoj slavi: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji!“ ¹⁸Mi smo čuli da je taj glas došao s neba kad smo bili s njim na Svetoj gori.”

U prethodnom delu (XXXI) stigli smo do srednjeg veka u potrazi za tragovima proročanstava u Bibliji. Videli smo kako su Evanđelje širili Isusovi apostoli i novi hrišćani koji su došli u veru, posebno u severoistočnom delu Bliskog istoka i oko Sredozemlja. Neprestano su novi narodi dobijali pristup Evanđelju, ali je u trećem i četvrtom veku uspostavljena teološka elita koja je kasnije nazvana „crkveni oci“. Crkveni oci će se pokazati kao početak prilično mračnog poglavlja u istoriji Crkve koje su otvorili za Evanđelje koje nije poteklo od Isusa i njegovih apostola. Možda je najrazornije bilo organizaciono rešenje od više nivoa koje je izabrano, slično paganskoj verskoj organizaciji koja je verovatno dominirala drevnim Vavilonom. Isus to naziva „delima Nikolaita“ u Otkrivenju 2:6, odnosno uspostavljanjem sveštenstva nad hrišćanskim zajednicama.

Nacrt ispod daje nam sliku onoga što je verovatno bila organizacija sveštenstva Nikolaita.

Ime „Nikolaiti“ potiče od grčke reči nikolaos, složenice od reči nikos i laos. Reč nikos je grčka reč koja znači osvajati ili tlačiti. Reč Laos je grčka reč za narod. Odatle dobijamo i reč laici. Kada se ove dve reči spoje u jednu, formiraju se ime Nikola, što bukvalno znači onaj koji osvaja i tlači narod. Čini se da sugeriše da su Nikolaiti na neki način osvajali i tlačili narod.

U nastavku vidite vizualizaciju organizacije kongregacija preuzetu iz katoličke i pravoslavne crkve, organizacioni oblik koji nije iz Biblije, već pre iz sekularnog filozofskog mišljenja koje pripada ovom svetu.

Organizacija kongregacija ili crkve kao što je prikazano u nastavku crpi iz kongregacije veštinu ljudi, finansijska sredstva i ide na račun direktnog svakodnevnog duhovnog kontakta sa Božanstvom. Hijerarhijska organizacija isključuje lični odnos sa Bogom uz pomoć Duha Svetoga i kroz Isusa Hrista kao što pokazuje Pismo, up. Dela apostolska. Ovako slojevita organizacija lako dovodi do korupcije, zloupotrebe pozicije, finansijskih resursa, usitnjavanja odgovornosti i ima pogrešan fokus. Umesto da se pojedinačno ljudsko biće fokusira na Boga, fokus je na slojevitom obliku organizacije koji je napravio čovek u obožavanju božanstava. Sredstva kongregacija će se koristiti za finansiranje često luksuzne superiorne crkvene strukture poput Katoličke crkve sa papom na vrhu koji je izgleda bliži Bogu od drugih hrišćana, što je strano u Novom zavetu.

Pored same hijerarhijske organizacije skupštine ili crkve, koja skreće fokus sa Boga i njegovog sina Isusa Hrista, sledećih sedam tačaka, koje su deo doktrine Katoličke crkve, jasno se razlikuju od Isusovog učenja i učenja apostola:

1. Sveto bogosluženje

2. Slavljanja Marije

3. Monaški red

4. Relikvije

5. Ikone

6. Krštenje beba koje same ne razumeju krštenje. Isus je blagoslovio mališane kada su se deca rodila i kao odrasli mogu izabrati da imaju zajedništvo sa Bogom. Pojedinac mora da napravi izbor i da bi on sam dobio zajedništvo sa Bogom, ta osoba mora biti ponovo rođena Svetim Duhom, kao što je Isus rekao Nikodimu.

7. Indulgencije (oproštaj, opraštanje, razrešenje od grehova)

Ispod je vizuelizacija rukovodne strukture koja pokazuje za koju organizaciju mislim da Biblija pokazuje da je ispravna organizacija za crkve, posebno kada treba da stojite u svakodnevnoj zajednici sa Božanstvom (trojedinim Bogom) u molitvi i proučavanju Biblije. Pored toga, krštenje odraslih i lomljenje hleba (pričešće) su radnje koje je direktno zadao Isus Hrist.

Plamen koji je pomogao da se zapali tj. pokrene reformacija nakon hiljadu godina pod destruktivnim vođstvom katoličke i pravoslavne crkve uključivao je Jovana Husa (1372-1415), koji se pobunio protiv Katoličke crkve govoreći da je Isus Hrist glava crkve umesto pape. Bio je jedan od prvih reformatora Crkve koji se pojavio pre Lutera i Kalvina. On je izazvao i otkrio veliki deo brutalnosti Katoličke crkve tokom svog života, zbog toga je živ spaljen 1415. Crkva je očigledno napustila sve što su Isus i apostoli učili o tome da budu sluge jedni drugima, a ne vladari.

Isus kaže: „Ja sam Alfa i Omega“ (Jovanovo Otkrivenje 1:8 i 22:13) to znači da je On sveprisutan, svemoguć i sveznajući. Bog može imati lično zajedništvo sa svim živim pojedincima/dušama, koji Ga traže i nanovo su rođeni i kršteni Svetim Duhom i učestvuju u carstvu Božijem na zemlji. Ljudi moraju da naprave izbor ako žele da slede Isusa. Rekao je: „Nisam došao da sudim svetu, nego da spasem svet“ (Jovan 12: 44-50). 

Deo XXXI

Evo i XXXI deo serije „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo svoje živote da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Temelj ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio još 2018. od Pomoćnika (Sveti Duh), koga je Bog poslao na zemlju nakon što se Isus uzneo na nebo svom Ocu. U Petrovom drugom pismu, glava 1, stihovi od 16 do 18, čitamo: „ 16 Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva. 17 Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«. 18 I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.”

Došle su mi misli da treba da pišem o Bibliji i proročanstvima sa posebnim osvrtom na Duha Svetoga, tj. Pomoćnika kojeg je Bog poslao na zemlju, kada je Isus uskrsnuo iz mrtvih posle trećeg dana i bio uzet na nebo, vidite obećanje Svetog Duha u Jovanu, poglavlje 14:15-18 „ 15 Ako me ljubite, držaćete moje zapovesti. 16 I ja ću moliti Oca, pa će vam dati drugog pomagača – utešitelja da bude sa vama doveka, 17 Duha istine, koga svet ne može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama. 18 Neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama.”

Kako onda možemo imati zajedništvo sa Svetim Duhom? Pa, ponovnim rođenjem kao što je Isus rekao Nikodimu, vidi Jovan 3:1-6: „ 1 A beše među farisejima čovek po imenu Nikodim, starešina judejski; 2 ovaj dođe Isusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. 4 Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? 5 Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Što je rođeno od tela – telo je, a što je rođeno od Duha – duh je.”

Sveti Duh je osoba koju Bog koristi, pored Evanđelja u Bibliji, da pomogne onima koji traže Isusa Hrista za spasenje i svakodnevno zajedništvo sa Bogom ovde na zemlji. Sveti Duh je ključ za potpuno razumevanje Božije poruke ljudima kroz Bibliju. Ovo shvatanje očigledno nije bilo dovoljno dobro podučavano kongregacijama katoličke i pravoslavne crkve sve do petnaestog veka, tj. kako su poučavali Isus i apostoli. Rukovodstvo katoličke i pravoslavne crkve, zajedno sa crkvenim ocima, odnosno tadašnjim teolozima, počelo je da prilagođava shvatanje evanđelja preovlađujućem duhu vremena, što nam I danas nije nepoznato. Delovi XXIII i XXV serijala rasvetljavaju ovo pitanje i kako aplikacija odvodi ljude od Boga.

Onaj koji stoji iza ovih novih misli je Božji protivnik, Satana i njegovi demoni koji se protive ispravnom razumevanju Biblije i učenja Isusa i apostola. Poslednja stvar koju je Isus rekao pre nego što je izdahnuo na krstu bila je „svršeno je“. Isus je savršeno izvršio misiju svog Oca kako bi što više njih bilo spaseno ovde na zemlji pre nego što umru.

Evanđelje zasnovano na Starom zavetu kao i učenje Isusa i apostola ne treba da se „poboljšava“ ili menja, Sveti Duh koji obitava u onima koji su ponovo kršteni u Duhu i vodi, vodiće pojedinca u biblijskom razumevanja i kroz svakodnevni život koji živimo za Boga u molitvi.

Nazad u petnaesti i naredne vekove, kada je Sveti Duh izliven na takav način da čak i ateisti shvataju da se nešto posebno dešava u Evropi i zapadnom svetu. Poznati istoričar i pisac Najl Ferguson u svojoj analizi vremena oko petnaestog veka nije našao nijedan dobar argument zašto je Evropa, koja je u to vreme bila u zastoju u razvoju, postala epicentar naglog društvenog razvoja, a ne Orijent koji je u to vreme već bio u naprednom razvoju, prema Fergusonu. Naravno, samozvani ateista Najl Ferguson nije znao za Duha Svetoga u Hrišćanstvu, što je otkrovenje Božije koje je potvrdio Njegov Sin Isus Hristos i apostoli Novog Zaveta. Na Orijentu, islam je religija, uspostavljena 600 stotina godina nakon što su nam Isus i apostoli pokazali put do carstva Božijeg ovde na zemlji i do spasenja na nebu. Islam je proizvod koji je napravio čovek i ne dolazi od Boga Avrama, Isaka i Jakova.

Širom Evrope od XV veka do danas osnivaju se nacionalne crkve i kongregacije koje su proizašle iz reformacije i prosvetiteljstva, vremena sa većom otvorenošću i slobodom govora za većinu ljudi. Od petnaestog veka, svi oni koji tvrde da imaju poruku univerzalne važnosti, nastojali su da steknu širenje kroz sistematsko prosvetljenje, između ostalog i unapređenjem štamparske umetnosti. Ovo je učinilo knjigu poput Biblije i sekularne nastavne materijale manje-više dostupnim svima. Hrišćanstvo se širi Duhom Svetim u tome što ljudi sami vođeni Duhom Svetim donose Bibliju i Evanđelje, odnosno Isusovo učenje, po Evropi i dalje na Zapadu. Međutim, Satana i njegovi demoni su iskoristili iste mogućnosti kroz bolji i jeftiniji pristup knjigama i svetim spisima. Ateisti i drugi koji su poricali Bibliju i Isusovo učenje rasuli su knjige i učenja inspirisana zlim duhovima. Tragedija je u tome što su vodeće hrišćanske crkve, katolička i pravoslavna, bile zaražene sotonom i njegovim demonima do te mere da ih poruka koju papa, patrijarh, sveštenici i takozvani crkveni oci uče svoje zajednice, odvodi od neposredne lične zajednice sa Bogom. Katolička i pravoslavna crkva, hiljadu godina do petnaestog veka i danas, postavila se kao „posrednik“ između Boga i čoveka. Oni su sebe stavili na mesto Svetog Duha što je u suprotnosti sa Isusovim učenjem. Ovde, tokom godina, nacionalne crkve su nažalost sledile mnoge iste stavove.

Biblija nam u 1. Timoteju 2:5-6 kaže sledeće:

„ 5 Jer Bog je jedan i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos, 6 koji je samoga sebe dao kao otkup za sve, za svedočanstvo u pravo vreme;”

Biblija upozorava na lažne učitelje, videti 2. Petrovu 2:1-3: „ 1 A bilo je i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će unositi ubitačne jeresi i poricati gospodara koji ih je iskupio, navlačeći na sebe brzu propast. 2 I mnogi će poći za njihovom raspojasanošću, zbog kojih će se huliti na istiniti put. 3 I u lakomstvu iskorišćavaće vas izmišljenim rečima; njihov sud odavno ne docni i njihova propast ne drema.” Pismo je sopstveni tumač i zajedno sa Svetim Duhom mi ćemo razumeti Sveto pismo, kaže Biblija—videti 2. Petrovu 1:19-21: „ 19 I tako imamo čvršću proročku reč, a vi dobro činite što pazite na nju kao na svetilo koje svetli na mračnom mestu – dok ne svane dan i zvezda Danica se ne pojavi u srcima našim. 20 Ovo najpre znajte da se ni jedno proroštvo Pisma ne može tumačiti kako ko hoće. 21 Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga.”

2. Jovanova 9-11: „ 9 Svako, ko se udaljava i ne ostaje u nauci Hristovoj, nema Boga. Ko ostaje u nauci, taj ima i Oca i Sina. 10 Ako vam ko dođe i ne donese ove nauke, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte ga; 11 jer ko ga pozdravlja, učestvuje u njegovim zlim delima.”

Prvo veće odstupanje od učenja Isusa Hrista, koje je Božije otkrivenje čovečanstvu, došlo je kada je hrišćanstvo postalo državna religija u Rimskom carstvu pod carem Konstantinom. Carska vlast, koja je ranije regulisala verski život pod paganstvom, nastavila se I  hrišćanskim vremenima sa carem kao poglavarom crkve, što je suprotno Evanđelju. Ono što je prvobitno bilo otkrovenje od Boga, modifikovano je u religiju koja je daleko od Božijeg otkrivenja.

Nakon pada Zapadnog rimskog carstva oko 400. godine n.e., crkvi i kongregacijama nedostajali su smer i smernice koje su poučavali Isus i apostoli. Razni kraljevi i carevi nastavili su da vide sebe kao poglavare crkve i u pitanjima discipline i doktrine, na svojim teritorijama. Međutim, papstvo u Rimu je postepeno uspelo da se baci u središte crkve sa pravom da odlučuje o doktrinarnim pitanjima.

Katolička crkva nastavlja svoj rad sa disciplinom i doktrinarnim pitanjima kroz, između ostalog, inkviziciju, termin za nekoliko tela unutar Katoličke crkve koja su bila odgovorna za borbu protiv jeresi. Pokret je osnovan odlukom Trećeg Lateranskog Sabora 1179. godine, nakon čega je usledio papski dekret iz 1252. godine (Ad Ekstirpanda). Naziv “inkvizicija” je stariji i odnosi se na rimski sudski postupak, inkuisitio. Borba protiv podela i jeresi kao i borba za univerzalnost Crkve i njenih dogmi je stara.

Frakcionisanje hrišćanskih kongregacija počelo je rano, grčki izraz za jeres je haeresis i znači sekta, denominacija i škola. Dela apostolska, glava 15, govori o susretu apostola u Jerusalimu gde su razgovarali o odnosu između judeohrišćana i nejevrejanskih hrišćana. Štaviše, u svom pismu Galatima, apostol Pavle se bavi pitanjem podela unutar zajednica. Duh Sveti nam je dat sledeći Evanđelje, gde je vera u Isusa put ka spasenju. Pismo je proreklo da verom Bog opravdava, Avram je verovao Bogu, i to mu je uračunato u pravednost. Stoga znamo da su oni koji imaju veru deca Avraamova. U tebi će se blagosloviti svi narodi, reče Bog Avraamu, tada će oni koji imaju veru biti blagosloveni verujućim kao Avram.

Takozvana zapovest o krštenju u Mateju 28, stihovi 19-20 je primer trodelnog Trojstva ispovedanja koje stoji za doktrinu koju su propovedali Isus i apostoli: „ 19 Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, 20 učeći ih da drže sve što sam vam naložio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.”

Posao za hrišćane je:

– Propovedajte jevanđelje da bi ljudi upoznali Isusa i da bi verovali u Njega.

– Da se ​​ponovo rodiš Duhom Svetim i vodom, da vidiš carstvo Božije,

   Jovan 3:3.

 – Tada Bog, Sin Isus Hrist i Duh Sveti vode ka spasenju i zajedništvu sa

    Bogom.

Na Nikejskom sinodu 325. godine, hrišćanska doktrina ispovedanja je značajno institucionalizovana i modifikovana u poređenju sa polaznom tačkom Biblije i učenja Isusa i apostola.

Kada se neko institucionalizuje, po mom mišljenju, mentalno se udaljava od ličnog odnosa sa Bogom, Njegovim Sinom Isusom i Svetim Duhom ka ljudskim pravilima i propisima. Ovde institucija ulazi u Katoličku crkvu sa papama, kardinalima i sveštenicima kao posrednik između Boga i ljudi, a ovo institucionalizovano shvatanje Evanđelja stoji preko hiljadu godina i odvodi ljude od zajednice sa Božanstvom.

Budite u toku …..

Deo XXX

Evo i XXX dela u serijalu „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima ali i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo svoje živote da bismo poštovali Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Pozadina ovog serijala je citat iz Biblije koji sam dobio 2018. godine od pomoćnika (Duha Svetog) koji je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus uzašao na nebo, svom Ocu. U Petrovom drugom pismu 1:16-18 čitamo:

“16 Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva. 17 Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«. 18 I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.”

Dolazile su mi misli da treba da pišem o Bibliji i njenim proročanstvima, ali način na koji to praktično urađeno je bilo bez mnogo truda sa moje strane, naime urađeno je zahvaljujući prijateljima i Pomagaču i kao rezultat je postao veb-sajt:

www.eyewitnesses.grafoskop.com

Tekst je objavljen na četiri jezika: norveškom, engleskom, albanskom i srpskom.

Prvi put sam došao u bliski kontakt sa događajem koji je bio ključan za Jevreje u svetu i koji je prorokovan u Bibliji u jedno popodne 14. Maja 1948. godine, kada je David Ben-Gurion proglasio uspostavljanje „Jevrejske države u Eretzu (zemlja) Izrael sa imenom Država Izrael“. Brojne zemlje su odmah priznale Izrael, uključujući Sovjetski Savez i Sjedinjene Države. Sledećeg dana, 15. maja 1948, nekoliko arapskih država objavilo je rat svom novom susedu. Arapska Liga, koja se sastoji od 22 države sa pribl. 200 miliona stanovnika (Arapa i muslimana), nije moglo da podnese da su Jevreji cca. 650.000 stanovnika dobili svoju staru zemlju nazad. Izvanredna stvar, od 14. Maja 1948. je to što je Izrael kao država od 70. godine nove ere, dakle hiljadu osamsto sedamdeset osam godina, od nepostojeće države postala jedina demokratska zemlja na Bliskom istoku u kojoj Jevreji, Hrišćani i Muslimani mogu da žive rame uz rame sa jednakim pravima. Od 1948. Izrael se razvio u ekonomski i vojni faktor u regionu. Kako je to moglo da se desi kada smo iskusili da su susedne države Izraela preko Arapske Lige (Arapska Liga sa 22 zemlje članice sa Bliskog istoka i Afrike), od maja 1948. godine, pokušavale da istrebe zemlju Izraela i njene stanovnike Jevreje!

Pa, Biblija ima jasna proročanstva da će doći do ove situacije, a sada su se I obistinila tokom poslednjih sedamdeset četiri godine. U Starom zavetu, Bog naziva zemlje oko Izraela „mojim zlim susedima“. Prorok Jeremija 12:14: Ovako, govori Gospod: „14 Ovako govori Gospod za sve zle susede moje, koji diraju nasledstvo što dadoh narodu svom Izrailju: evo, ja ću ih počupati iz zemlje njihove, i dom Judin iščupaću isred njih.” (zvana West Bank od 1950. Od strane Jordana koji je od 1948. do 1967. okupirao Judeju i Samariju).

S tim u vezi, želeo bih da se osvrnem na jedan veoma informativan novinski članak novinara Andreasa Fagerbakea u dagsavisen.no / Norveška – 02.04.2013. «Naziv oblasti je bio Judeja i Samarija od biblijskih vremena do 1950. Šta se dogodilo 1950? Jordan, koji je u to vreme okupirao Judeju i Samariju, odlučio je da toj oblasti da novo ime: „Zapadna obala (West Bank)“. Jordan je okupirao Judeju i Samariju od 1948. do 1967. Pitamo se zašto svetska zajednica još uvek koristi ovaj termin, čak i nakon što su Judeja i Samarija oslobođene od Jordanske okupacije 1967. godine.

I nikad se ne spominje činjenica da su svi Jevreji pobijeni ili proterani iz Judeje i Samarije kada je Jordan okupirao područje 1948. Takve činjenice verovatno će nerado ugledati svetlost dana, jer naravno želite da održite sliku Jevreja koji danas žive na tom području kao „ilegalni doseljenici”.

U vreme posle 1967, Jevreji su konačno mogli da se vrate u Judeju i Samariju. Oblast je tada oslobodila država Izrael. Ovo područje koje je veoma važan deo jezgra jevrejske istorije, kulture i religije. Postaje mi potpuni apsurd da pričam o „ilegalnim naseljenicima“ kada imate ove činjenice na umu. Bez obzira šta UN ili drugi imaju da kažu o ovom slučaju, čovek se ne može smiriti od ovih činjenica. Činjenice koje bi ovu večnu mantru o tzv. okupaciji trebalo da stave u nešto uravnoteženije svetlo. A nešto što je takođe pomalo apsurdno je da Jevreji mogu da žive u Londonu, Parizu, Oslu ili Njujorku, dok se Jevreji koji žive u Judeji vide kao ilegalni naseljenici. Judeja je zapravo poreklo izraza „Jevrej“!

Imao sam osam godina 1948. i moj otac, koji je mnogo godina govorio nama deci da će se Isus uskoro vratiti, uzviknuo je uzbuđeno; „Jevreji su sada vratili svoju zemlju i sada uskoro dolazi Isus.” Nikada nisam zaboravio izjavu; ostavila je trajne tragove u meni. U serijali „Mi smo svedoci…“ sada smo došli do petnaestog veka, katolička i pravoslavna crkva su bile dominantne hrišćanske institucije oko hiljadu godina, verujući da su naslednici apostola koji su nam dali dobru vest, Jevanđelje, u Novom zavetu. Jevanđelje je zasnovano na Starom zavetu i Isusovom učenju. Još od apostolskih dana Sveti Duh nije izlio ili stvorio probuđenja do te mere kao u petnaestom veku i narednim vekovima do današnjih dana. Bog izliva Svoj Duh na sve ljude u narednim vekovima širom sveta kako bi što više njih moglo da traži Isusa za svoje spasenje ovde na zemlji, što im daje pristup zajednici sa Božanstvom na nebu. Duh Sveti lako utiče na ljude, a ne na institucije ili crkve. Lokalne male kongregacije osnivaju istomišljenici koji imaju zajedništvo sa Bogom kroz Duha Svetog, te kongregacije se nazivaju raznoliko od slobodnih crkava, sekti ili neko stavlja svoja imena na njihovu kongregaciju.

U Evropi, od petnaestog veka do danas, osnovano je mnoštvo kongregacija i slobodnih crkava pod uticajem Svetog Duha, koje su prvo bile rasute po Evropi i zapadnom svetu. Umetnost štampanja je poboljšana, čineći knjigu poput Biblije i drugih materijala učenja dostupnijima svima. Hrišćanstvo je postalo široko rasprostranjeno kroz Svetog Duha, pri čemu su pojedinci vođeni Svetim Duhom prenosili Bibliju i Jevanđelje, odnosno Isusova učenja, širom sveta.

Međutim, Satana i njegovi demoni su iskoristili iste mogućnosti boljim i jeftinijim knjigama i spisima, koje su proizveli ateisti i drugi koji su poricali Bibliju i Isusovo učenje, oni su raspršili knjige i učenja inspirisane zlim duhovima. Svi istaknuti intelektualci navedeni u prethodnom delu serijala (XXIX deo) koji nisu verovali u Boga, Bibliju i Isusa Hrista, presudno su negativno uticali na razvoj crkvenih zajednica u Evropi i zapadnom svetu. Renesansa i Reformacija dale su veću slobodu i mogućnost da se iznesu svoje misli onima koji nisu bili deo katoličke crkve. Ove nove ideje će uticati na crkvu, kulturu, ekonomiju i nauku u vekovima koji dolaze. Ljudi koji su pokretačka snaga u ovom razvoju ne ističu se u verovanju u Jevanđelje, već postavljaju temelje za humanističku ideju koju izjednačavaju sa Isusovim učenjem i potkopavaju Biblijsku poruku čovečanstvu. Humanizam je nastavak odstupanja od Isusovog učenja koje su Katolička i Pravoslavna crkva i crkveni oci započeli još oko 300-400. god.n.e.

Tragedija je u tome što su vodeće hrišćanske crkve, Katolička i Pravoslavna, pod uticajem Satane i njegovih demona do te mere da papa, patrijarh, sveštenici i tzv. crkveni oci poučavaju svoje kongregacije, odvodeći ih od direktnog ličnog zajedništva sa Bogom. Katolička i Pravoslavna crkva su, hiljadu godina do petnaestog veka, pa i danas, sedele kao „posrednik“ između Boga i čoveka i postavile su se na mesto Isusa Hrista, nešto što krši Isusovo učenje. Ovde nacionalne crkve danas imaju uglavnom iste stavove, ključna stvar koju Isus uči savetnika Nikodimusa je „da se ponovo rodi vodom i Duhom“ da bi se videlo carstvo Božije i da bi imali zajedništvo sa Božanstvom ovde na zemlji, tj. kada duša ide u raj, a ne u pakao kad se umre ovde na zemlji. Biblija jasno kaže da postoje dva izlaza posle života na zemlji, a to su raj i pakao.

Biblija nam u 1 Timoteju 2:5-6 kaže sledeće:

“5 Jer Bog je jedan i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos, 6 koji je samoga sebe dao kao otkup za sve, za svedočanstvo u pravo vreme;”

Biblija upozorava na lažne učitelje, videti 2. Petrovu 2:1-3.

2. Jovanova 9-11: “9 Svako, ko se udaljava i ne ostaje u nauci Hristovoj, nema Boga. Ko ostaje u nauci, taj ima i Oca i Sina. 10 Ako vam ko dođe i ne donese ove nauke, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte ga; 11 jer ko ga pozdravlja, učestvuje u njegovim zlim delima.”

Pismo je svoj sopstveni tumač, vidi 2. Petrovu 1:19-21: “19 I tako imamo čvršću proročku reč, a vi dobro činite što pazite na nju kao na svetilo koje svetli na mračnom mestu – dok ne svane dan i zvezda Danica se ne pojavi u srcima našim. 20 Ovo najpre znajte da se ni jedno proroštvo Pisma ne može tumačiti kako ko hoće. 21 Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga.”

Kada je hrišćanstvo postalo državna religija u Rimskom carstvu pod carem Konstantinom Velikim, Konstantin je bio rimski car u tom period 306-337, poznat kao car koji je preobratio Rimsko carstvo u Hrišćanstvo i stvorio Hrišćansko kraljevstvo sa Konstantinopoljem kao novom prestonicom! Kada je Hrišćanstvo postalo deo vlasti, Isusovo učenje je nestalo pošto su apostoli poučavali crkve o Jevanđelju, zatim su došla tumačenja crkvenih otaca i drugih koji su menjali katolička i pravoslavna učenja oko Jevanđelja. Sada kada je Hrišćanstvo postalo državna stvar, odstupanja u doktrinarnim pitanjima su se osećala kao pretnja jedinstvu kraljevstva, a samim tim i pitanje sekularne vlasti. Carska vlast je regulisala verski život pod paganstvom i nastavila čak i u Hrišćansko vreme sa carem ili kraljem kao poglavarom crkve. Istaknuti teolozi branili su državne mere protiv jeretika i raskolnika, kao što su konfiskacija imovine i deportacija, ali su osuđivali primenu smrtne kazne. Ali rimsko pravo je povezivalo versku devijaciju sa uvredom veličanstva, za šta je postojala smrtna kazna.

Mešavina države i crkve bila je velika greška. Isus je jasno upozorio na interakciju između države i crkava kada je izjavio da Božje kraljevstvo nije iz ovog fizičkog sveta. Stefan je možda bio prvi primer gde bi to moglo dovesti do ukoliko slediš Isusova učenja. Stefan se prvi put pominje među sedam „đakona“ prve crkve u Jerusalimu, a bio je istaknuti predstavnik grčkog govornog dela crkve. Njegove aktivnosti su navele protivnike da ga tuže pred Jevrejskim savetom uz lažne optužbe za bogohuljenje. Suđenje se završilo tako što je kamenovan do smrti. U ubistvu je učestvovao Savle, odnosno Pavle, koji je kasnije postao Hrišćanin, koji se ovde prvi put pominje. U svom odbrambenom govoru pred većem, što je najduži govor u Delima apostolskim, videti Dela 7, Stefan opravdava svoj stav prema zakonu i hramu na osnovu izveštaja iz Svetog pisma o istoriji Izraela. Njegova smrt je pokrenula progon onih koji su se nazivali hrišćanima i sledili Isusovo učenje, proterani su iz Jerusalima. Isusova učenja nisu bila popularna među članovima Jevrejskog veća, koji su nekoliko godina ranije osudili Isusa na razapinjanje zbog bogohuljenja jer je Isus ukazao na mešanje vere i sekularne vladavine od strane savetnika.

Konfuzija, bilo da je poprimila oblik crkvene države kod katolika ili državne crkve ili narodne crkve među protestantima, bila je velika greška. Ceo sistem je protiv biblijskog obrasca, koji samo otvara pristup članstvu za vernike i nameće crkvenu disciplinu nevernim i palim članovima.

Budite u toku ……

Deo XXIX

Evo i XXIX dela serije „Mi smo svedoci…“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo slavili Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

U prethodnom delu serijala (XXVIII) vidimo kako Bog od XV veka koristi Duha Svetoga do stepena koji ljudi do sada nisu iskusili, ili se o njemu nije pisalo još od vremena apostola, kada su Pavle i njegovi učenici putovali po svetu i propovedali evanđelje svim ljudima, ne samo Jevrejima, što je izazvalo probuđenje. Efekti evanđelja, učenja Isusa i apostola, u Rimskom carstvu i okolnim oblastima su skoro eksplozivni od otprilike 100. godine nove ere. Nažalost, učenja Katoličke i Pravoslavne crkve od otprilike 400. godine do danas, daleko su od učenja Isusa i apostola koja se nalaze na stranicama Biblije. Čini se da sveštenstvo u crkvenim sistemima teško podnosi činjenicu da Bog želi direktan jednostavan odnos sa ljudima kroz Isusa, a ne preko papa, kardinala, sveštenika i crkvenih otaca koji su uspostavili crkveni sistem sa bezbroj nepotrebnih i nebiblijska pravila i uredbi u službi kongregacija koje nadgledaju.

Hrišćanstvo i Novi zavet imaju u svojoj osnovi Judaizam i Stari Zavet, gde su Jevreji izabrani narod Božiji. Bog kaže u Bibliji da su Jevreji bili i jesu tvrdoglav narod, koji nije uvek sledio Božije zapovesti, ali zbog Njegovog saveza sa Avramom, Isakom i Jakovom, Jevreji će uvek biti Božji narod, a Izrael njihova zemlja. Štaviše, Bog kaže da pošto su oni (Jevreji) odbacili njegovog sina Isusa Hrista, moraće da odgovaraju za poricanje Isusa kao što svi drugi narodi i ljudi moraju da urade na dan kada se Isus vrati na zemlju. Da bi napravio konačnu nagodbu sa živima i mrtvima, Isus Hrist se vraća kada se pravi broj nejevrejskih hrišćanskih duša, koje Bog želi, predao Isusu Hristu.

Oni koji su izabrani slede Božije zapovesti — poziv na pokajanje i ponovno rođenje se daje svaki put kada čitamo iz Biblije, i kada neko čuje službu ili govor zasnovan na Božjoj reči.

Biblija, Božja sopstvena reč, je sredstvo koje Bog Sveti Duh koristi da svojim pozivom dopre do ljudi. Bog želi da se svi ljudi spasu ovde na zemlji, a zatim da odu na nebo. Dakle, Bog je dobar i želi zajedništvo sa svim ljudima, a ne samo sa Jevrejima. Spasenje u Isusu Hristu je temelj, polazna tačka i ulaznica u carstvo Božije koje počinje od Boga, nastavlja se sa Bogom i završava se sa Bogom. Ljudi moraju da traže Isusa našeg Spasitelja svojom slobodnom voljom i Bog je koristio Jevreje da podigne svog sina Isusa Hrista koji će doneti spasenje i Jevrejima i neznabošcima. Bog je tada koristio Stari zavet, Isusa i apostole da izgradi evanđelje za spasenje onih koji veruju.

Čini mi se da proučavajući Bibliju danas i gledajući stvari u retrospektivi, da Bog u četrnaestom i petnaestom veku šalje signale Svetim Duhom Evropi posebno i zapadnom svetu uopšte, reformatorima i drugim slugama Božijim. Na Evropu i zapadni svet negativno utiče „hrišćanstvo“ koje se uči u Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi više od hiljadu godina. Bog sada ulazi sa Svetim Duhom i započinje preporod, koji donosi sveštenike i druge u Katoličkoj i Pravoslavnoj Crkvi koji radikalno prekidaju način na koji su crkve i takozvani crkveni oci iskorišćavali svoj položaj. Osnove hrišćanstva treba da se ponovo rode Svetim Duhom, kao što je Isus rekao Nikodimu, jednom od savetnika Jevreja (Jovan 3:1-7), i da Bog deluje direktno na pojedinca kroz Duha Svetoga, a ne kroz crkvene vođe i strukture. Crkvene vođe očigledno nisu naučile iz Starog zaveta o Judaizmu i načinu na koji su verske vođe u to vreme izgradile pravila i uredbe koje su Jevrejima zapovedali da se pridržavaju. Isusov snažan poziv da se pokajemo, da se ponovo krstimo Duhom Svetim, jer se samo tada može videti carstvo Božije ovde na zemlji. Ovo su zanemarili pisari i fariseji u Isusovo vreme, i začudo, oni ne povezuju veoma upadljivu aktivnost Jovana Krstitelja i Isusa sa proročanstvima Starog Zaveta uprkos čudima koje je učinio Isus.

Ista stvar se ponavlja i kasnije, oko 200-300 godine, moguće u Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi, koja je zajedno sa crkvenim ocima počela da uspostavlja pravila i uredbe koje nisu u skladu sa Biblijom i učenjem Isusa i apostola. Bog preporoda počinje da deluje Duhom Svetim u četrnaestom veku, odnosno otprilike hiljadu godina kasnije, usmereni su na Katoličku doktrinu i ponašanje verskih vođa i struktura prema ljudima koje su postavili da pomognu. Korupcija u tumačenju evanđelja takođe podrazumeva fundamentalnu zloupotrebu moći od strane resursa i ljudi u crkvama. Lideri se ovde na zemlji pojavljuju kao „sveti“ predstavnici carstva Božijeg, ne zameraju se prevare u ekonomskoj sferi i zloupotreba pojedinaca i širi se nepotizam. Bog ovde daje pravo upozorenje Katoličkoj i Pravoslavnoj Crkvi da se pokaju, jer su crkve i kraljevi, svetski vladari, uspostavili nesvetu simbiozu. Verske vođe i monarsi Evrope su vršili nasilje u ime Hrišćanstva, koje se u istorijskim knjigama često naziva „verskim ratovima“. Borba za slobodu veroispovesti i za njenu toleranciju bila je reakcija na razorne verske ratove koji su počeli posle reformacije i okončani su mirom u Vestfaliji 1648. Tada su i katolički i protestantski prinčevi morali da priznaju da se pitanje pravilne doktrine nije moglo biti rešeno vojno. Katoličke i Protestantske zemlje su bile prinuđene da žive u mirnoj koegzistenciji; složili su se i da od tada niko ne sme da ratuje iz verskih razloga. Ono što očigledno nije bilo dogovoreno između katolika i protestanata izgleda da je ono što Biblija kaže o pravoj veri. Ostalo je da svaki izabrani verski vođa u bilo kom trenutku odlučuje kako da organizuje svoju crkvu i koja doktrina treba da bude osnova i tumačenje Biblije?

Prosvetljenje vuče korene iz sredine 17. veka sa naučnom revolucijom i mirom u Vestfaliji koji su okončali verske ratove u Evropi. Vođe crkava, i Katoličke i Pravoslavne crkve, zajedno sa novim državnim crkvama u mnogim zemljama, bili su odgovorni za svu patnju i nepravdu nanetu građanskom društvu u ime Boga. Svaka generacija u svakoj zemlji je odgovorna za nepravdu koja je učinjena pod maskom odbrane svoje vere. Neka bude jasno, Bogu nije potrebna nikakva pomoć da bi se odbranio, međutim, Bog želi više ljudi koji će biti kao Isus rečju i delom. Vreme pre i tokom reformacije u Evropi je možda najjasniji uticaj Božijeg Duha Svetoga od vremena apostola.

Posebno delo Svetog Duha u četrnaestom, petnaestom i šesnaestom veku bilo je ključno u razbijanju kompulzivne religije koju su Katolička i Pravoslavna crkva nanosile svojim članovima i narodu uopšte više od hiljadu godina. Sveti Duh je očigledno u velikoj delatnosti bez poređenja sa prethodnih hiljadu godina. Postoji veliki broj sveštenika i propovednika koji se bave finansijskim zloupotrebama crkve i odstupanjima od učenja Isusa i apostola. Pored Viklifa (1328-1384) u Engleskoj i Jana Husa (1372-1415) u Češkoj, dalji naslednici kao što su Martin Luter (1483-1546) u Nemačkoj, Ulrih Cvingli (1499-1571) u Švajcarskoj i Žan Kalvin (1509-1564) u Francuskoj su od velikog značaja kako u pogledu prijavljivanja grešaka u učenju, a i zloupotreba raznih vrsta unutar Katoličke crkve. Uz Martina Lutera i Žana Kalvina, Ulrih Cvingli se smatra jednim od tri velika evropska reformatora. Delatnost ovih bivših sveštenika i propovednika u Katoličkoj crkvi i drugih svetih ljudi, imat će ogroman i dalekosežan uticaj u narednim vekovima na bezbroj ljudi koji traže spasenje od Isusa. Oni zatim služe Isusu šireći evanđelje među svojim sugrađanima, što je glavni zadatak za sve one koji su ponovo rođeni Duhom Svetim i koji su sreli Isusa Hrista. Novo doba je na putu sa većom slobodom i za druge van sveštenstva da prenesu misli o Božjoj reči u Bibliji. Renesansa i Reformacija pružaju veću slobodu i mogućnost drugima da iznesu svoje misli. Ove nove ideje će uticati na crkvu, kulturu, ekonomiju i nauku u vekovima koji dolaze. Ljudi koji su pokretačka snaga u ovom razvoju ne ističu se zbog vere u evanđelje, oni naprotiv postavljaju temelj humanističke ideje koja je ideja sveta kako da društvo usmeri dalje od Boga.

U Evropi, sledeće ličnosti postepeno stiču veliki uticaj:

Galileo Galilej (1564-1642) italijanski fizičar i astronom, najpoznatiji po svojim doprinosima teoriji kretanja.

Rene Dekart (1596-1650), Francuska, filozofija i matematika.

Džon Lok (1632-1704), Engleska, filozof i osnivač iskustvene filozofije.

Isak Njutn (1642-1726) engleski matematičar, fizičar, astronom, alhemičar, hemičar, pronalazač i prirodni filozof, formulisao je zakon gravitacije.

Volter (1694-1778), Francuska, filozof i pisac.

Dejvid Hjum (1711-1804), škotski filozof.

Imanuel Kant (1724-1804), nemački filozof (filozofija saznanja).

Džordž Vilhelm Fridrih Hegel (1770-1831), nemački filozof.

Karl Marks (1818-1883), nemački filozof, ekonomista i politički mislilac. Dobio je veliki značaj u disciplinama kao što su filozofija i društvene nauke zbog analize kapitalističkog društva.

Čarls Robert Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak i smatra se osnivačem moderne evolucione biologije. Darvin je u svojoj knjizi Poreklo Vrsta izneo svoju svetski poznatu hipotezu da je sav život na zemlji povezan i da je evoluirao tokom mnogo miliona godina.

Sigmund Frojd (1856-1939) austrijski neurolog i psiholog, poznat kao osnivač psihoanalize.

Svi ovi gore navedeni vešti ljudi se ne fokusiraju na carstvo Božije ovde na zemlji kada razvijaju svoje teorije, oni se fokusiraju na dodavanje svetovnom svetu znanja za koje misle da će učiniti ljude sposobnijim da, između ostalog, budu humaniji prema jedan drugog. U stvari, oni pokušavaju da kopiraju Isusovo učenje i uvedu ga kao humanističko razumevanje bez uključivanja Boga i Svetog Duha.

Život na zemlji treba da bude vreme pripreme za nebo kada se vreme na zemlji završi za pojedinca. Isus kaže nekoliko puta pokajte se i Bog će Duhom Svetim obezbediti sve koji veruju, pogledajte citat „Gospod je pastir moj, ništa mi ne nedostaje“, Psalam 23:1.

Na čoveka utiču i zle sile, odnosno satana i njegovi demoni, jer satana zna da čim se dovoljno duša preda Isusu, Isus će se vratiti po drugi put da se obračuna sa svim narodima u svakom trenutku.

Katolička i Pravoslavna Crkva nastavlja svoje učenje kao i ranije, uprkos svim signalima promena koje su doneli reformacija i kasniji reformatori. Bog je preko Duha Svetog taj koji neprestano utiče na ljude u svakoj generaciji i mnogi daju svoje živote Isusu. Isus i Duh Sveti, žive i učestvuju u Carstvu Božijem na zemlji. Verske vođe svih generacija i vremena, na različitim nivoima, u svim hrišćanskim zajednicama ili crkvama, imaju posebnu odgovornost i biće odgovorni na Sudnjem danu ako dovedu ljude u zabludu u potrazi za Bogom i Isusom Hristom.

Dana 18. Avgusta 1518. godine, kralj Španije, Karlo I, izdao je dekret kojim se dozvoljava direktan transport robova iz Afrike u Ameriku. Pre toga, robovi su transportovani u Španiju ili Portugaliju i dalje na Karibe, u trgovini robljem koju su muslimani uveli kada su vladali zapadnom Evropom. Hrišćanska crkva je potpuno odsutna kada trgovina robljem postane evropski poduhvat. Sekularno društvo u mnogim evropskim državama preuzima potpuno dominantnu ulogu u trgovini robljem, gde pohlepa i borba za resurse postaju dominantni. Eksploatacija svih novootkrivenih zemalja, rastuća trgovina robljem između Afrike i Amerike tipični su primeri sekularnih kraljeva, šefova država i crkvenih vođa koji sarađuju radi najveće moguće moći i uticaja ne razmišljajući da su svi ljudi jednaki i da imaju istu vrednost za Boga. Isus poziva sve ljude da se pokaju i ponovo rode kao što je to Isus rekao Nikodimu.

U knjizi „Civilizacija: Zapad i ostatak“, kao što je pomenuto u prethodnim delovima (XXVII i  XXVIII), Nil Ferguson opisuje gotovo eksplozivan razvoj u svim oblastima društva kao rezultat Renesanse i Hrišćanske Reformacije. Za ateistu i istoričara Fergusona moćan pozitivni razvoj u Evropi izgleda neshvatljiv, jer je Evropa 1412. bila u takozvanoj bednoj zabiti, dok je Orijent bio dom zaslepljujućih civilizacija. „Pa kako je Zapad došao da dominira ostatkom?“, pita Ferguson? Čini se da on ima pojma da to ima neke veze sa Hrišćanstvom, ali ne elaborira pitanje zašto Evropa, a ne Orijent. Osim toga, ateista Ferguson začudo veruje da je Protestantizam bliži „pravoj religiji“ nego Katolička doktrina? Ferguson je na tragu misterioznog nepoznatog faktora koji je pokrenuo nagli uspon u Evropi, odnosno Svetog Duha ili pomoćnika kojeg je Bog poslao na zemlju kada je Isus bio uzet svom Ocu na nebu. Isus je svojim učenicima govorio o Svetom Duhu kojeg će Bog poslati ljudima kao pomoćnika onima koji veruju. Duh Sveti je doneo ljude koji su se borili za Božju stvar, naime, širenje evanđelje.

Ostanite u toku…

Deo XXVIII

Evo ga i XXVIII deo serijala “Mi smo svedoci …” o Bibliji i njenim proročanstvima koje je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo odali počast Bogu koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Poslednja tri dela serijala (delovi XXVI, XXVII i XXVIII) dolaze u veoma ključan period u istoriji, u pogledu načina na koji je Bog poslao Duha Svetoga mnogim vernicima u Hristu u Evropi i na Zapadu, od petnaestog veka pa nadalje. Milenijum (400 -1400) je bio destruktivan period kada su Katolička i Pravoslavna crkva bile vodeće verske organizacije, vodile su ljude za koje su imale odgovornost u pružanju duhovnog vođstva na pogrešan put. Katolička i Pravoslavna crkva postavile su mnoge različite uredbe i pravila kojih su se ljudi trebali pridržavati. Ove uredbe i pravila nisu imali osnovu u učenjima Isusa i apostola koje nalazimo u Bibliji i tako su ljude u crkvama odvratili od Boga. Tokom ovog milenijuma, Satana i njegovi demoni rade u velikoj meri, utičući na pape, patrijarhe, njihove svešteničke režime i crkvene oce. Dakle, namera koju je Bog imao za zajedništvo sa ljudima na zemlji nije postala onakva kakvu Bog želi kada je ponudio Svetog Duha kao pomoć ljudima koji su tražili zajedništvo sa Božanstvom. Isus je rekao fariseju Nikodimu da se mora ponovo roditi od Svetog Duha da bi se videlo duhovno Božije carstvo, a carstvo se otkriva onima koji su ponovo rođeni od Duha. Moje kraljevstvo nije od ovoga sveta, rekao je Isus: videti Jovan 18:36-37:

„Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde. Na to mu reče Pilat: ipak si car? Isus odgovori: ti kažeš da sam car. Ja sam se za to rodio, i za to došao na svet, da posvedočim za istinu. Svaki – ko je od istine – sluša moj glas.”

Tragedija i katastrofa za ljude tokom ovog milenijumskog perioda i kasnije je to što su smernice koje su tada dobijali i koje dobijaju od crkava regulisanih državom inficirani Sotonom i njegovim demonima. Sotona je, prema Bibliji, „bog ovoga sveta“; a ovo sledi Isusovo objašnjenje da njegovo kraljevstvo Božje nije od ovoga sveta. Mešavina crkve i države obezbedila je plodno tlo za zli duhovni uticaj koji satana i njegovi demoni svakodnevno vrše, dok čoveku svojstvena požuda raznih vrsta takođe doprinosi otporu uticaju Svetog Duha ili pomoćnika. Bog nam je dao naš život na zemlji, On želi da, svojom slobodnom voljom, sledimo put koji nam Biblija govori dok smo ovde na zemlji.

Evo kako je nastao moj lični put do zajedništva sa Bogom kroz Duha Svetog:

Još u proleće 1982. sedeo sam sam u nedelju ujutru na tremu naše novoizgrađene kuće, uz šolju kafe i cigaru. Sunce je sijalo, na drveću još nije bilo lišća, pa sam nedaleko mogao videti i crkveni toranj. Odjednom su crkvena zvona počela da zvone i glas s moje desne strane je vrlo jasno rekao “ti ćeš raditi za moju crkvu”. Odmah sam se malo zbunio, ali mi je  instinktivno pokazano da je Isus po Svetom Duhu poslao upozorenje da se pokajem. Od rođenja 1940. do dvanaeste godine 1952. godine, kod kuće i u nedeljnoj školi, čuo sam sve uobičajene biblijske priče, pa sam dobro znao kako je Bog izabrao kontakt sa ljudima. Od dvanaeste godine do svoje 42. godine više sam sledio svoje želje nego opomene i savete oca i majke, ali Bog mi je verovatno dao poslednju ponudu da potražim carstvo Božije ovde na zemlji. Tako sam, po milosti Božijoj, mogao biti spasen i imati večni život na nebu sa Božanstvom. Bog je svestan da kraj ovog života znači raj ili pakao u sledećem. Odlučio sam da sledim Isusa. Bog želi na nebu samo ljude koji prihvataju njegove nepokolebljive zahteve za lojalnošću, Bog ne želi više ljudi na nebu poput Sotone, arhanđela koji se pobunio protiv Boga i želeo da sam bude Bog. Vidi Otkrivenje 12:7-9:

„I nasta rat na nebu; Mihailo sa svojim anđelima zarati na aždaju. I aždaja i njeni anđeli zaratiše, ali ne odoleše i ne nađe im se više mesta na nebu. I bi zbačena velika aždaja, stara zmija, zvana đavo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbačena na zemlju i njeni anđeli behu zbačeni s njom.”

U vreme oko petnaestog i šesnaestog veka dogodili su se događaji koji su uticali na vekove koji su usledili. Duhom Svetim, Bog je započeo probuđenje bez premca u istoriji posle Isusa i njegovih apostola. Zapadnim svetom su negativno dominirala nebiblijska učenja Katoličke i Pravoslavne crkve u njihovim kongregacijama. Probuđenje, koje je započeo Sveti Duh, donelo je sveštenike i druge u Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi koji su radikalno prekinuli način na koji su crkve iskorištavale svoj položaj u posljednjih hiljadu godina, između ostalog uvodeći doktrinu koja nije prema Evanđelju. Suština Hrišćanstva je da se ponovo rodi od Svetoga Duha, kako je Isus rekao Nikodimu, jednom od jevrejskih savetnika (Jovan 3:1-7), i da Bog deluje direktno sa pojedincima preko Duha Svetoga, a ne kroz crkvu vođe i strukture. Ono što izgleda da crkvene vođe zanemaruju je Isusov snažan podsticaj da se pokaje, da ga ponovo krsti Duhom Svetim, jer se samo tada može videti carstvo Božije ovde na zemlji. Probuđenje je takođe usmereno na fundamentalnu zloupotrebu moći, resursa i ljudi u crkvama, pri čemu se lideri pojavljuju kao predstavnici carstva Božijeg ovde na zemlji. Prevare na ekonomskom polju i zlostavljanje pojedinaca nisu procesuirani, a nepotizam se širio.

Osnovna dvostruka zapovest ljubavi potpuno se zanemaruje: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom“ (Ponovljeni zakon 6:5, Matej 22:37), a zatim „ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Levitski zakonik 19:18, Marko 12:28-31 i Luka 10:27) „na ove dve zapovesti počiva ceo zakon i proroci“ (Matej 22:40).

U zajedništvu sa Bogom, Sveti Duh će nas voditi u svakodnevnim aktivnostima i reći nam šta treba da radimo da služimo Gospodu. Moramo odustati od svoje volje i služiti carstvu Božijem na zemlji kao što je Isus učinio za nas. To je tako jednostavno, a tako teško jer moramo odustati od sopstvenih telesnih želja i radije tražiti Svetoga Duha za savet za svoj život.

Isus opisuje naš krst na sledeći način: „Ko ide za mnom, neka se odrekne sebe, neka uzme svoj krst i ide za mnom“ (Marko 8:34).

Krst je da se odreknete sebe! Recite ne onome što teži da zadovolji samo sebe, onome što je lično interesovanje i želja, jer nam Isus kaže da će to odricanje biti od koristi drugima. Krst je da usmerava svoj život za druge, a ne za sebe, to jest, pre svega našu porodicu i lokalnu crkvu, zatim ono što nam Duh stavlja na srce. I ne samo jednom, zauvek; ali opet, u svakodnevnim malim stvarima i svakodnevnim malim izborima. Moramo „svaki dan uzeti svoj krst“, kaže Isus. Nikad nije kasno da se obratite Isusu, ali to se mora dogoditi dok ste živi. Molite Boga za pomoć, koristeći „Oče naš nebeski“, molitvu koju je Isus poučio svoje učenike, a koja će vam pomoći na putu ka Božjem kraljevstvu na zemlji.

Ono što se dogodilo u šesnaestom veku i kasnije, u vezi sa oživljavanjem Svetim Duhom, imalo je efekta kako na osnovane crkve, tako i na novoosnivane crkve i zajednice. Nove zajednice i njihovi verski poglavari odmah su progonjeni od strane Katoličke i Pravoslavne crkve i mnogi su ubijeni, što je ponašanje koje je u suprotnosti sa Evanđeljem. Istovremeno, sekularno društvo oslobođeno je moći Katoličke i Pravoslavne crkve, a naučnici prave velike korake u astronomiji, matematici, nauci i fizici. Svi ovi elementi doprineli su trajnoj promeni u Zapadnoj Evropi koja se kasnije proširila i na ostatak sveta.

Katolička i Pravoslavna crkva, sve do šesnaestog veka vodile su neku vrstu „dvostrukog knjigovodstva“, odnosno vode i utiču na hrišćanske kongregacije, a u isto vreme na crkvu negativno utiče praćenje sekularnog političkog sveta sa kojim sveštenstvo radi zajedno.

Isus je rekao u Mateju 6:24-34:

„Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer će ili jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati; ne možete služiti Bogu i mamonu. Zato vam kažem, ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, niti za svoje telo, šta ćete obući; zar nije život više od hrane i telo od odela? Pogledajte ptice nebeske, one ne seju niti žanju niti skupljaju u žitnice, pa ipak ih hrani Otac vaš nebeski; zar vi ne vredite mnogo više od njih? Ko od vas može brinući se dodati životu svome jedan lakat? I što se brinete za odelo? Pogledajte ljiljane poljske kako rastu; ne trude se niti predu; a ja vam kažem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne obuče kao jedan od ovih. Ako Bog tako odeva poljsku travu, koja danas jeste a sutra se baca u peć, neće li mnogo više vas, maloverni? Ne brinite se dakle govoreći: šta ćemo jesti? ili: šta ćemo piti? ili: šta ćemo obući? Jer sve to traže mnogobošci: zna Otac vaš nebeski da vam je sve to potrebno. Tražite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodaće vam se. Ne brinite se dakle za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti za sebe; dosta je danu zla svoga.”

Lideri Katoličke i Pravoslavne crkve u Evropi i na Zapadu dobili su avanturističku priliku da utiču na sekularne vođe u Evropi da zaista slede reči Biblije, ali oni nisu iskoristili tu priliku. Pohlepa i žudnja za moći prevladali su i unutar crkve, međutim, probuđenje koje je zahvatilo Evropu imalo je veliki uticaj na širenje Isusovog Evanđelja u unutrašnjoj i vanjskoj misiji. Duh Sveti u dodiru sa pojedincima čini velike stvari u zemlji i inostranstvu. Ne rade velike organizacije, već Duh Sveti i pojedinac. Duh Sveti je sasvim jasno u velikoj aktivnosti kada se uporedi sa prethodnih hiljadu godina. Isto se može reći i za Sotonu i njegove demone, jer tamo gde je Isusovo ime uzvišeno, kao Božjeg Sina, zle sile će se uvek suprotstaviti poruci evanđelja večnog spasenja onima koji veruju.

18. Avgusta 1518. godine, španski kralj, Čarles I, izdao je dekret kojim je omogućen direktan transport robova iz Afrike u Ameriku. Pre toga, robovi su transportovani u Španiju ili Portugal i dalje na Karibe, u trgovini robljem koju su muslimani uveli dok su vladali u Zapadnoj Evropi. Hrišćansko-katolička crkva potpuno je odsutna kada trgovina robljem postane evropsko preduzeće. Sekularno društvo u svim evropskim državama preuzima potpuno dominantnu ulogu u trgovini robljem, gde pohlepa i borba za resurse postaju dominantni. Eksploatacija svih novootkrivenih zemalja, rastuća trgovina robljem između Afrike i Amerike tipični su primeri sekularnih kraljeva, šefova država i crkvenih vođa koji sarađuju za najveću moguću moć i uticaj bez razmišljanja da su svi ljudi jednaki pred Bogom.

U knjizi “Civilizacija: Zapad i ostatak”, kako je pomenuto u prethodnom delu (XXVII), Niall Ferguson opisuje gotovo eksplozivan razvoj u svim oblastima društva kao rezultat renesanse i hrišćanske reformacije. Za ateistu i istoričara Fergusona, snažan razvoj u Evropi izgleda neshvatljiv, jer je Evropa 1412. godine bila u bednom rukavcu, dok je Orijent bio dom zaslepljujućih civilizacija. Pa kako je Zapad došao da dominira Ostatkom, pita se Ferguson? Čini se da on ima pojma da to ima veze sa hrišćanstvom, ali ne razrađuje pitanje zašto Evropa, a ne Orijent. Osim toga, Ferguson smatra da je protestantizam bliži “pravoj religiji” nego katoličkoj doktrini. Ferguson je na tragu misterioznog nepoznatog faktora koji je inicirao nagli uspon, naime Svetog Duha ili pomoćnika kojega je Bog poslao na zemlju kada je Isus bio uznet svom Ocu na nebu. Isus je rekao svojim učenicima o Svetom Duhu koji će Bog poslati ljudima koji ga traže, kao pomoćnika.

Zadatak Duha Svetoga je da pomogne hrišćanima koji mogu širiti Evanđelje na što je moguće više ljudi, a kao nusprodukt dolazi avanturistički uspon u svim oblastima Evrope i Zapada. Sveti Duh ili pomoćnik je razlog zašto je Evropa postala mesto jedinstvenog razvoja društva, jer, na primer, Islam nema Isusa kao Spasitelja čoveka i Svetog Duha u svojoj doktrini. Ateist Ferguson ni jednom rečju ne pominje ovaj odnos, jer nema saznanja o Svetom Duhu koji je pokrenuo reformaciju u Evropi kroz nekoliko pojedinaca pored vodećih hrišćanskih reformatora.

Fergusonovo praktično objašnjenje zašto će Evropa i Zapad voditi narednih 500 godina je ono što naziva šest aplikacija ubica:

1. Konkurencija 2. Nauka 3. Vlasničko pravo 4. Medicina 5. Potrošnja 6. Radna etika

Ostanite u toku…

Deo XXVII

Zdravo dragi prijatelji i porodico.

Evo i dela XXVII u serijalu „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstven uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo odali počast Bogu koji je stvorio čoveka i sve što postoji.

Ovaj i prethodni deo serijala su možda dva najznačajnija u smislu borbe između duhovnih sila u našem svetu i u svemiru. U vreme oko petnaestog i šesnaestog veka dogodili su se događaji koji su imali efekta u narednim vekovima. Duhom Svetim, Bog započinje preporod bez premca u istoriji posle Isusa i njegovih apostola.

Čini se da je Zapadnim svetom na negativan način dominiralo nebiblijsko učenje kojim su Katolička i Pravoslavna crkva učile svoje zajednice. Preporodom tj. probuđenjem se pojavljuju sveštenici i drugi iz Katoličke i Pravoslavne crkve koji radikalno prekidaju način na koji su crkve iskoristile svoju poziciju vodećih Hrišćanskih organizacija, u poslednjih hiljadu godina. Suština Hrišćanstva je da se ponovo rodi od Svetoga Duha, kako je Isus rekao Nikodimu, jednom od savetnika Jevreja (Jovan 3:1-7), i da Bog deluje direktno sa pojedincem preko Duha Svetoga, a ne nužno preko crkvenih vođa i struktura. Ono što se činilo da su crkvene vođe zanemarili je Isusov snažan podsticaj da se pokaje, da se ponovo krsti Duhom Svetim, jer se samo tada može videti carstvo Božije ovde na zemlji. Izgleda da je preporod takođe usmeren ka fundamentalnoj zloupotrebi moći i resursa i ljudi kada se crkva pojavi kao predstavnik carstva Božijeg ovde na zemlji. Pravila i uredbe uspostavljene u crkvama ne slede učenje Isusa i apostola u Bibliji. Prevare na ekonomskom polju i zloupotrebe pojedinaca se ne procesuiraju i nepotizam se širi. Osnovna dvostruka zapovest ljubavi potpuno je zanemarena:

„Ljubićeš Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom snagom svojom (Ponovljeni zakon 6:5, Matej 22:37) i ljubi bližnjega svog kao samoga sebe (Levitski zakonik 19:18, Marko 12:28-31 i Luka 10:27) na ove dve zapovesti počiva ceo zakon i proroci (Matej 22:40).”

U našem zajedništvu sa Bogom, dok provodimo vreme čitajući Bibliju, moleći se, družeći se sa drugim vernicima, Sveti Duh će nas voditi u svakodnevnim aktivnostima i reći nam šta treba da radimo da služimo Gospodu. Moramo odustati od svoje volje i služiti carstvu Božijem na zemlji kao što je Isus to činio za nas. To je tako jednostavno, a tako teško jer moramo odustati od sopstvenih telesnih želja i želja generalno i radije tražiti Svetoga Duha za savet za svoj život.

Isus opisuje naš krst na sledeći način: „Ko ide za mnom, neka se odrekne sebe, neka uzme svoj krst i ide za mnom“ (Marko 8:34).

Krst je da se odreknete sebe! Recite ne onome što vam se dopada, onome što je nečije interesovanje i želja, jer nam Isus kaže da će ta ponuda biti od koristi drugima. Krst treba da usmerava nečiji život za druge, a ne za nas same, to jest, pre svega našu porodicu i lokalnu crkvu, zatim ono što nam Duh stavlja na srce. I ne samo jednom, zauvek; ali opet, u svakodnevnim malim stvarima i svakodnevnim malim izborima. Moramo „svaki dan uzeti svoj krst“, kaže Isus.

U petnaestom i šesnaestom veku, Duh Sveti se očigledno kretao u poređenju sa prethodnih hiljadu godina. Za to vreme postoji niz sveštenika i propovednika koji se bave finansijskim zloupotrebama crkve i odstupanjima od učenja Isusa i apostola, pored Viklifa (1328-1384) u Engleskoj i Jana Husa (1372-1415) u Češkoj Republic. Naslednici kao što su Martin Luter (1483-1546) u Nemačkoj, Ulrich Zvingli (1499-1571) u Švajcarskoj i Džon Kalvin (1509-1564) u Francuskoj od velikog su značaja i u smislu suočavanja sa doktrinarnim greškama i zloupotrebama različitih vrsta u Katolička crkva. Uz Martina Lutera i Džona Kalvina, Ulrih Zvingli se smatra među tri velika evropska reformatora. Delovanje ovih bivših pastira i propovednika Katoličke crkve imat će ogroman i dalekosežan uticaj u narednim stoljećima na bezbroj ljudi koji traže Isusa za spasenje, koji zatim služe Isusu šireći Evanđelje među svojim sugrađanima, što je glavni zadatak za sve one koji su ponovo rođeni od Duha Svetoga i koji su sreli Isusa Hrista. Usledilo je novo doba sa većom slobodom i za druge, osim za sveštenstvo, da prenesu misli o Božijoj reči u Bibliji. Renesansa i reformacija daju veću slobodu i mogućnost drugima da prenesu misli; ove nove misli utiču na crkvu, kulturu, privredu i nauku u narednim vekovima. Oni koji utiču na ovaj razvoj u Evropi su između ostalih:

Galileo Galilej (1564-1642) Italijanski fizičar i astronom, najpoznatiji po svojim doprinosima teoriji kretanja.

Rene Dekart (1596-1650), Francuska, filozofija i matematika,

džon Lok (1632-1704), Engleska, filozof i osnivač iskustvene filozofije,

Isak Njutn (1642-1726) Engleski matematičar, fizičar, astronom, alhemičar, hemičar, pronalazač i prirodni filozof formulisao je zakon gravitacije,

Volter (1694-1778), Francuska, filozof i pisac,

David Hume (1711-1804), škotski filozof,

Imanuel Kant (1724-1804) nemački filozof (filozofija spoznaje),

Džordž Vilhelm Fridrih Hegel (1770-1831) nemački filozof,

Karl Marks (1818-1883), nemački filozof, ekonomista i politički mislilac. On je stekao veliki značaj u disciplinama kao što su filozofija i društvene nauke zahvaljujući svojoj analizi kapitalističkog društva,

Čarls Robert Darvin (1809-1882) britanski prirodnjak i smatra se osnivačem moderne evolucione biologije. U svojoj knjizi “Poreklo vrsta”, Darvin je izneo svoju svetski poznatu hipotezu da je sav život na zemlji povezan i da se razvijao milionima godina.

Sigmund Frojd (1856-1939) austrijski neurolog i psiholog, poznat kao osnivač psihoanalize.

Svi gore navedeni bili su jake ličnosti i visoko obrazovani, čak su poznavali Bibliju, a verovatno i učenje Isusa i apostola, ali su odlučili slediti svoja razmišljanja i sekularnu državu sa svim njenim ekonomskim ponudama i koristima sposobnim ljudima.

Gore navedene osobe bile su pokretačka snaga u razvoju sekularnog društva; nisu imali mnogo pozitivnog da kažu o Isusu Hristu, našem Spasitelju, iako su mnogi znali za Bibliju, između ostalog, kroz teološke studije. Štaviše, oni nisu bili zaokupljeni Svetim Duhom koji je Bog poslao na zemlju kada je vaskrsli Isus Hrist uznet na nebo. Bog, Biblija, Isus Hrist i Sveti Duh bili su veoma odsutni u razmišljanju i spisima ovih visokoobrazovanih i inteligentnih ljudi. Mora da su bili pod stalnim uticajem zlih duhova; iz Biblije i Isusovog učenja znamo da u našem svetu postoje i dobri i zli duhovi. Svi ti visoko obrazovani i inteligentni ljudi odlučili su naglasiti svoje misli i izostaviti Božije vođstvo ljudi po Duhu Svetom i kroz Biblijske studije učenja Isusa i apostola. Uz vođstvo Svetog Duha, sve ove nove misli i znanja koja su usledila mogle su biti predstavljene na način koji je građen na Božjoj volji za čovečanstvo, i ovde su vođe crkava podbacile u svom zadatku, jer istorija pokazuje da je vodeće sveštenstvo često sarađivalo sa državnim i sekularnim vođama umesto da se usredsrede na Boga, Isusa Hrista i Svetog Duha.

Izgleda da Isusovo učenje koje se nalazi u Evanđeljima nije sveštenstvo pravilno predstavilo u visoko hijerarhijskoj strukturi poput Katoličke i Pravoslavne crkve, što je otežavalo drugima da se istaknu kako bi naglasili jasnu poruku Biblije ljudima. Suprotno hijerarhiji je jednakost; hijerarhija se koristi za organizacione oblike koje karakterišu formalizovani nadređeni i podređeni odnosi. Posebno je hijerarhijski tamo gde je rastojanje između vrha i dna veliko, i kada ima mnogo podređenih u odnosu na nadređene. Kada je ovo drugo slučaj, govori se o piramidalnim strukturama jer se odnos između različitih grupa može simbolizovati pomoću piramide. U paganskom Vavilonu piramidalna organizacija bila je uobičajena u verskim kontekstima. Tvorac neba i zemlje, Bog Abrahamov, Isakov i Jakovljev, preokrenuo je pojam piramidalne organizacije kada je poslao svog Sina Isusa Hrista na zemlju kako bi ljude izveo na pravi put u potrazi za direktnim zajedništvom s Bogom kroz Duha Svetoga ovde na zemlji, bez sveštenika i episkopa kao posrednika. Ova nova sloboda se takođe pokazuje kao efekt u nauci, kulturi i ekonomiji. Galileo Galilej je bio italijanski fizičar i astronom, najpoznatiji po svojim doprinosima teoriji kretanja i kao jedan od prvih koji je koristio teleskope u astronomiji. Bio je vatreni pristalica pogleda na svet Nikole Kopernika, u kome se Sunce nalazi u centru kretanja Zemlje, što mu je stvaralo probleme sa papom u Rimu.

U svojoj knjizi „Civilizacija: Zapad i ostatak“, poznati škotski istoričar, Nial Ferguson pripisuje zasluge za šest „ubojitih aplikacija“ ili društvenog razvoja: konkurenciju, nauku, imovinu, medicinu, potrošnju i rad. Kao objašnjenje zašto su Evropa i Zapad postali dominantni u ostatku sveta.

Knjiga pruža dobar uvid u vrlo posebna zbivanja u Evropi na polju crkve, nauke, ekonomije, kulture, od petnaestog veka i narednih vekova krajem drugog milenijuma, u poređenju sa ostatkom sveta .

Tamo Ferguson opisuje gotovo eksplozivan razvoj u svim područjima društva kao rezultat renesanse i Hrišćanske reformacije, gdje je, između ostalog, umjetnost štampanja novim i jednostavnijim metodama štampanja značila da su Biblija i Evanđelje, kao i sekularni udžbenici postali lako dostupni na mnogim jezicima.

Niall Ferguson je očigledno briljantan istoričar i pisac. On je prvi istoričar za koga znam da je postavio pitanja o posebnom razvoju u Evropi i na Zapadu koji je započeo u petnaestom veku i trajao skoro pet stotina godina u poređenju sa ostatkom sveta govoreći:

 “Svaka istorija svetske civilizacije kojoj nedostaje ili potcenjuje važnost postepene zavisnosti ostatka sveta od Zapada posle 1500. godine – u suštini je – ona ​​kojoj je potrebno pojašnjenje.”

On evropsku situaciju na početku petnaestog veka posmatra ovako:

„Snažan pozitivan razvoj u Evropi izgleda neshvatljiv jer je Evropa 1412. godine bila u bednoj rupi, dok je Orijent bio dom zaslepljenih civilizacija. Pa kako je Zapad došao da dominira ostatkom? ”, Pita se Ferguson

Ferguson pita “kako?” umesto “zašto?” zato što je ateista i ne veruje u Boga, niti u njegovog Sina, Isusa Hrista.

On pita “kako?” jer misli da je sve počelo od čoveka, a ne od Boga.

Trebao je pitati “zašto?” Evropa, a ne Orijent, a odgovor bi bio Duh Sveti ako ste ponovo rođeni Hrišćanin. Zato što je Bog verovatno rekao sebi da je hiljadu godina sa katoličkom crkvom bez Duha Svetoga dovoljno, moram nešto učiniti. Bog nije mogao otići u islam ili na istok, jer nemaju Isusa Hrista kao Spasitelja i Svetoga Duha u svojoj doktrini.

Izvan svakog ljudskog razmišljanja, Bog je stvorio sve kada ništa nije postojalo.

Ferguson je stoga ustanovio ono što naziva šest „aplikacija ubica“ kao odgovor na „kako?“. Ubilačke aplikacije su praktična procedura o tome kako razviti stvari potrebne za prosperitet u to vreme.

Bilo je to 18. Avgusta 1518. godine kada je španski kralj Karlo I izdao dekret kojim je dozvoljen direktan transport robova iz Afrike u Ameriku. Pre toga, robovi su transportovani u Španiju ili Portugal i dalje na Karibe, u trgovini robljem koju su muslimani uveli dok su vladali u Zapadnoj Evropi. Hrišćanska crkva je potpuno odsutna kada trgovina robljem postane evropska preduzimljivost. Sekularno društvo u svim evropskim državama preuzima potpuno dominantnu ulogu u trgovini robljem, gde pohlepa i borba za resurse postaju dominantni. Eksploatacija svih novootkrivenih zemalja, rastuća trgovina robljem između Afrike i Amerike tipičan je primer sekularnih kraljeva, šefova država i crkvenih vođa koji sarađuju za najveću moguću moć i uticaj bez razmišljanja da su svi jednaki pred Bogom. Evropa i Zapad dobili su avanturističku priliku o kojoj nisu vodili računa, pohlepa je prevladala. Međutim, preporod koji je zahvatio Evropu imaće uticaja na širenje Isusovog Evanđelja u unutrašnjoj i spoljnoj misiji. Duh Sveti u dodiru sa pojedincima čini velike stvari u zemlji i inostranstvu. Ne rade velike organizacije stvari, već Duh Sveti kroz pojedince.

Ostani u toku…

Deo XXVI

Zdravo dragi prijatelji i porodico!

Evo dela XXVI u seriji „Mi smo svedoci …“ o Bibliji i njenim proročanstvima koja je Bog dao svojim izabranim prorocima i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstveni uvid u to zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo da bismo odali počast Bogu koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Isus Hrist je upozorio svoje apostole na događaje koji će uslediti nakon što bude odnet svom Ocu na nebu; On je dobro poznavao Sotonu i njegove demone koji su zaposeli bezbroj ljudi takođe među farisejima, pisarima i kasnije kroz vekove, verske vođe sa mislima koje su bile u suprotnosti sa onim što je Isus učio učenike i narod.

Pazite se lažnih proroka, upozorio je Isus: “i pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge;” Matej 24:11. “Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove – jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izišli u svet.” 1. Jovanova 4:1.

Da li su duhovi od Boga ili ne, imamo uvid kroz studiranje Biblije i konsultovanjem Svetog Duha kojeg smo dobili do dolaska Isusa Hrista.

U serijalu smo sada došli do vremenskog perioda oko petnaestog veka. Katolička i Pravoslavna crkva su već više od hiljadu godina bile dominantni hrišćanski pokreti, sa verskim vođama koji na lukave načine preuzimaju imanja i imovinu u ogromnim količinama, često zajedno s političkim vođama. Sve pod krinkom Hrišćanstva, umesto da rade na širenju Evanđelja kako bi ljudi mogli biti vođeni da traže zajedništvo sa Bogom preko Duha Svetog i da se ponovo rode i dobiju spasenje kroz veru u Isusa Hrista.

Ovu ogromnu prevaru insceniralo je nekoliko crkvenih otaca, katolički papa i pravoslavni patrijarh. Lična pohlepa i borba za položaje prihvaćeni su kao normalno ponašanje u crkvenom rukovodstvu. Zajedno sa kardinalima i sveštenicima pod uticajem Sotone i njegovih demona, Papa i Patrijarh potkopavaju poruku koju Bog ima za ljude preko Biblije. Tokom ovog milenijuma, Katolička i Pravoslavna crkva imale su ogroman uticaj na gotovo svu vlast u raznim društvenim pitanjima. Uključujući i širenje informacija koje su često sami odobravali, a oni su tu vlast vršili gvozdenom pesnicom, često su hapsili i kažnjavali one koji su osporavali učenje Crkve, posebno u vreme nakon uspostavljanja Jezuitskog Reda 1179. Inkvizicija je vođena od strane Jezuita i bila je kanonski sistem za razotkrivanje jeretika i jeresi: kazna je često bila paljenje na lomači. Ovakvo ponašanje „crkvenih“ vođa je izvan svakog razuma i protivno je onome što nas Isus uči. To je sve samo ne nevesta Hristova, koja je crkva.

Poruka Biblije, koja se prenosila postepeno, je umotavana u sve složenija i sveobuhvatnija pravila crkava i to je najbolje služilo pojedinom članu u svakodnevnom duhovnom i redovnom životu. Vitalni delovi Evanđelja koje smo videli i dobili kroz život i učenje Isusa Hrista se stavljaju sa strane za više, ljudski rečeno, privlačnih aktivnosti. Ove aktivnosti se često kombinuju sa prodajom usluga kako bi se pomoglo ljudima u njihovim duhovnim nastojanjima. Ono što uznemirava ovih hiljadu godina unutar Katoličke i Pravoslavne crkve je ono za šta se papa, patrijarh, kardinali i sveštenici zalažu u svim kontekstima. Čini se da imaju posebne i dodatne duhovne kvalitete, kroz karakteristike kao što su ogrlica, ogrtač i položaj u sveštenstvu i u sekularnom društvu. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa onim što je Isus rekao svojim učenicima šta treba da učine ako žele da ga slede, odnosno da budu dobri primeri u svakodnevnom životu, služe svojoj hrišćanskoj braći i sestrama, budu skromni u svom ponašanju, a ne prvo da traže svoju sopstvenu dobit. Onaj koji služi svojoj hrišćanskoj braći i sestrama najveći je u Božijem carstvu, hijerarhijska struktura Katoličke i Pravoslavne crkve, a kasnije i nacionalnih crkava izgleda da poziva na razvoj ritualnih, kulturnih i organizacionih aranžmana koji nisu zasnovani na Biblijskim rečima, ali koji prvenstveno služe ličnim interesima onih koji su vođe.

Nemoj da vladaš nego služi (Evanđelje po Marku 10:35-45)

“35 I priđoše mu Jakov i Jovan, Zevedejevi sinovi, govoreći mu: učitelju, hoćemo da nam učiniš što te zamolimo. 36 A on im reče: šta hoćete da vam učinim? 37 Oni mu pak rekoše: daj nam da sednemo jedan tebi s desne strane i drugi s leve u slavi tvojoj. 38 No Isus im reče: ne znate šta tražite. Možete li ispiti čašu koju ja pijem, ili krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam? 39 Oni mu odgovoriše: možemo. Tada im Isus reče: čašu koju ja pijem pićete, i bićete kršteni krštenjem kojim se ja krštavam; 40 ali sesti meni s desne ili leve strane, to ne dajem ja, nego pripada onima kojima je pripremljeno. 41 I čuvši desetorica počeše negodovati zbog Jakova i Jovana. 42 No Isus ih dozva i reče im: znate da oni koji važe kao vladari naroda gospodare nad njima i njihovi velikaši ih tlače. 43 A među vama nije tako. Nego ko hoće da bude velik među vama, neka bude sluga, 44 i ko hoće da bude prvi među vama, neka bude svima sluga; 45 jer i Sin čovečiji ne dođe da mu služe, nego da posluži i da dade svoj život kao otkup za mnoge.“

U vreme oko petnaestog i šesnaestog veka dogodili su se događaji koji će imati efekta u narednim vekovima. Duhom Svetim, Bog započinje probuđenje bez premca u istoriji nakon što je Isus uzašao na nebo. Čini se da su zapadnim svetom na negativan način dominirale Katolička i Pravoslavna Crkva. Čini se da sveštenstvo u visoko hijerarhijskoj strukturi kao što su Katolička i Pravoslavna Crkva nije pravilno predstavilo Isusovo učenje koje se nalazi u Evanđeljima. Suprotno hijerarhiji je jednakost- hijerarhija se koristi za organizacione oblike koje karakterišu formalizovani nadređeni i podređeni odnosi. Posebno je hijerarhijski tamo gde je rastojanje između vrha i dna veliko i kada postoji mnogo podređenih u odnosu na one koji kontrolišu i na nadređene. Kada je ovo drugo slučaj, govori se o piramidalnim strukturama jer se odnos između različitih grupa može simbolizovati pomoću piramide. U paganskom Vavilonu se kaže da je piramidalna organizacija uobičajena u verskim kontekstima.

U to vreme, petnaesti i šesnaesti vek, u relativno kratkom vremenu, sveštenici i obični članovi crkve protestovali su protiv stvari kao što su finansijska pravila, nepotizam i najozbiljnija stvar je bila odstupanje od Biblijskih učenja uvođenjem neosnovanih šema i pravila i tako zavesti članove crkve. Više od hiljadu godina Bog traži da dosegne ljude koje je učenje dveju dominantnih crkava zavelo u zabludu o tome kako da traže spasenje i zajedništvo sa Bogom dok živimo ovde na zemlji. Zadatak crkve je da vodi, a ne da dovodi u zabludu članove crkve. U Delima Apostolskim, 2. poglavlje, čitamo kako je Sveti Duh, poslan od Boga kako je Isus predvideo, izliven na sve okupljene na molitvi kako bi mogli imati zajedništvo sa Božanstvom. Duhom Svetim su se ponovo duhovno rodili. Ovo je standard koji je Bog postavio kada se molimo za zajedništvo sa Njim i kod spasenja kroz veru u Njegovog Sina, Isusa Hrista. Sveti Duh deluje samo među pojedincima, uključujući i sveštenike i obične ljude u skupovima kada traže direktno zajedništvo sa Bogom preko Svetog Duha. Ali izgleda da crkvene vođe ne stavljaju isti naglasak na Bibliju, na svakodnevnu molitvu i zajedništvo sa Svetim Duhom. Bog je postavio standard za to kako treba da imamo zajedništvo sa njim dok živimo i radimo na zemlji i kako da služimo bližnjem. Svi koji žele zajedništvo s Bogom moraju se usredsrediti na ponovno rođenje od Duha Svetoga i vode, a zatim služiti svojoj braći i sestrama u crkvama, dvostruka zapovest ljubavi mora biti vodeća za sve hrišćane:

Prvo ćeš ljubiti Gospoda Boga svog svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom (Ponovljeni zakon 6:5, Matej 22:37), a zatim ćeš voleti bližnjeg svog kao samoga sebe (3. Mojsijeva 19:18, Marko 12:31 i Luka 10:27). Na ove dve zapovesti počiva ceo zakon i proroci (Matej 22:40).

U zajedništvu sa Bogom, Sveti Duh će nas voditi u svakodnevnim aktivnostima i reći nam kako treba da služimo Gospodu. Moramo odustati od svoje volje i služiti carstvu Božijem na zemlji kao što je to Isus učinio za nas.

Priča iz Norveške krajem sedamnaestog i početkom osamnaestog veka vrlo je deskriptivna kada je u pitanju „ne vladati nego služiti“. Čovek o kome se priča je Hans Nielsen Hauge (1771-1824), koji je 5. aprila 1796. godine, u 25. godini, doživeo svoje versko buđenje. Kasnije je rekao da je jednog dana bio na njivi i orao, i odjednom je osetio da ga je „posetila ljubav Božija“ i pozvao ga da „prizna ime Gospodnje ljudima i podstakne ih da se pokaju“.

Hauge je bio dečak sa farme, odrastao u hrišćanskom domu kao jedan od 10 braće i sestara, od kojih je većina radila u poljoprivredi kao i većina mladih van gradova u to vreme. Dao je sve od sebe da sledi Luterova učenja. Njegovi spisi su bili prisutni u njegovoj kući. Hauge je započeo nakon susreta sa Isusom kao propovednik i u svom propovedanju naglasio lični odnos sa Bogom i trezven i marljiv način života. U godinama od 1797. do 1804. hodao je peške od mesta do mesta po velikim delovima Norveške, od Kristiansanda na jugu do Malangena na severu. Na farmama gde je dobio da živi pomagao je u svakodnevnom poslu. Uveče je okupljao one koji su živeli na farmi i susednim farmama radi predavanja. To nije bilo dozvoljeno jer je Konvencionalni plakat iz 1741. laicima tj. “ne oficijalnim propovednicima” zabranjivao da drže sastanke propovedi bez odobrenja lokalnih sveštenika. Takođe nije bilo dozvoljeno hodati po zemlji, od grada do grada bez stalnog posla, ili iz vrlo dobrog razloga. Hauge je više puta hapšen, najviše deset puta u sedam godina. 1804. protiv njega je pokrenut veliki i opsežan slučaj i bio je zatvoren do 1811. godine i morao je platiti kaznu od 1000 srebrnjaka (jednogodišnja nadnica). Nakon toga je prekinuo posao tih putovanja, ali je 1813. osuđen na dve godine ropstva. Progon je doveo do dalje konsolidacije među njegovim pristalicama, međutim, nekoliko njih je saznalo da nije vredno pripadati Haugeovim prijateljima. Norveški ustav iz 1814. godine sadržao je principe od kojih Hauge do tada nije imao koristi, uključujući načelo da niko ne sme biti zatvoren bez ovlašćenja u zakonu i presude (§ 96).

Tokom 18 godina bio je propovednik i van zatvora je objavio 33 knjige. Osim što je bio vodeća ličnost za hrišćane, bio je i preduzimljiv biznismen, koji mu je, između ostalog, dao sredstva za vođenje opsežnog humanitarnog posla. Tokom boravka u zatvoru, Haugeovo dobro zdravlje je bilo narušeno, a on je do kraja života imao velike tegobe. Umro je 1824. godine, u 53. godini, posle velikih patnji.

U nastavku ponavljam veoma bitan tekst iz dela XXV serijala „Mi smo svedoci…“ jer tekst odražava važnost pomenutih ljudi i kako Sveti Duh deluje u drugoj polovini drugog milenijuma u ​​Evropi i kako je to uticalo na Evropu i ostatak sveta.

Vratimo se u 14. vek i John Vicliffu – više od sto godina pre Reformacije, koji je počeo rano da proučava Bibliju, reči i sadržaj bili su važni u njegovoj crkvenoj kritici. 1370. postao je profesor teologije na Univerzitetu u Oksfordu, i tokom tog perioda se pojavio kao reformator. Postepeno je promovisao svoje reformske ideje i rečima i delima. Vicliffe je tvrdio da Bog ima svu moć i da samo onaj ko ispunjava Božje standarde prema Bibliji ima pravo da vodi Božije crkve. Njegovo učenje je bilo da je Biblija najveći autoritet crkve; odbacio je papstvo i odbacio obožavanje svetaca, hodočašća, indulgencije i mise. Kritike su takođe nadišle sakramente – ni potvrda ni „poslednje ulje“ nisu, prema Bibliji, sakramenti.

Vicliffe je preveo Bibliju na engleski mnogo prije Verzije Kralja Jamesa (1611), tako da ju je većina ljudi mogla čitati i tako kontrolisati ono što su sveštenici predstavljali kao Božiju reč. Druga mera je bila ta što je poslao propovednike koji su imali „Reč Božiju“ kao zadatak – kao u Mateju 10, gde je Isus poslao apostole. Zbog svojih „devijantnih“ pogleda, Vicliffea je crkva osudila za jeres i morao je podneti ostavku na mesto profesora u Okfordu nekoliko godina prije svoje smrti, ali je dobio zaštitu i od Parlamenta i od naroda da nastavi svoj rad doživotno. Mnogi njegovi propovednici bili su progonjeni, a mnogi od njih su pogubljeni spaljivanjem na lomači. Nakon Vicliffeove smrti, progon se pojačao, njegova grobnica je otvorena, a noge su mu spaljene i bačene u reku 1427. godine.

Drugi ljudi na koje je Sveti Duh uticao tokom ovog vremenskog perioda pored Viklifa (1328-1384) u Engleskoj i Jana Husa (1372-1415) u Češkoj bili su Martin Luter (1483-1546) u Nemačkoj, Ulrich Zvingli (1499-1571) ) u Švajcarskoj i John Calvin (1509-1564) u Francuskoj. Uz Martina Luthera i Johna Calvina, Ulrich Zvingli se smatra jednim od tri velika evropska reformatora.

Jan Hus je bio teolog i pisac u Češkoj Republici 14. veka. Njegovo delo učinilo ga je još jednim pretečom protestantske reformacije, sto godina pre nego što je Martin Luter objavio svoje teze. Jan Hus se usudio da dovede u pitanje Rimokatoličku crkvu i osudio crkveno bogatstvo. Cilj Jana Husa bio je da informiše ljude o onome što je smatrao ispravnom hrišćanskom životnom praksom, boljim moralom i da se suprotstavi zloupotrebi moći od strane sveštenika. Takođe je pozvao sveštenike da budu iste nacionalnosti kao i njihovi parohijani i da propovedaju i čitaju Bibliju na narodnom jeziku. Revizirao je prethodne češke prevode Biblije, koji su sastavljeni u jedinstveni biblijski tekst, kao i mali ABC za decu. Hus je u crkvu uveo češke pesme, čak je napisao i neke himne i nekoliko spisa.

Ulrich Zvingli je bio švajcarski humanista, sveštenik i teološki pisac koji je predvodio reformaciju u Cirihu 1520 -ih. Bio je jedan od osnivača reformisanog protestantizma, jednog od tri glavna pravca hrišćanstva koji su nastali kao rezultat reformacije u 16. veku. Cvingli je počeo da dovodi u pitanje nebiblijske tradicije Rimokatoličke crkve: papsku vlast, zagovor svetaca i oproste. Seme reformacije je raslo u njegovom srcu, napojeno i nahranjeno njegovim čitanjem i propovedanjem svetih pisama. Svi gore pomenuti, uključujući Martina Lutera, Ulriha Cvinglija i Džona Kalvina, bili su inspirisani da se suprotstave Katoličkoj crkvi u šesnaestom veku jer su bili zgroženi tvrdim autoritetom papskih vođa da ograniče versku doktrinu na ono što su sami odlučivali. Očigledno je da je to nova era veće slobode za sveštenike da prenose misli o Božijoj reči u Bibliji. Ova nova sloboda će u narednim vekovima uticati na sve, od kulture do ekonomije i nauke.

Ostani u toku…

Deo XXV

Pozdrav dragi prijatelji i porodico.

Evo ga i XXV deo serijala “Mi smo svedoci…” o Bibliji i njenim proročanstvima koje je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i nama za naše znanje. Biblija nam daje jedinstveni uvid zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo naše živote koji daju slavu Bogu koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Isus Hrist je upozorio svoje apostola o događajima koji će se destiti posle Njegovog uzeća ka Njegovom Ocu na nebo. On je znao vrlo dobro kako će Sotona i njegovi demoni zaposednuti bezbroj ljudi među Farisejim, pisarima i kasnijim religioznim vođama sa mislima koji idu protiv Isusovih učenja kojima je učio svoje učenike i ljude.

Pazite se lažnih proroka, upozorio je Isus: ” i pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge;” Matej 24:11. “Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove – jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izišli u svet.” 1. Jovanova 4:1.

Da li su duhovi od Boga ili ne, imamo uvid kroz studiranje Biblije i konsultovanjem Svetog Duha kojeg smo dobili do dolaska Isusa Hrista.

U predhodna dva dela serijala (delovi XXIII i XXIV) posle smrti apostola, vidimo da su Sotona i njegovi demoni obnovili napade nad kongregacijama sa celokupnom organizacionom strukturom koja je bila uspostavljena da upravlja kongregacijama i njenim članovima. Ova duhovna borba između crkve (kongregacije i vođe) i zlih sila mi znamo da će se nastaviti sve dok se Isus ponovo vrati i mnogi crkveni oci i vođe će biti zavedeni u uspostavljanje religioznih postavki koje nemaju osnovu u Bibliji i to će odvojiti fokus individue od direktnog zajedništva sa Bogom kroz Svetog Duha. Na mnogo načina, religiozni sistem je uspostavljen sa konfuznom sličnošću sa onim što su Fariseji i pisari izgradili u Judaizmu (Stari Savez). Ovo je urađeno na način da su uspostavljena mnoga pravila i zapovesti kojih Jevreji treba da se drže u dodatku Mojsijevog Zakona, a da bi postali posebno sveti pred Bogom i da bi postali deo Božijeg kraljevstva. Mi znamo iz Biblije da čovekom stvorena pravila u Judaizmu, a da bi osigurala bolje zajedništvo sa Bogom, nisu uspevala. Zapravo, Isus je često i otvoreno oštro ukoravao Fariseje i pisare zbog ovoga, dok je bio na zemlji učeći Jevrejski narod.

Isto se i sada dešava sa Novim Savezom koji Bog nudi svim ljudima, Jevrejima i ne-Jevrejima, gde su vera u žrtvu Isusa Hrista na krstu, Njegovo uskrsnuće iz mrtvih trećeg dana i uznesenje fundamentalni da bi bili spašeni i da bi imali zajedništvo sa Bogom dok živimo ovde na zemlji, a zatim večno na nebu. Crkveni oci tj. religiozne vođe su zavedeni od strane Sotone i njegovih demona kada je uspostavljena polu-religiozna vrhovna organizaciona struktura sa papom/patrijarhom na vrhu i ispod njih sa kardinalima, a zatim niže njih su popovi i đakoni. Crkve i njihovi članovi, pored onoga što nam evanđelje govori kako da imamo zajedništvo sa Bogom i spasenje, su morali da se drže i raznih sakramenata, pravila i postavki. To je sve da bi se ugodilo Bogu, kako to veruju papa/patrijarh i pisari. Izgleda da vodeći pisari u crkvi nisu naučili šta se desilo u Judaizmu, delom zato što fokus nije bio na Bogu. Fokus je bio na dodatim zabranama i pravilima, van Mojsijevog zakona, koje su Fariseji i pisari nametnuli Jevrejskom narodu.

Novi Savez koji Bog nudi svim ljudima, a ne samo jevrejima, je zamenio Božiji Stari Savez sa Jevrejskim narodom. Novi Savez je baziran na Božijem jedinorodnom Sinu Isusu Hristu, koji je postao Božija jednokratna žrtva za sve grehe da bi svi koji veruju u Božiji žrtveni plan mogli imati zajedništvo sa Bogom kroz Svetog Duha dok žive ovde na zemlji, a potom na nebu. Bog voli sve ljude i želi što je to više moguće njih da bude spašeno kroz veru u Isusa Hrista koji je Vrata ka kraljevstvu Božijem ovde na zemlji i na nebu. 

Oko deset vekova prolazi sa Katoličkom i Pravoslavnom Crkvom kao vodećim crkvenim sistemima, gde su osnova Isusova i apostolova učenja o životu u zajedništvu sa Bogom ovde na zemlji, a zatim i na nebu. Ali crkveno vođstvo u Katoličkoj i Pravoslavnoj Crkvi, koje je u to vreme izgleda prednjačilo, implementira nove Biblijske interpretacije u toku nekoliko narednih vekova koje će u potpunosti promeniti razumevanje o tome šta nam Biblija govori o Isusu, Jevrejima i zemlji Izrael. Te nove interpretacije Božije reči u Bibliji će biti znane kao zamenička teologija i proizvest će velike patnje Jevrejskom narodu, a i povešće ljude u stranu.

Katolička i Pravoslavna Crkva, vođene Papom i Patrijarhom, pomoću kardinala, popova i đakona, će u toku hiljadu godina preokrenuti veliki deo fokusa sa Boga i Svetog Duha ka aktivnostima kao što su:

1. Slavljenje svetaca (uklanja pažnju sa direktnog slavljenja Boga. Bog kaže: Ja ne dajem svoju slavu nikome)
2. Slavljenje Marije (Nema povezanosti sa Biblijom i Isusovim učenjima, mi moramo da slavimo samo Boga)
3. Monaški redovi (nema povezanosti sa Novim Zavetom)
4. Relikvije (nema povezanosti sa Novim Zavetom)
5. Ikone (nema povezanosti sa Novim Zavetom)
6. Krtšenje beba (nema povezanosti sa Novim Zavetom)
7. Indulgencije (nema povezanosti sa Biblijom i crkva zastupa na neki način Božiju ulogu)

Pored toga, službe su često držane na Latinskom, jezik kojim obični članovi crkve ne ovladavaju, i samim time nemaju mogućnost da prate šta se propoveda sa govornice. Apostol Pavle je govorio članovima kongregacije, u njegovo vreme, da moraju da proučavaju šta Biblija govori o raznim temama koje sveštenstvo iznosi u njihovim službama da se lažne doktrine nebi ukorenile u samoj kongregaciji. U neko vreme u istoriji, oko 14tog veka, izgleda da je Bog verovao da je zabluda koju je sveštenstvo verovalo trajala dosta dugo. Bog šalje Svetog Duha sa idejama i mislima svetim ljudima u Zapadnom svetu, koji su u opoziciji učenjima uspostavljenih crkava. Sveštenstvo je zavelo, umesto da je vodilo kongregacije- videti 7gore navedenih tačaka. Ovi sveti ljudi će uperiti ka jasnim razlikama između šta Biblija govori o Isusu i apostolovim učenjima o tome kako zadobiti spasenje i zajedništvo sa Bogom. Duh je vodio ove svete ljude koji su najčešće bili teolozi i sveštenici, ali takođe i normalni ljudi koji su tražili zajedništvo sa Bogom. Jedan od mnogih svetih ljudi, iz 14tog veka, pod uticajem Svetog Duha je, među drugima, Džon Viklif (1328-1384) u Jorkširu, Engleska, verovatno najvažnija preteča Reformaciji u Engleskoj i na kontinentu. Oktobra 1517, sveštenik Martin Luter je u prvom planu takozvane Reformacije. U svojim ranim tridesetima Luter je razvio teološke poglede na autoritet crkve, sakramente, i zajedništvo sa Bogom i način na koji su se indulgencije praktikovane – što je dalo zamah Reformaciji i vodilo do osnivanja Evangelističke Luteranske Crkve. Luterovi prevodi Biblije su bili od velikog značaja za razvijanje nemačkog jezika. Njegove himne su takođe inspirisale Hrišćanske kongregacije da pevaju i u drugim denominacijama. Njegov brak sa kaluđericom Katarinom von Bora je dao sveštenstvu legitimetet braka u nekoliko Hrišćanskih tradicija. Luterova reformacija digla je u vazduh crkveno jedinstvo u kontinentalnoj Zapadnoj i Severnoj Evropi, a takođe je imala velike i trajne političke i kulturne promene.

Još početkom 14. veka Džon Viklif, stotinu godina pre Reformacije, počeo je rano da proučava Bibliju, čije su reči i sadržaj bili važni u njegovoj kritici crkve. 1370. godine postao je profesor teologije na Univerzitetu u Okfordu i u tom periodu se pojavio kao reformator. Postepeno je promovisao svoje reformatorske ideje i rečima i delima. Viklif je tvrdio da Bog ima svu moć i da onaj koji ispunjava Božiji standard prema Bibliji ima pravo da vodi Božje crkve. Njegovo učenje je bilo da je Biblija najviši autoritet crkve; odbacio je papstvo i odbacio obožavanje svetaca, hodočašća, indulgencije i mise. Bez obzira na to kako su Katolička i Pravoslavna Crkva tokom stotina godina zavodile ljude, Bog će osigurati da istinska doktrina prevlada.

Viklif je preveo Bibliju na Engleski jezik mnogo pre verzije King James (1611), tako da je većina ljudi mogla da je pročita i tako proveri šta su sveštenici predstavljali kao Božju reč. Druga mera je bila što je slao propovednike kojima je zadatak bio „reč Božja“ – kao u Mateju 10, gde je Isus poslao apostole. Zbog njegovih suprotnih stavova, Viklifa je crkva osudila za jeres i morao je da podnese ostavku na Oksfordskom profesorskom položaju nekoliko godina pre njegove smrti, ali je dobio zaštitu i od Parlamenta i od naroda da nastavi njegovo delo tokom života. Mnogi od njegovih propovednika bili su progonjeni, a mnogi od njih pogubljeni spaljivanjem na lomači. Posle Viklifove smrti, progon se pojačao, otvorili su njegov grob, noge su mu zapalili i bacili u reku 1427. godine.

Jan Hus je bio teolog i autor u Češkoj u 14. veku, njegovo delo je trebalo da postane još jedna preteča Protestantske Reformacije, stotinu godina pre nego što je Martin Luther objavio svoje teze. Jan Hus se usudio da ispita Rimokatoličku crkvu i osudi bogatstvo crkve. Husov cilj je bio da obavesti ljude o onome što je smatrao ispravnom hrišćanskom životnom praksom, boljim moralima i da se suprotstavi zloupotrebi moći od strane sveštenika. Takođe je pozvao sveštenike da budu iste nacionalnosti kao i njihovi parohijani i da propovedaju i čitaju iz Biblije na narodnom jeziku. Pregledao je ranije Češke Biblijske prevode, koji su sastavljeni u jedinstveni Biblijski tekst, kao i mali ABC za decu. Hus je u crkvu uveo Češku pesmu, čak je napisao neke himne i nekoliko čeških spisa i polemika.

Ostali na koje je Sveti Duh uticao tokom ovog perioda, pored Džona Viklifa (1328-1384) u Engleskoj, bili su Jan Hus (1372-1415) u Češkoj Republici i Martin Luter (1483-1546) u Nemačkoj, Ulrih Cvingli (1499- 1571) u Švajcarskoj i Džon Kalvin (1509-1564) U Francuskoj. Zajedno sa Martinom Luterom, Džon Kalvin i Ulrih Cvingli smatraju se jednim od tri velika evropska reformatora.

Ulrih Cvingli je bio švajcarski humanista, sveštenik i teološki pisac koji je predvodio reformaciju u Cirihu 1520-ih. Bio je jedan od osnivača Reformatorskog Protestantizma, jednog od tri glavna pravca Hrišćanstva koji su se pojavili kao rezultat Reformacije u 16. veku. Cvingli je počeo da dovodi u pitanje nebiblijske tradicije Rimokatoličke crkve: papski autoritet, zagovor za svece i oproštaj, seme Reformacije raslo je u njegovom srcu, pojilo se i hranilo njegovim čitanjem i propovedanjem Svetog pisma. Svi gore pomenuti, uključujući Martina Lutera, Ulriha Cvinglija i Džona Kalvina, bili su inspirisani da se suprotstave Katoličkoj crkvi u šesnaestom veku, jer su bili zaprepašćeni teškim autoritetom papskih vođa da ograniče versku doktrinu na ono što su sami odlučili. Nova era veće slobode za ne-sveštenike da prenesu misli o Božjoj reči u Bibliji je očigledno na putu. Ova nova sloboda će uticati na sve, od politike preko ekonomije do nauke u narednim vekovima.

Luter je bio progonjen i zabranjen zbog kritika na račun pape i crkve. Međutim, dobio je i podršku nekoliko grupa, a Reformacija je na kraju postala pokret koji se proširio nad velikim delovima Evrope. Od sredine 1520-ih, pokret je bio podeljen u nekoliko grupa. Pored Luteranske Reformacije, posebno je bila važna Reformisana ili Kalvinistička Reformacija, čiji je glavni vođa bio Džon Kalvin (1509–1564). Oblikuje se radikalna društveno kritička grana reformacije koja se naziva Baptistički pokret ili pokret ponovnog rođenja. Baptisti nisu prihvatili krštenje novorođenčadi, ali su verovali da je krštenje odraslih prava stvar prema Bibliji, ali su ih progonili i Katolici, i Luteranci, i Kalvinisti. Savremena Hrišćanska društva poput Baptista i Menonita, međutim, povezuju sopstvenu istoriju sa pokretom ponovnog krštenja iz 16. veka. Baptisti su bili posebno aktivni u periodu 1525-1550, kao što je gore pomenuto, nisu prihvatili krštenje novorođenčadi kao punopravno Hrišćansko krštenje, jer malo dete nije u stanju da donese takvu odluku. Isus se obratio o temi ponovnog rođenja Nikodemusu, vidi Jovan 3:1-21 gde se govori o Nikodemusu koji je došao Isusu noću. Mnogi su to protumačili kao kukavičluk jer je Farisej dolazio da razgovara s Isusom noću, ali u Isusovo doba često je bilo okupljanje po mraku da bi razgovarali o verskim i teološkim pitanjima. Tada je bilo mirnije, temperatura hladnija i mogli ste mirno da razgovarate. Na važno pitanje na koje se Jovan poziva iz razgovora između Isusa i Nikodemusa, – kako biti deo carstva Božijeg na zemlji, Isus govori o ponovnom rođenju vodom i Duhom, a ne o fizičkom rođenju.

Bog, preko Duha Svetoga, osigurava da se istinita doktrina kojom su ljude poučavali Isus i apostoli vrati i istakne.

Ostani u toku…

Deo XXIV

Pozdrav dragi prijatelji i porodico!

Evo ga i XXIV deo serijala “Mi smo svedoci…” o Bibliji i njenim proročanstvima koje je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstveni uvid zašto živimo ovde na zemlji i kako treba da živimo naše živote koji dati slavu Bogu koji je stvorio čoveka i sve što postoji. U ovom serijalu o Bibliji i proročanstvima, stigli smo do kraja sedmog veka. Isus Hrist je upozorio svoje apostola o događajima koji će se desiti posle Njegovog uzeća ka Njegovom Ocu na nebo, On je znao vrlo dobro kako će Sotona i njegovi demoni zaposednuti bezbroj ljudi među Farisejima i pisarima sa mislima koji idu protiv Isusovih učenja kojima je učio svoje učenike i ljude. Pazite se lažnih proroka, upozorio je Isus: ” i pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge;” Matej 24:11. “Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove – jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izišli u svet.” 1. Jovanova 4:1.

Na kraju predhodnog dela ovog serijala (XXXIII) došli smo do Islama i Muhameda, osnivača religije Islam, i narednih kalifa koji su upravljali Islamom kao da je to Dinastija (Dinastija je tkzv. kneževska kuća ili familija gde se pozicija nasleđuje iz generacije u generaciju) gde su teritorijalna vlast i mač kao oružje imperativi kao osnova širenja ove nove religije Islam. Opasnost Islama je ta da je Muhamed uzeo tekstove iz Biblije , Starog i Novog Zaveta, posebno o Isusu, i dao je svoju interpretaciju teksta koja je zatim izdata u vidu knjige Kuran korištene u Islamu umesto Biblije. Muhamed je tvrdio da Bog nije uspeo u svome planu kada su u pitanju Jevreji kao Božiji izabran narod i Isus, Sin Božiji, kao alat da se spasu ljudi koji veruju u Božiji plan za ljude. Ono što je spomenuto u gornjem delu o lažnim prorocima naleže dobro sa situacijom koja se podigla sa Muhamedom i Islamom oko šest stotina godina nakon što je Isus otišao svome Ocu na nebo. Sama činjenica što je Muhamed, a kasnije i kalifi, tvrdo da je Bog zakazao u svome planu sa Jevrejima i zatim tvrditi da Muhamed ima rešenje bi trebalo da zazvoni alarmna zvona. Abrahamov, Isakov i Jakovov Bog, Kreator neba i zemlje, je svemoguć, sveznajući i sveprisutan, i samim tim da se tvrdi da je Bog u krivu je staviti sebe iznad Boga, i svi sa tim pogledamom nemaju kredibilitet.

Hrišćanstvo, tj. doktrina Isusa, saopštena nama kroz Stari Zavet i poruka apostola, je Božiji krajnji instrument u odabiru svetaca. Oni koji veruju u Isusovo izmirenje na krstu za naše grehe, Njegovo uskrsnuće iz mrtvih, i Njegovo uzeće, sa njima Bog želi zajedništvo kroz Svetog Duha dok žive ovde na zemlji, a zatim i na nebu. Isus je ponavljao da mi nebi trebalo da tražimo fizičko ovde ne zemlji nego duhovno sa Bogom dok smo ovde na zemlji kao što je to Isus radio, mi moramo više da postanemo kao Isus. 

Razvijanje Katoličke i Pravoslavne Crkve kroz uspostavljanje čovekom stvorenih religioznih postavki ili sakramenata, umesto fokusiranje na idividualno direktno zajedništvo sa Bogom, je utrlo put ka drugim tkzv. religioznim sistemima i ljudima koji tvrde da su videli svetlost ili primili anđeosku posetu kao Muhamed. U Islamu, novi metod je korišten kao pozadina za novu religiju, naime jedna tvdrnja da su stvari krenule loše sa Judaizmom/Hrišćanstvom, i Muhamed će da “namiri stvari” za Boga mačem i masovnom teritorijalnom kontrolom. Uz korišćenje mača, slavljenje boga meseca (Alaha) i zvezda je predočeno, nešto što naš Bog, kreator neba i zemlje, kaže da nesmemo da činimo jer je On stvorio sve i On ne daje svoju slavu nikome.

Posebno opasna odredba Islama je nerazdvojiva spona između politike i religije. Muhamed i kalifi posle njega su osnovali društvo u kome su oni i religiozne, političke i vojne vođe, i u isto vreme su tvrdili da su oni ispravili i ovekovečili Judeo-Hrišćansku veru koja je, kako su oni tvrdili, “zakazala”, i to nastavljanje su nazvali Islam. Ovaj novi način uspostavljanja nove religije se mora smatrati plagijarizmom i krađom. Muhamed i Islamisti tvrde da je Judeo-Hrišćanska vera zakazala, a to je laž koja je potvrđena u potpunosti ispunjenin proročanstvima. Najnoviji jasni dokaz da su Isusova i apostolova učenja u Novom zavetu Božija volja, vidimo u Izraelu danas. Jevreji su se okupili u svojoj domovini nakon hiljadu osam stotina i sedamdeset osam godina bez svoje države, država cveta i praktično i ekonomski i pored stalnih pokušaja Arapa i Muslimana da bojkotuju, sabotiraju i uništavaju sve što Izrael radi. Bezbrojni ratni akti učinjeni od strane Arapa (Arapska Liga) i Muslimana protiv Jevreja između 1948 i današnjeg dana su se odbili nazad njima.

Uporedivši sa državom Izrael, Arapi i Muslimani su u potpunosti igubili lice kada su u pitanju Jerusalim i Izrael, ali još postoji proročanstva koja moraju da se ispune vezano za Izrael i Jevreje kako nam to Biblija govori.

Hrišćanska Katolička i Pravoslavna Crkva su bazirane na Isusu, Sinu Božijem, kao Otkupitelju i svi koji veruju i priznaju Isusa kao svog Spasitelja i nanovo su rođeni od strane Svetog Duha, će imati zajedništvo sa Bogom za vreme koje provedu ovde na zemlji, a potom i na nebu. Svi mogu doći u zajedništvo sa Bogom dokle god su živi i dokle god traže Boga, ali kada čovek umre kasno je da traži Boga. Na nešem putu kroz Bibliju i njenim proročanstvima, mi vidimo razvijanje Hrišćanstva od strane Katoličke i Pravoslavne crkve koje nije u liniji sa Biblijom – ova situacija čini otežavajuću okolnost da se ima stvarno lično zajedništvo sa Bogom. Dve glavne dominantne religiozne organizacije, Katolička i Pravoslavna crkva, su obe odstupile od Božije reči u Bibliji dodavajući šeme, pravila i sakramente koji ne potiču iz Biblije i to odvlači fokus sa individualnog direktnog zajedništva sa Bogom kroz Svetog Duha. Organizovano sveštenstvo sa papom i patrijarhom na čelu piramide nam nemože dati ni jedan direktni tj. specijalni pristup Bogu. Individue mogu imati direktni pristup samo sa pomoći Svetog Duha.

Judaizam je takođe sa nama na ovom biblijskom putu, tj. revizirani Judaizam kojemu nedostaje Isus Hrist, o kome su raniji proroci propovedali. Isus, Sin Božiji, i Sveti Duh, kojeg je Bog poslao kao pomoć nama kada je sius uznesen na nebo, nedostaju u tom reviziranom Judaizmu. Bog zna da će se mnogi Jevreji, tj. Mesijanski Jevreji, i pored Ortodoksnog Judaizma, okrenuti Isusu Hristu i biti spašeni, i kada vreme dođe, kako to Biblija prorokuje, Isus će se vratiti i otvoriti oči i Ortodoksnim i sekularnim Jevrejima u Izraelu, koji će tada prepoznati Isusa kao svog mesiju, videti Zaharije 12.

“1 Breme reči Gospodnje za Izrailja. Govori Gospod, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čoveku duh koji je u njemu: 2 Evo, ja ću učiniti Jerusalim čašom za opijanje svim narodima unaokolo, koji će opsesti Jerusalim ratujući na Judu. 3 I u taj ću dan učiniti Jerusalim teškim kamenom svim narodima; koji ga god budu hteli dignuti, satrće se, ako bi se i svi narodi zemaljski sabrali na nj. 4 U taj ću dan, govori Gospod, učiniti da svi konji budu plašljivi i svi konjanici bezumni; i otvoriću oči svoje na dom Judin, i oslepiću sve konje narodima. 5 Te će govoriti glavari Judini u srcu svom: jaki su mi stanovnici jerusalimski Gospodom nad vojskama, Bogom svojim. 6 U onaj ću dan učiniti da glavari Judini budu kao ognjište u drvima i kao luč zapaljen u snopovima, te će proždreti i nadesno i nalevo sve narode unaokolo, a Jerusalim će još ostati na svom mestu, u Jerusalimu. 7 I Gospod će sačuvati šatore Judine najpre, da se ne diže nad Judom slava doma Davidovog i slava stanovnika jerusalimskih. 8 U onaj će dan Gospod zaklanjati stanovnike jerusalimske, i najslabiji među njima biće u taj dan kao David, i dom će Davidov biti kao Bog, kao anđeo Gospodnji pred njima. 9 I u taj dan tražiću da istrebim sve narode koji dođu na Jerusalim; 10 I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem. 11 U ono će vreme biti tužnjava velika u Jerusalimu kao tužnjava u Adadrimonu, u polju migdonskom.”

Mnogo toga se desilo od 7. do 15. veka sa Jevrejima razbacanim po Aziji, Bliskom Istoku, Severnoj Africi, Mediteranu, Zapadnoj Evropi i Istočnoj Evropi, i oni su u potpunosti okusili kletve vezane za izdaju naroda Izraela kada nisu pratili Božiju reč i zakon obostranog Sinajskog zaveta. Po jednostranom večnom zavetu koji je Bog učinio sa Abrahamom, Isakom i Jakovom, Jevreji su još uvek Božiji narod, i to još uvek stoji po zakonu, kao i obećanje zemlje.

Božiji odabir Jevrejskog naroda nije ugrađen u zavet na Sinajskoj Gori nego je ugrađen u zavet sa Abrahamom. U Božijem pozivu Abrahama u Postanju 12:1-3, Bog je obećao da će mu stvoriti veliki narod, da će mu dati zemlju i da će kroz njega blagosloviti sve porodice na zemlji. U tom obećanju se nalazi poruka Isusa Mesije i spasenje celoga sveta.

Bog dozvoljava dešavanja u Jerusalimu i dalju sudbinu jevrejskog naroda da ide po Njegovom planu. Postoji neverovatna veza u činjenici da su Jevreji iako razbacani po celom svetu na raznim mestima, ipak održali Jevrejsku kulturu u progonstvu kroz nevolje u vremenu dužem od 1878 godina – hiljadu osam stotina sedamdeset i osam godina. Osnova je nađena u Starom Zavetu i proročanstvima koja kažu da su Jevreji Božiji narod i da će to zauvek i ostati i da će narod imati svoju zemlju u koju će se vratiti kada za to dođe vreme. Priča kao ova nema niti će imati sebi sličnu u istoriji sveta.

U toku istog milenijumskog perioda (700. god do 15.tog veka) Hrišćanska crkva je patila mnogo zbog otpadništva od Isusovih i apostolovih učenja koja nalazimo u Novom Zavetu. Katolička i Pravoslavna Crkva su dominantne u potpunosti i zloupotrebljavaju moć koju imaju nad članovima kongregacija. Postoji duhovna borba u kojoj Sotona i njegovi demoni pokušavaju da unište doktrinu Hrišćanstva i individualne potrage za zajedništvom sa Bogom kako su to učili Isus i rana crkva. Crkvene vođe kako što je papa i patrijarh su zakazali da se oslone na Boga u toku vekova kada su menjali učenja Isusa i apostola i kada su često sarađivali sa raznim kraljevima i imperatorima koji su ratovali zarad moći, uticaja i resursa. Bog nam govori u Bibliji da treba da tražimo duhovno Carstvo Nebesko, a ne fizički svet.

Veliki deo Hrišćanskog sveta je bio osvojen od strane Muslimanskih Arapa: Sirija 633-640, Egipat 642. i ostatak Severne Afrike oko 700. Najpoznatija bitka je kod Poitijera 732. god. gde je Karl Martel (nazvan čekić) zaustavio Muursku invaziju vođenu Islamskim guvernatorom al-Andula. Sa ovom pobedom on je zaustavio dalji prodor Muslimanskih osvajanja u Francuskoj. U Maloj Aziji, Vizantijsko Carstvo je napadano od strane Muslimanskih Turaka od 14. veka i nestalo je padom Konstantinopolja 1453. Jevreji su živeli u Španiji još od prvog veka pre Hrista. Navodno su došli iz Judeje, moguće preko Rima, i u početku su živeli na istočnoj obali Španije, ali je vremeno Jevrejska zajednica rasla po celoj zemlji. Visigoti su pokorili Španiju oko 412. god. ali tek kada je kralj Rekared prešao u Hrišćanstvo 586. god je postalo stvarno teško biti Jevrejin u Španiji. 613. god. dat im je izbor promene vere ili da napuste zemlju. Mnogi su otišli u Moroko ili Južnu Francusku. Ostali su promenili veru, kako je to izgledalo, u Katoličanstvo.

U sredini ovog mračnog perioda i za Hrišćane i za Jevreje, mi znamo iz istorije da svetlija vremena stoje ispred Hrišćanstva, što je put ka Carstvu Nebeskom ovde na zemlji i potom na nebu. Mi takođe znamo iz istorije da će Jevreji mnogo godina unapred i dalje biti pod uticajem kletvi koje čitamo u Ponovljenom Zakonu 28:15-68, ali za Jevreji, Božiji izabran narod, stoje svetlija vremena ispred.

Ostanite u toku…

Deo XXIII

Pozdrav prijatelji i porodico.

Evo ga i XXIII deo serijala “Mi smo svedoci…” o Bibliji i njenim proročanstvima koje je Bog dao svojim izabranim prorocima ali i za naše poznanje. Biblija nam daje jedinstveni uvod u to zašto živimo ovde na zemlji i kako bi trebalo da živimo živote koji poštuju Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. U ovom serijalu o Bibliji i proročanstvima mi smo došli do kraja četvrtog veka (verovatno oko 350-400 god. n.e.). Isus Hrist je upozorio svoje apostole o događajima koji će se desiti nakon što On bude uzet ka svom Ocu na nebu. On je znao vrlo dobro da će Sotona i njegovi demoni zaposednuti mnoge ljude, i među Farisejima i pisarima takođe, sa mislima koje će ići protiv toga šta je Isus učio svoje apostole i narod.

Čuvajte se lažnih proroka, Isus je upozorio. “11 i pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge;” (Matej 24:11). “1 Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove – jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izišli u svet.” (1. Jovanova 4:1). “1 A Duh izričito kaže da će u poslednja vremena neki odstupiti od vere, obratiće pažnju na varljive duhove i demonske nauke, 2 u licemerju lažljivaca, koji su žigosani u svojoj savesti,” (1. Timoteju 4:1-2).

Hrišćanska Crkva je rano organizovana pod pet patrijarha, sa sedištima u Jerusalimu, Antiohiji, Aleksandriji, Konstantinopolju i Rimu. Rimski patrijarh, papa, je rano dobio posebnu poziciju, jer se njegov episkopat smatrao nasleđenim od apostola Petra. Posle pada Zapadnog Rimskog Carstva u 5. veku, Konstantinopolj (Istanbul) je postao rastuće bitan politički i ekonomski, dok su se doktrinalne razlike razvile između Istočnih i Zapadnih Crkava.

Preko vremena, ovi stavovi su se usadili u Katoličku i Pravoslavnu Crkvu, koje su bile vodeći Hrišćanski religiozni pokreti od kasnih drevnih vremena do srednjih vekova (476-1453).

Nedugo posle Isusovog uzeća i smrti apostola su kongregacije koje prate Hrišćanstvo pale pod uticaj lažnih proroka koji su promovisali takozvane “sakramente” i postavke i pravila u okviru Hrišćanstva koji su trebali da pomognu Hrišćanima da slave Boga i unaprede individualno lično zajedništvo sa Bogom. Ova lažna doktrina od zlih duhova je došla od religioznih učitelja i takozvanih Crkvenih Otaca koji trenutno očigledno dominiraju centralnom religioznom organizacionom strukturom i negativno utiču na individuu i njegovu lokalnu kongregaciju. U Jovanovom Otkrivenju, Isus je nazvao ove zle duhove “učenja Nikolaita” koje Bog mrzi, videti Otkrivenje 2:6. I Katolička i Pravoslavna Crkva su predstavili ove religiozne obrede iliti sakramente koji su jasno kršenje Isusovih učenja i onoga što je propovedano od strane apostola. To stavlja elemente u lično slavljenje Boga koji nisu direktno povezani sa Bogom. Crkva je učila da se slave ljudi koje je Katolička i Pravoslavna crkva objavila kao svece i da slavljenje svetaca ojačava zajedništvo sa Bogom. Jasno je iz Biblije da Bog ne deli slavu sa ikim. Ja sam stvorio ljudsku vrstu i sve što postoji, kaže Bog, i ja želim slavu, videti Isaija 42:8 – “8 Ja sam Gospod, to je ime moje, i slavu svoju neću dati drugom ni hvalu svoju likovima rezanim.” Ovo upozorenje dolazi od strane proroka Isaije u 42. glavi, stihovi 1-8, gde Bog po prvi put jasnim rečima govori da će Jevrejski Mesija, Isus, doći:

“1 Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuću Duh svoj na Njega, sud narodima javljaće. 2 Neće vikati ni podizati, niti će se čuti glas Njegov po ulicama. 3 Trsku stučenu neće prelomiti, i sveštilo koje se puši neće ugasiti; javljaće sud po istini. 4 Neće Mu dosaditi, niti će se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva će čekati nauku Njegovu. 5 Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i šta ona rađa, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj: 6 Ja Gospod dozvah Te u pravdi, i držaću Te za ruku, i čuvaću Te, i učiniću Te da budeš zavet narodu, videlo narodima; 7 Da otvoriš oči slepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami. 8 Ja sam Gospod, to je ime moje, i slavu svoju neću dati drugom ni hvalu svoju likovima rezanim.”

Čovekom stvorena religiozna pravila i sakramenti koji su opisani u predhodnom delu serijala (XXII) nemaju svoju osnovu u Bibliji, nego su stvoreni od strane zlih duhova kroz lažne proroke i crkvene oce:

1. Slavljene svetaca (uklanja pogled sa direktnog slavljenja Boga. Bog je rekao da ne daje svoju slavu nikome)

2. Slavljenje Marije (nema nikakvu konekciju sa Biblijom i Isusovim učenjima, jer mi moramo da slavimo samo Boga)

3. Monaški redovi (nema osnovu u Novom Zavetu)

4. Relikvije (nema osnovu u Novom Zavetu)

5. Ikone (nema osnovu u Novom Zavetu)

6. Krštenje male dece (nema osnovu u Novom Zavetu)

7. Indulgencije (nemaju konekciju sa Biblijom i crkva preuzima mesto Boga)

Gore navedenih sedam tačaka su imale razarajući efekat u tome da su diverzija sa našeg glavnog cilja kao Hrišćanina da slavimo Boga, i među drugim stvarima, dvostruka zapovest da volimo.

Prva i najveća je: “Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje.” (Ponovljeni Zakon (5. Knjiga Mojsijeva) 6:5). Druga je ova: “…ljubi bližnjeg svog kao sebe samog…” (Levitski Zakon (3. Knjiga Mojsijeva) 19:18) (Matej 22:37, Marko 12:28-31 i Luka 10:27). Ukoliko održimo gore navedene zapovesti, održali smo sve Božije zapovesti, kao što su to dole navedenih Deset Zapovesti:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz zemlje Egipatske. Nemoj imati bogove druge do mene.

2.. Ne gradi sebi lik rezani…

3. Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog.

4. Drži dan od odmora i svetkuj ga. Jer je Bog za šest dana stvorio nebo i zemlju, a sedmog se odmarao.

5. Poštuj oca svog i majku svoju, da bi se produžili dani tvoji i da bi ti dobro bilo na zemlji, koju ti dade Gospod Bog tvoj.

6. Ne ubij.

7. Ne čini preljube.

8. Ne kradi.

9. Ne svedoči lažno na bližnjeg svog.

10. Ne poželi ženu bližnjeg svog, ne poželi kuću bližnjeg svog, ni njivu njegovu, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta šta je bližnjeg tvog.

Izgleda da vodeće religiozne vođe i crkveni oci nisu naučili lekciju iz Starog Zaveta i sada su zavedeni u ponavljanju istih grešaka kao Fariseji i pisari u Judaizmu. Oni su vođeni lažnim vođama koji su bili pod uticajem Sotone i njegovih demona i razvili su postavke i dodatke Mojsijevom Zakonu koje su otežale kongregaciji da praktikuje zajedništvo sa Bogom na ličnom nivou, postavljanjem dodatnih zabrana na individualne kongregacije i članove koje takođe mogu imati finansijski uticaj na njih. Ni jedan Božiji prorok ili Isus Hrist nisu prorokovali o takvim odredbama i dodatcima, niti svome narodu Jevrejima niti crkvama posle Isusa Hrista i apostola. Sve ove promene, su dodale breme narodu koje nije vodilo do boljeg zajedništva sa Bogom, naprotiv one su navele ljude u religiozni sistem pravila vođen sveštenstvom. Isus je nekoliko puta uperio prstom u ta pravila stvorena od strane sveštenstva, kao npr. treća zapovest “drži dan odmora svetim (Sabat)”, vremenom je nekoliko restrikcija dodato kongregaciji vezano za kretanje i šta se sme raditi za vreme dana Sabata (Subota). Isus je rekao sveštenicima da je zapovest data od strane Boga da bi pomogla ljudima da Ga traže i da se odmore na Sabat, a ne da ih kontroliše u potpunosti. Isus je nadalje dao primer koji ni sami sveštenici nisu pratili sa svojim pravilima koja su nametnuli svima ostalima da prate.

Od pada Zapadnog Rimskog Carstva u 5. veku pa sve do 17. veka, tj. oko 1000 godina, poznata Zapadna Hrišćanska crkva je ispaštala mnogo zbog jeresi protiv Isusovih i apostolovih učenja. Jeres je počela između 150. i 400. god. n.e., i Katolička i Pravoslavna Crkva su bile u potpunosti dominantne i iskorištavale su moć koju su imale nad članovima okolnih kongregacija. Sa postavljanjem novih sakramenata i posebno sa novim interpretacijama tekstova Biblije, Hrišćanska crkva, i Katolička i Pravoslavna, su uzele poziciju da je Bog odbacio Jevreje kao Njegov narod i da Jevreji nemaju više neka posebna prava na zemlju Izrael. Crkva je odlučila da ona preuzima ulogu Božijeg izabranog naroda sa svim blagoslovima koji idu uz to i da Jevreji nemogu više da dobiju svoju zemlju nazad jer se oni već bili izbačeni iz nje i bili su bez zemlje već oko 400 godina. Problem ovde je taj da Bog nikad nije planirao tako nešto, kako na to Biblija jasno pokazuje. Božiji proroci su jasno prorokovali da će Njegov narod biti razbacan po svim krajevima sveta i kada vreme dođe, Bog će skupiti svoj narod Jevreje opet u Izraelu. Pod uticajem Hrišćanske Katoličke i Pravoslavne Crkve, Jevreji su proteravani, ubijani i lovljeni i prezreni od strane svih naroda po svetu u toku narednih 1500 godina, reč Jevrejin je postala uvreda. Zanimljiva stvar u ovoj situaciji je ta da izgleda da je Hrišćanska Crkva (Katolička i Pravoslavna) pod uticajem zlih sila ubrzala mnoge kletve navedene u Sinajskom Zavetu (5. Knjiga Mojsijeva-Ponovljeni Zakon 28:15-68).

Jevreji i Judaizam su odbacili Isusova i apostolova učenja u vreme Isusa i samim time su definitivno prekinuli obostrani Sinajski zavet koji su imali sa Bogom što je rezultovalo sa kletvama koje su navedene u tom zavetu (5. Knjiga Mojsijeva-Ponovljeni Zakon 28:15-68). Najjasniji dokaz toga je Rimsko uništenje Svetog Hrama i samog Jerusalima u godini 70. n.e. i naknadno proterivanje Jevreja iz Jerusalima u okolne zemlje i u sve zemlje sveta. Postaće jasna separacija između Hrišćanske crkve i Judaizma , koje je još uvek aktivno u Sinagogama posle proterivanja Jevreja iz Jerusalima. Hrišćanski Jevreji nisu više bili dobrodošli u sinagogama izvan Jerusalima i u okolnim zemljama, Ortodoksni Jevreji su odbacili Isusa kao svoga Mesiju i razvili su Judaizam u toku narednih 1000-1500 godina bez Isusa kao svog Mesiju.

Nedostatak ovog reviziranog Judaizma je Sveti Duh jer taj revizirani Judaizam nije prepoznao Isusa kao svog Mesiju i samim tim Sveti Duh nije bio prisutan kako je to Isus rekao da će ga Bog poslati za duhovnu pomoć umesto Isusa kad je On bio uzet na nebo. Revizirani Judaizam je sada postala čovekom stvorena religija koja nema zajedništvo sa Bogom kako je to bilo u službama u drevnom hramu pre nego što je Isus došao na zemlju. Sada je preko Isusa Hrista novi zavet između svih ljudi i Boga, individualno i Jevrejin i svi ostali mogu imati zajedništvo sa Bogom kroz Svetog Duha dok traže Boga i priznaju sa svojim ustima da je Isus Hrist Spasitelj i Gospod i kad su nanovo rođeni od strane Božijeg Duha.

Jednostrani večiti zavet koji je Bog stvorio sa Jevrejima kao Njegovim narodom još uvek stoji kao i obećanje zemlje. Bog dozvoljava razvijanje događaja u Jerusalimu i buduću sudbinu Jevrejskog naroda sve uporedo sa Svojim planom. Postoji neverovatna konekcija uz činjenicu da su Jevreji razbacani po celom svetu ali da su ipak uspeli da održe Jevrejsku kulturu u progonstvu u toku nevolja koje su ih zadesile u toku preko 1878 godina. Temelji se nalaze u Starom Zavetu i proročanstvima koja kažu da su Jevreji Božiji izabran narod i da će to uvek i ostati, i da će narod imati zemlju u koju će moći da se vrati kada vreme za to dođe. Priča kao ova se neće desiti niti će joj biti slične u istoriji.

Oko šest stotina godina nakon što je Isus bio uzet ka Njegovom Ocu na nebo, Sotona i njegovi zli demoni su pokrenuli novi masivni napad na učenja Isusa Hrista i apostola. Nova čovekom stvorena religija je nastala na Arapskom poluostrvu; stvaraoc te religije se zvao Muhamed. Doktrina se naziva Islam, što znači submisija- pokorstvo, i bazirana je na spisima knjige Kuran. Muhamed je stvorio doktrinu baziranu na tekstovima, duhovnim bićima i prorocima iz Judeo-Hrišćanske Biblije, što se samim time smatrati plagijat Judeo-Hrišćanske vere. Muhamed i njegovi kalifi se služe vojnom silom da šire Islam, što je poznato kao religija mača. Svaka država koja je bila pod Islamskom vlasti se smatra Islamskom teritorijom zauvek. Islam je i politička ideologija i zakonska religija, zakon ima naziv Šarija i uključuje, pored drugih stvari, civilne lagalne elemente. Muhamed i kalifi posle njega su imali vojno, religiozno i političko vođstvo u okviru Islama. Važna stavka u Islamu u toku istorije je nerazdvojiva konekcija između politike i religije. Muhamed i kalifi su tvrdili da su oni ispravili i nastavili Judeo-Hrišćansku veru koja je zakazala, i ovo nastavljanje oni zovu Islam. Ovaj način uspostavljanja nove religije se mora smatrati plagijatorstvom i krađom. Tvrdnja Muhameda i Islamista je ta da je Judeo-Hrišćanska vera zakazala je laž i to je potvrđeno svim ispunjenim proročanstvima. Poslednji jasan dokaz da su Isusova i apostolova učenja Božija volja vidimo danas u Izraelu. Jevreji su se okupili u svojoj domovini posle skoro dve hiljade godina i država cveta praktično i ekonomski i pored konstantnih pokušaja Arapa i Muslimana kroz Arapsku Ligu, koju predstavlja oko 200-300 miliona, da izbace Jevreje u Mediteran. Još uvek postoje proročanstva koja moraju da se ispune pre Isusovog povratka drugi put.

Hrišćanska Katolička i Pravoslavna Crkva su obe bazirane na Isusu kao Sinu Božijem kao Otkupiteljem i svi koji veruju i priznaju Isusa kao svog Spasitelja i nanovo su rođeni od strane Svetog Duha, one će imati zajedništvo sa Bogom dok žive tu na zemlji a potom na nebu. Svi mogu da dođu u zajedništvo sa Bogom dokle god su živi i traže Boga, ali kada ljudi umru, onda je kasno da se traži Bog.

Ostanite u toku…

Deo XXII

Pozdrav prijatelji i porodico.

Evo ga i XXII deo serijala “Mi smo svedoci…..” o Bibliji i proročastvima koje je Bog dao svojim izabranim prorocima, a i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstveni uvid zašto živimo ovde na zemlji i kako bi trebalo da živimo naše živote koji slave Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Svetske religije mogu za mnoge da budu izvor frustracije i nesporazuma. Spisi i Isusova učenja su otkrivenja od Boga i samim time nisu religija. Religije su stvorene od strane čoveka i nemaju ništa sa Bogom svetog Abrahama, Isaka i Jakova. Religije obično stvore svoje spise i često uzmu delove iz Biblije i interpretiraju ih. Isus je uzviknuo svoje poslednje reči na krstu “Gotovo je!” tj. reči iz Biblije i Isusova žrtva na krstu daju spasenje za sve ljude koji veruju u Isusa Hrista. Da bi bio spašen i da bi išao na nebo, nama netreba ni jedna druga dodatna religija ili spisi napravljeni od strane čoveka. Iz poštovanja prema našem velikom i svetom Bogu, niko nebi trebao da pokušava da unapredi tekstove iz Biblije. Ukoliko postoje tekstovi koje ne razumemo mi možemo da tražimo savet Svetog Duha kroz molitvu. Velika opasnost u religijama jeste ta da sekularne vođe i/ili samo-proklamovane religiozne vođe odrede ili radije adaptiraju tekst iz Biblije zarad njihove religije. Ne postoji država koja može da bude “Hrišćanska”; individualno ljudsko biće samo može da bude Hrišćanin tj. nanovo rođen i da prati učenja Isusa Hrista. Isus je umro na krstu da bi svi koji veruju u Njega mogli biti spašeni i da bi živeli sveto ovde na zemlji, a potom večno na nebu. Isus je rekao u Jovanu 18:36, “36 Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde.”

Za nas koji živimo po Bibliji i Isusovim učenjima, istorija nam je pokazala, a koji verujemo u Isusa i nanovo smo rođeni, da ćemo kao i Isus biti gledani sa visine od strane tih ljudi, jer je mišljenje većine sveta ili “politički korektnih” skrenulo od učenja Isusa. Isus je rekao svojim učenicima kako su oni što upravljaju svetom progonili mene, i vas će progoniti i gledati sa visine oni koji nisu nanovo rođeni od strane Svetog Duha. Isus je rekao u Jovanu 15:18-21, “18 Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. 19 Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi. 20 Sećajte se reči koju sam vam rekao: sluga nije veći od svoga gospodara. Ako su gonili mene, goniće i vas; ako su moju reč održali, držaće i vašu. 21 Nego, sve će vam ovo činiti zbog moga imena, jer ne znaju onoga koji me je poslao.” I dalje u 15:23-25 “Ko mrzi mene, mrzi i moga Oca. 24 Da nisam učinio među njima dela – kojih niko drugi ne učini – ne bi imali greha; sada su pak gledali i mrzeli mene i moga Oca. 25 Nego, treba da se ispuni reč, zapisana u njihovom zakonu: »Omrznuše me ni za šta«.” (videti Psalam 69:5).

Postoje Hrišćanske denominacije koje veruju da su na Biblijskim osnovama. Čak neki i veruju da su Božiji izabran narod Jevreji odbačeni od strane Boga, i da je ta zamenička teologija Biblijsko učenje. Oni veruju da je Hrišćanska crkva preuzela mesto Božijeg izabranog naroda. Oni dalje tvrde da su sva proročanstva koja su Jevreji primili biti ispunjena u Crkvi i da su Jevreji zamenjeni Crkvom – samo se kletve koje su prorokovane u Starom Zavetu apliciraju na Jevreje, videti 5. Knjigu Mojsijevu 28:15-68 (Ponovljeni Zakon). To se zove zamenička teologija, koja je stvorena od strane čoveka i nema osnovu u Bibliji. Da bi sprovodili zameničku teologiju, organizaciona struktura je razvijena, koja je hijararhijski struktuisana, i religiozne vođe uzimaju jedinu ulogu zastupanja između Boga i članova crkve, videti crtež 1 dole. Svrha tj. pozicija Svetog Duha je umnogome oslabljena, i cena ovog organizacionog struktuisanja je i duhovna i finansijska u prirodi i pada na leđa članova crkve. Kontrola crkvenih fondova je teška i zloupotreba može lako da se desi. Pravac u kojem se Hrišćanstvo razvijalo posle Isusovog vremena i apostola pod vođstvom samo-proklamovanih religioznih vođa i verovatno nekih takozvanih crkvenih otaca izgleda da je isti razvitak koji se desio u okviru Judaizma ili Mozaičkog Zakona. Sve ove promene stavljaju breme na ljude koji nisu vodili ka zajedništvu sa Bogom, nego su naprotiv naveli ljude u religiozni sistem pravila izmišljen od strane svaštenstva. Ista stvar se dešava sa Hrišćanstvom i sada posle Isusovog vremena i apostola.

Crkveni Otac je česti naziv za važnog teologa, pisca i učitelja u Ranoj Crkvi, čiji su spisi postali od fundamentalnog značaja za Hrišćansku crkvu. Različite crkvene tradicije će imati malo različitu percepciju ko je uračunat u crkvene oce. Postoji mnogo crkvenih učitelja, i oni su postavljeni od strane crkve, ali lista crkvenih otaca je bazirana na tradiciji. U zavisnosti od kriterijuma koji se koriste i pravca Hrišćanstva, postoji oko trideset autora koji se smatraju crkvenim ocima. Oni koji se smatraju crkvenim ocima najčešće ispunjavaju četiri kriterijuma određenih od strane drugih religioznih vođa: ortodoksnost, svetost, prepoznavanje tj. priznatost i da su živeli u ranim vekovima. Prvi crkveni oci su živeli sa kraja prvog veka, a poslednji u 600. i 700. godinama. Svi ovi crkveni oci su postavljeni od strane organizacije crkve i ne znači da su pratili Isusova i apostolova učenja, što ćemo na kraju i spoznati. 

Prva i najveća greška crkvenih otaca je ta da su oni skrenuli od Božijih najbitnijih zapovesti: Izlazak 20:3-5: “3 Nemoj imati drugih bogova uza me. 4 Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje. 5 Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene;”; dalje u Ponovljenom Zakonu 10:12-13 (5. Knjiga Mojsijeva) “12 Sada, dakle, Izrailju, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svog, da hodiš po svim putevima Njegovim i da Ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje, 13 Držeći zapovesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi ti bilo dobro?”

Crkveni oci su uspostavili pravila koja izgleda nisu vođena Svetim Duhom, nego izazivaju distrakcije od glavnog zadatka, a to je da poštujemo i slavimo Boga, kreatora svega što postoji i samim time zaslužuje svu čast i slavu.

Katolička crkva (Zapadna crkva) i Pravoslavna (Istočna Crkva) su razvile šeme i pravila koja nemaju osnovu u Biblijskim tekstovima, posebno u Novom Zavetu, koji predstavlja osnovu Isusovih učenja nazvanim Hrišćanstvo. Hrišćanska Crkva je rano organizovana pod pet patrijarha, sa sedištima u Jerusalimu, Antiohiji, Aleksandriji, Konstantinopolju i Rimu. Rimski patrijarh, papa, je dobio ranu specijalnu poziciju, jer je njegova episkopska stolica nasleđena od apostola Petra, kako oni to kažu. Posle pada Zapadnog Rimskog Carstva u 5. veku, Konstantinopolj je postao rastuće bitan politički i ekonomski, i u isto vreme su se razvile doktrinalne razlike između Istočne i Zapadne Crkve. Tokom vremena, sledeće uredbe, izmišljene od strane čoveka, su se razvile u okviru Katoličke i Pravoslavne Crkve, koje su bile vodeći Hrišćanski religiozni pokreti u prošlosti sve do modernih vremena:

Slavljenje svetaca:

Svetac je osoba, često preminula, koja je objekat religioznog slavljenja i smatrana je da ima posebno bliski odnos sa Bogom.

Slavljenje Marije:

Devica Marija ima posebno mesto u Katoličkoj crkvi. Katolička vera uključuje njeno besprekorno začeće i telesno uspeće na nebo na kraju njenog života.

Isusovo priznanje Marije i Njegova briga za nju je pokazana kada je umirao na krstu, Jovan 19:26-27: “26 A Isus, videvši majku i kraj nje učenika koga je ljubio, reče majci: ženo, eto ti sina. 27 Zatim reče učeniku: eto ti majke. I od onoga časa uze je učenik k sebi.”

Monaški redovi:

Manastir je zatvorena sredina gde su se monasi i monahinje povukli, da shvate religiozne ideale, u zatvorenom društvu zasnovanom na sistemu pravila. Manastiri postoje u raznim formama u različitim religijama, ali spoljašne karakteristike su često iste; normalan život u sredini sa naglaskom na molitvi, tišini, štedljivosti, celibatu i često pod subordinaciji duhovnog vođe.

Relikvije:

Relikvije su ostatci neke svete osobe ili objekta koji je pripadao ili je bio u fizičkom kontaktu sa svetcem, i one su subjekat religioznog kulta.

Ikone:

Najčešće su to slike svetaca.

Krštenje mlade dece umesto krštenje odrasle osobe:

Krštenje (izvedeno od Niskog Nemačkog dope, ‘uronuti’, a sa Grčkog baptizein sa istim značenjem) je religiozna ceremonija u Hrišćanskim denominacijama koje označava ulazak Hrišćanina u Crkvu. Teološka vrednost krštenja varira od jednog društva do drugog. U većini denominacija, krštenje se smatra sakramentom.

Indulgencije:

Indulgencija je opraštanje ili remisija kazne za grešni čin. Na Latinskom se to zove indulgentia. U Katoličkoj Crkvi, indulgencije su interesantno povezane sa idejom da je crkva, na čelu sa papom, predstavnik Boga tu na zemlji. Samim time znači da crkva može da postavi kaznu za greh učinjen od strane vernika, a samim time i da oprosti kaznu.

Beleška:

Sve ove uredbe plus nekoliko drugih, u zavisnosti od crkve, uništavaju jednostavnu formu slavljenja, molitve i zajedništva sa Bogom na što Isusova učenja i apostoli pokazuju u Bibliji.

CRTEŽ 1

U suprotnosti čovekom stvorenih religijskih organizacija prikazanih gore, organizacija kongregacija koje su nastale iz Novog Zaveta su božanska tvorevina, videti crtež 2 dole, direktno između Boga i individualnog člana crkve i Svetog Duha poslatog nama od strane Boga za vođstvo:

Lokalna povezanost, geografski, i poznavanje članova kongregacije kao i lokalni uslovi su jezgro zajedništva sa Bogom. Duhovno i praktično vođstvo dolazi od istih članova koji su postavljeni posle molitvi i vođstva Svetog Duha. Nema potrebe za nikakvu organizacionu kariku između Boga i crkve, taj zadatak je preuzet od strane Svetog Duha. Sva aktivnost bi trebala da je usmerena koliko je to moguće na učenje Biblije i molitvu, i tada će Bog da vodi i posreduje za naše dnevne potrebe. Mi moramo da pokažemo Bogu da možemo da pratimo Njegove standarde ovde na zemlji, i radeći to Bog će nas uzeti kod sebe u Božije Kraljevstvo ovde na zemlji i na nebu, kada je naše vreme na zemlji završeno.

Ostanite u toku…

Deo XXI

Pozdrav dragi prijatelji i porodico!

Evo ga i XXI deo serijala “Mi smo svedoci …” o Bibliji i proročanstvima koje je Bog dao svome izabranom narodu, a takođe i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstveni uvid u našu svrhu života ovde na zemlji i kako bi trebalo da živimo naše živote koji će poštovati Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Biblija poseduje znanje koje je potrebno ljudima da bi znali kako da dođu u zajedništvo sa Bogom. Adamov greh je stvorio razdvojenost između čoveka i Boga, i drugi Adam (Isus) je žrtvovan da bi obnovio naše zajedništvo sa Bogom Ocem i osigurao večni život sa Njim. Znate, postoje zli duhovi (Sotona u njegovi demoni) koji utiču na ljude i dešavanja u svetu, oni traže da odvrate pažnju ljudi od traženja Boga. Biblija i proročanstva, kao i Isusova učenja, evanđelja, nam pokazuju da je Isus Put, Istina i Život. Niti jedan drugi dokument iliti spis u svetu nam ne daju sličan uvid u to šta se desilo u prošlosti i šta će se desiti u budućnosti kao što nam to Biblija daje. Dodatno, mi imamo pristup Svetom Duhu koji nam daje pravo razumevanje kroz molitvu.

Svetske religije mogu, za mnoge, često da budu izvor nesporazuma. Spisi i Isusova učenja su otkrivenje od Boga i samim time nisu religija. Religije su stvorene od strane čoveka i nemaju ništa sa Bogom Abrahama, Isaka i Jakova. Religije često naprave svoje spise i često uzmu delove za svoje pisane dokumente iz Biblijskih tekstova i interpretiraju ih. Isus je uzviknuo, kao svoje poslednje reči na krstu, “gotovo je!” tj. delo spasenja svih ljudi, omogućeno Isusovom žrtvom na krstu za sve koji veruju u Njega. da bi bio spašen i da bi završio na nebu, nama netrebaju nikakve dodatne religije iliti spisi stvoreni od strane čoveka. Iz poštovanja prema Trojedinom Bogu, niko nebi trebao da pokuša da unapredi tekstove iz Biblije. Ukoliko postoje tekstovi koje ne razumemo, treba da tražimo pomoć od strane Svetog Duha u molitvi.

Negde od početka trećeg veka su Isusovi sledbenici, Hrišćani, nakon dugog progonstva prihvaćeni jer su vlasti otkrile da Hrišćani ne predstavljaju pretnju moćnom Rimskom carstvu, nego naprotiv.

Hrišćani su rasli u broju, moguće oko 2% ukupne populacije Rimskog carstva. Religiozne vođe u toku ovog perioda su bili, među ostalima, Origen u Aleksandriji i Tertulijan u Severnoj Africi, koji su izrazili u svojim spisima doktrinu koja je formulisana kao Sveto Trojstvo. Antonije Veliki, Egipatski Hrišćanski vođa, i ostali, uspostavljeni kao Gregor Lisbringeren, su bili odgovorni za osnivanje Armenije kao prve hrišćanske zemlje. Izbor cara Konstantina Velikog da se izjasni kao Hrišćanin (baš pred bitku za Pons Mulvius [Ponte Milvio] 312. god.), Rimsko Carstvo je tolerisalo Hrišćanstvo sa Milanskom Pesmom 313. god., što je kasnije dovelo da Hrišćanstvo postane oficijalna državna religija 380. god. od strane Cara Teodosija Velikog (videti Solunski Edikt) i do daljeg rasta Hrišćanstva u Istočnom Carstvu (Vizantija 330-1453).

Velika opasnost ovog razvijanja je ta da su sekularne vođe i/ili samo-proglašene religiozne vođe odlučile da će država da prati Hrišćanstvo bez saveta i učešća Svetog Duha. Ovaj način postanka Hrišćanina se ne slaže sa Biblijskim učenjima o neophodnom zajedništvu sa Bogom i potrebi da se bude nanovo rođen od strane Svetog Duha i vodom, a zatim da se prate Isusova učenja i evanđelja, videti Ivan 3:1-6,

“1 A beše među farisejima čovek po imenu Nikodim, starešina judejski; 2 ovaj dođe Isusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. 4 Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? 5 Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Što je rođeno od tela – telo je, a što je rođeno od Duha – duh je.”

Mi znamo iz Biblije da ni jedno ljudsko biće nije opravdano pred Bogom svojim radom iliti delima zahtevanim zakonom ili raznim humanističkim idejama dobrih dela. Samo verom u Isusa Hrista mi ćemo biti pravedni, a ne delima zakona. Jer ni jedan čovek nije opravdan delima. Galaćani 2:16 kažu, “16 ali znajući da se čovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan”. Otkrivenje od Boga koje je počelo sa proročanstvima i nastavilo se učenjima Isusa Hrista i apostola je postalo pokret u okviru Judaizma koje pisari i fariseji nisu prihvatili. Isus je optužen za krivokletstvo od strane sveštenstva koje je zahtevalo od strane rimskih vođa da ga razapnu umesto poznatog kriminalca Barabe kome je dozvoljeno da ode kao slobodan čovek. Rimske vođe su praktikovale da puste zatvorenika u vreme praznika Pashe; ljudi su tražili puštanje Barabe i razapinjanje Isusa umesto njega. Sinajski savez je definitivno prekinut ovde od strane jevrejskog naroda koji su prevareni od strane Fariseja i pisara. Mi znamo iz prošlosti da je Sinajski savez uslovljen savez između Boga i Jevrejskog naroda, ukoliko ljudi prate uslove saveza narod će biti blagoslovljen (5. knjiga Mojsijeva 28:1-14), a ukoliko ne budu pratili uslove saveza narod će biti proklet (5. knjiga Mojsijeva 28:15-68). Istorija nam pokazuje, nama koji danas živimo, da su kletve Javrejskog naroda, kako je to napisano u 5. knjizi Mojsijevoj 28:15-68, počele kada je hram u Jerusalimu uništen, i narod rasut po nacijama oko njih. Isus je pre toga rekao svojim apostolima, pre Njegovog uzeća na nebo, da će hram, najveće svetište Jevreja, biti potpuno uništen, i da neće ostati niti jedan kamen na kamenu. U 70. god. Rimski vojskovođa Titus je napao Jerusalim, opljačkao i spalio hram Jevreja. Šezdeset godina kasnije, ostatci hrama su uništeni od strane Cara Hadrijana posle Jevrejske pobune vođene Bar-Kohbom. U pokušaju da se uklone Jevrejska imena sa teritorije Jerusalima, car Hadrijan je ponovo izgradio Jerusalim i nazvao ga Aelia Capitolina, i teritorija Izraela je nazvana Palestina po bivšem Jevrejskom najgorem neprijatelju, Filistejcima, Jevreji su proterani i Judaizam je zabranjen.

Isusov život i učenja na zemlji, kako je to opisano u četiri evanđelja i spisima apostola formiraju bazu i model za lokalne kongregacije u njihovom zadatku da se uspostave kao nezavisna tela sa svojim duhovnim vođstvom za pomoć kao i za vođstvo prilikom studiranja skripti i neophodnim opštim socijalnim aktivnostima.

Duhovno vođstvo koje je postepeno uspostavljeno oko njih će dokazati da su pre svega u liniji sa instrukcijama od strane političkog vođstva i naučnog tela u zemljama negoli sa time što Biblija daje kao uputstvo za zajedništvo između Boga i lokalne kongregacije. Ovo je dovelo do razvijanja takozvanog Katoličkog pravca u Hrišćanstvu u Zapadnoj crkvi baziranoj u rimu i Ortodoksnom pravcu u Hrišćanstvu u Istočnoj crkvi baziranoj u Konstantinopolju, sada Istanbul. Denominacije koje su uspostavljene u ovo vreme i nadalje u vekovima, su izgleda bile okarakterisane duhovnim i/ili sekularnim vođama koji su imali malo zajedništva sa Bogom kroz Svetog Duha kako Bog to zahteva i kako nam to Biblija govori da praktikujemo u svakodnevnom životu sa Bogom. Razvijena su pravila za rad religioznih zajednica koja nisu uzeta is Spisa. Pravila koja je Bog prepisao u Starom Zavetu za rad hrama, sinagoga, svrhu visokog sveštenstva kao čoveka između ljudi i Boga, Stari Zavet, Sinajski Zavet, su stavljeni van funkcije kod razapeća Isusa. Ali Biblija nam govori da je Božiji jednostrani zavet sa Abrahamom, Isakom i Jakovom, narodom Izraela, još uvek na mestu. U nadolazećim vekovima, lažne duhovne vođe će ustati i zavesti Hrišćane, nanovo rođene, koji prate učenja Isusa.

Novi Zavet je baziran na učenjima Isusa, Njegovoj smrti na krstu, sahrani i uskrsnuću posle tri dana, Njegovom uzeću ka Ocu na nebu, i dolasku Svetog Duha (pomoćnika) na zemlju kao pomoć onima koji veruju. Božije otkrivenje kroz Isusa Hrista i apostole, tj. Novi Zavet, se pravovremeno desio i pored progonstva. Ali ipak, i pored fizičkih progonstava, postoje i stalni napadi na one koji veruju u Isusa od strane Sotone i njegovih demonskih prijatelja (bivši anđeli koji su izabrali da prate sotonu kada ga je Bog proterao iz raja), oni žele da što je to moguće manje ljudi da prati Isusova učenja ovde na zemlji jer tada Bog neće dobiti duše ljudi sa sobom na nebu kako bi On to želeo.

U svojim pismima kongregacijama, apostol Pavle ih podseća da proveravaju izjave duhovnih učitelja i vođa o tome šta Biblija govori o istoj stvari. Ukoliko se duhovni učitelji ne slažu sa time šta Biblija govori, treba odbaciti te lažne učitelje i duhovne vođe. Postoje mnogo Hrišćanskih denominacija koje veruju da stoje na Biblijskim osnovama. Čak i oni koji veruju da je Božiji izabran narod, Izrael, odbačen od strane Boga, i ta zamenička teologija je Biblijsko učenje! Oni veruju da je Hrišćanska crkva preuzela mesto Božijeg izabranog naroda. Oni dalje veruju da će sva proročanstva koje su Izraelci primili biti ispunjena u Crkvi i da su Jevreji zamenjeni “Crkvom” – Samo kletve koje su prorokovane u Starom Zavetu se odnose na Jevreje – ovo je takozvana zamenička teologija. Justin Martyr (oko 100-165) koji je već rano u istoriji crkve doneo sistematsko opravdanje za tu zameničku teologiju. On je bio jedan od uviđajnijih pristalica rane crkvene apologetike (odbrana Hrišćanske vere). U svojoj borbi da odbrani istinu Hrišćanstva, on je predložio sintezu između Grčke filozofije i Hrišćanske vere. U isto vreme, on je distancirao sebe od Jevrejske vere. Ova dva aspekta njegovog razmišljanja su postali početak napada na Izrael, Jevreje, i Hrišćanstvo kako to Pavle prenosi kroz učenja Isusa u svojim pismima crkvama u bivšoj Turskoj i Grčkoj uporedo sa spisima i prorocima. Po Grčkoj filozofiji (Gnosticizam), fizičko je gore od duhovnog, i njegova sinteza između Gnosticizma i Hrišćanske vere je postala produhovljenje Svetih Spisa. To je vodilo do nove interpretacije, za razliku od konkretnog istorijskog i prizemnog osnovnog stava, karakterističnog za Stari zavet – i Hrišćanstvo, jer oni takođe ne govore da postoji razlikovanje između fizičkog i duhovnog. Filozofski ili naučni metod objašnjavanja postojanja Boga je razblaživanje neophodnog učešća i vođstva Svetog Duha. Božija namera sa kreacijom može biti primljena k znanju od strane onih koji su nanovo rođeni od strane Svetog Duha. Bog je glavna osoba koja želi da ima zajedništvo sa nama. Njemu treba da pripadne sva slava. Ljudi i sve ostalo što je stvoreno treba da glorifikuje Boga koji ih je stvorio.

Modela za organizovanje kongregacija se razvio vrlo rano, mada Biblija ne opisuje niti jednu takvu sveobuhvatnu organizaciju. Ukoliko se desi da neka organizacija postane prevelika, ona može biti podeljena u manje jedinice, u zavisnosti gde žive, sa svojim duhovnim vođstvom i svojom praktičnom pomoći ili društvenim organizacijama.

Destruktivna aktivnost iz samih kongregacija je najverovatnije pokrenula skup/organizaciju kongregacija, napravljenu od strane čoveka, često nazvanom Vavilon Veliki. Zbog toga što organizaciono rešenje se nije utoliko mnogo razlikovalo od organizacije religioznih denominacija koji su postojali u paganskom Vavilonu. I Isus i Pavle su upozorili crkve o lažnim duhovnim vođama, videti Matej 7:15 i Dela Apostolska 20:29-31. U Otkrivenju, 2. glava, stih 15, čitamo da Bog mrzi dela Nikolaita.

Figura dole pokazuje sliku crkvene organizacije koja je imitacija paganske religiozne svešteničke hijerarhije. Ova organizacija kongregacija nije uzeta iz Biblije, već je pre svega Grčka filozofska misao.

Ovaj način organizovanja kongregacije je na štetu svakodnevnog duhovnog zajedništva sa božastvom. Šema vrlo lako vodi do zloupotrebe fonda kongregacije, koji treba da je korišten lokalno gde je fond i napravljen. Organizacija pruža plodno tlo za nezadovoljstvo jer Bog i sveti Duh nisu više u centru pažnje same kongregacije. Oko 300. god., dve religiozne denominacije su se razvile i koje su dobile previše pažnje, Zapadna Crkva locirana u Rimu, Katolička Crkva i Istočna Crkva locirana u Konstantinopolju (današnji Istanbul), Pravoslavna Crkva. Jedina stvar sa kojom su se ove dve glavne religiozne organizacije mogle složiti iz Biblije je postojanje trojedinog Boga.

Sveto Trojstvo (takođe Trojstvo ili Trojedini Bog) je po Hrišćanskom razumevanju iliti doktrini oznaka tj. imenovanje Boga. To definiše Boga kao jedno biće, ali sa tri osobe: Otac, Sin i Sveti Duh. Većina Hrišćanskih crkava priznaju ovo verovanje, ali postoje neke denominacije koje ga odbijaju. Doktrina je razvijena pre svega kao odgovor na to šta Biblija govori o pitanjima na to ko je Bog i kako je postojanje Boga opisano. Ovaj sporazum o Svetom Trojstvu je rezultovao sa dve veroispovesti koji su napisane i lako razumljive i po Bibliji, ali generalno nisu od koristi za naše duhovno zajedništvo sa Bogom.

Nikejska Veroispovest (iz 325. god n.e.)

Mi verujemo u jednog Boga, Svemoćnog Oca, koji je stvorio nebo i zemlju, sve vidljivo i nevidljivo. Mi verujemo u jednog Gospoda, Isusa Hrista, Jedinorodnog Sina Boga, rođenog od strane Oca još od večnosti. Bog Boga, svetlost svetlosti, istiniti Bog istinitog Boga, rođen, a ne stvoren, iz istog bića kao Otac. Od strane Njega sve je stvoreno. Za nas ljude i za naše spasenje, On je sišao sa Nebesa. On je otelotvoren od strane Svetog Duha kroz devicu Mariju, i postao je čovek. On je razapet za nas, mučen pod Pontijem Pilatom i pokopan. On je ustao trećeg dana, po spisima, uzneo se na nebo, i sedi sa desne strane Oca. On će se vratiti sa slavom i sudiće živima i mrtvima, i neće biti kraja Njegovom kraljevstvu. Mi verujemo u Svetog Duha, Gospoda i Davaoca-Života, koji dolazi od Oca i Sina, koji je slavljen i glorifikovan sa Ocem i Sinom, i o kojem su govorili proroci. Mi verujemo u jednu, svetu, univerzalnu/Katoličku i Apostolsku Crkvu. Mi priznajemo jedno krštenje za oprost grehova i čekamo uskrsnuće mrtvih i večni život. Amen.

Apostolska izjava vere (iz devetog veka)

Ja verujem u Boga Oca, Svemoćnog, Stvoritelja neba i zemlje. Ja verujem U Isusa Hrista, jedinorodnog Sina Boga, našeg Gospoda, koji je začet od strane Svetog Duha, rođen od Device Marije, mučen pod Pontijem Pilatom, razapet, mrtav i sahranjen, sišao u carstvo mrtvih, ustao iz mrtvih trećeg dana, uzneo se na nebo, sedi sa desne strane Boga, Svemogućeg Oca, vratit će se odatle da sudi živima i mrtvima. Ja verujem u Svetog Duha, svetu, univerzalnu Crkvu, zajedništvo svetih, opraštanje grehova, uskrsnuće tela, večni život. Amen.

Ostanite u toku…

Deo XX

Pozdrav dragi prijatelji! Evo ga i XX deo serijala “Mi smo svedoci…”, o Bibliji i proročanstvima koje je Bog dao svojim izabranim prorocima i za naše znanje. Biblija nam daje jedinstveni uvid u razlog našeg postojanja ovde na zemlji i kako da živimo naše živote koji poštuju Boga koji je stvorio čoveka i sve što postoji. Biblija poseduje znanje koje ljudi trebaju da znaju da bi obnovili svoje zajedništvo sa Bogom. Adamov greh je izazvao odvojenost između čoveka i Boga i Isus (drugi Adam) je postao žrtva da nam omogući ponovno zajedništvo sa Bogom Ocem. Znate, postoje zle sile (Sotona i njegovi demoni) koji utiču na ljude i dešavanja u svetu koja pokušavaju da odvrate pažnju ljudi od traženja Boga. Biblija i proročanstva kao i Isusova učenja, evanđelja, nam pokazuju da je Isus put, istina i život (pogledaj primere u evanđelju po Jovanu). Ni jedna druga dokumentacija iliti skripte u svetu nam nemogu dati sličan uvid u to šta se desilo u prošlosti i šta će se desiti u budućnosti kao što nam to Biblija daje. Dodatno, kroz molitvu mi imamo pristup Svetom Duhu koji nam daje razumevanje.
Pozadina ovog serijala je deo iz Biblije koji sam dobio 2018. god. od pomoćnika (Svetog Duha) kojeg je Bog poslao na zemlju nakon što je Isus bio uznesen na nebo ka svom Ocu.
U 2. Petrovoj 1:16-18 čitamo:
“16 Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva. 17 Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«. 18 I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.”
Pomislio sam da bi trebao da pišem o Bibliji i proročanstvima i kako bi to trebalo da uradim praktično i bez mnogo teškoće uz pomoć prijatelja i Pomoćnika, što je i rezultovalo web sajtom: www.eyewitnesses.grafoskop.com. Tekst je izdat na četiri jezika: Norveškom, Engleskom, Albanskom i Srpskom.
Prvi put kada sam došao u bliski kontakt sa događajima koji su bili presudni za Jevreje iz celog sveta i za proročanstva iz Biblije je bilo jednog poslepodneva, Maja 14, 1948, kada je David Ben-Gurion objavio ponovno uspostavljanje “Jevrejske države u Eretzu (teritorija) Izraela nazvanoj Država Izrael.” Broj država je odmah priznao Izrael, uključujući Sovjetski Savez i SAD. Sledećeg dana, Maja 15, 1948, broj Arapskih država je objavilo rat svome novom komšiji. Arapska Liga, koja sadrži 22 države sa otprilike 200 miliona stanovnika (Arapi i Muslimani), nisu mogli da podnesu da su Jevreji, oko 650.000 stanovnika, dobili svoju staru zemlju nazad. Ja sam bio osam godina star te 1948. i moj otac, koji je mnogo godina govorio nama deci da Isus uskoro dolazi, je izjavio ushićeno, “Jevreji su dobili svoju zemlju nazad i sad Isus sigurno dolazi uskoro.” Nikada nisam zaboravio tu izjavu, koja je ostavila trajne tragove u meni.
Važan događaj koji eventualno vodi do progona vernika u Isusa je priča đakona Stefana. Period posle događaja sa Stefanom označava početak progonstva Jevreja od strane Rimskog Carstva, u isto vreme je i duhovna i fizička bitka između ortodoksnih Jevreja koji podržavaju Stari Savez baziranom na Starom Zavetu, i Jevreja koji veruju u Isusa i Novi Savez kako je to izjavljeno u Novom Zavetu. Oni koji podržavaju Novi Zavet su vremenom nazvani Hrišćani i Pagani koji su živeli po Rimskom Carstvu su se pridružili Hrišćanima u rastućem broju u potrazi za Bogom i smislom života.
Stefan je postavljen od strane apostola kao jedan od sedam đakona da rasporedi pomoć onima u potrebi u kongregaciji u Jerusalimu. Zbog njegove vernosti ka učenjima Isusa, on je kamenovan do smrti 35. god. naše ere od strane religioznih vođa, Fariseja, i Seduceja. Tada počinje duhovna i fizička borba između vernika u Isusa i ortodoksnih Jevreja koji nisu verovali da je Isus njihov obećani Mesija. Pored činjenice da je Isus obećani Mesija, postoje tri stvari koje su posebno uznemirile Fariseje i Seduceje. Verovatno najvažnija je tranzicija iz Judaizma i Starog Saveza u Novi Savez od strane uskrsnulog Isusa. Ovo je značilo kraj obrezivanju dečaka kako je to propisano Mozaičkim Zakonom. Nadalje, moglo se družiti i jesti sa ne-Jevrejima i činjenica da sve što je Bog stvorio nije nečisto. Pokajanje u carstvo Božije “nanovim rođenjem” od strane Svetog Duha i krštenje koje je takođe ponuđeno Paganima. Isusova žrtva na krstu, Njegova smrt i uskrsnuće iz mrtvih, je postavilo temelje za Novi Savez gde je Bog ponudio spasenje svim ljudima koji veruju da je Njegov Sin Isus Hrist put, istina i život.
Priča o Stefanu koja ovde dolazi, je emotivna i detaljna kako su religiozne vođe uzele osuđujući stav ka vernicima u Isusa. Iste vođe takođe nisu mogle da podnesu da čuju od Isusa o pismima (Starom Zavetu), proročanstvima i obećanom Mesiji. Stefan je dao Farisejima i Seducejima detaljnu lekciju o pismima kako je to Isus otvorio pisma (Stari Zavet i proročanstva) dvojici učenika na putu za Emaus, videti Luka 24:13-35.
Stefan je prvi koji je prošao kroz patnju. Isus je rekao svojim učenicima, “kako su mene progonili, i vas će progoniti, vas koji prate moje reči.”

Dela Apostolska 6:3-15:
“3 Stoga gledajte, braćo, da nađete sedam osvedočenih ljudi iz svoje sredine, punih Duha i mudrosti, kojima ćemo poveriti ovu dužnost; 4 mi ćemo se i dalje posvetiti molitvi i propovedničkoj službi. 5 I svide se ova reč svemu narodu, pa izabraše Stefana, čoveka puna vere i Duha Svetoga, zatim Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu proselita iz Antiohije. 6 Njih postaviše pred apostole, koji se pomoliše Bogu i položiše ruke na njih.
Napad na Stefana
7 A reč Božija je napredovala i broj učenika U Jerusalimu se veoma povećavao, pa se i mnogi sveštenici pokoravahu veri.
8 A Stefan je pun blagodati i sile činio velika čuda i čudne znake u narodu. 9 Ali ustaše neki iz sinagoge koja se zove Libertinska, i Kirinska, i Aleksandrijska, i onih iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom, 10 ali nisu mogli da se suprotstave mudrosti i Duhu kojim je govorio. 11 Tada podgovoriše ljude koji izjaviše: čuli smo ga kako huli na Mojsija i na Boga. 12 Tako pobuniše narod i starešine, i književnike, te navališe na njega, ščepaše ga i odvedoše pred sinedrion. 13 Postaviše i lažne svedoke koji su govorili: ovaj čovek neprestano govori protiv svetog mesta i zakona; 14 čuli smo, naime, kako govori da će Isus, taj Nazarećanin, razoriti ovo mesto i izmeniti običaje koje nam je Mojsije predao. 15 A svi koji su sedeli u sinedrionu upreše poglede na njega ti videše da mu je lice kao lice anđela.”

Dela Apostolska 7:1-50
“1 Tada prvosveštenik reče: je li to tako? 2 On pak reče: braćo i oci, čujte. Bog slave pokazao se našem ocu Avraamu kada je boravio u Mesopotamiji, pre no što se doselio u Haran, 3 i reče mu: iziđi iz svoje zemlje i od svoga roda,pa hajde u zemlju koju ću ti pokazati. 4 Tada iziđe iz zemlje Haldejske i nastani se u Haranu. Odande ga posle smrti njegova oca Bog preseli u ovu zemlju u kojoj vi sada stanujete. 5 Ali mu ne dade nasledstva u njoj – ni jednu stopu, nego mu samo obeća, u vreme kada on još nije imao deteta, da će je dati u posed njemu i njegovom potomstvu posle njega. 6 Bog, naime, ovako reče: njegovi potomci biće došljaci u tuđoj zemlji, i porobiće ih i zlostavljaće ih četiri stotine godina. 7 A ja ću suditi narodu kome će oni služiti, reče Bog, pa će posle toga izići i služiće mi na ovom mestu. 8 I dade mu zavet obrezanja; tako rodi Isaaka i obreza ga osmi dan, i Isaak rodi Jakova, a Jakov dvanaest patrijaraha.
9 I patrijarsi pozavideše Josifu, te ga prodadoše u Egipat; no Bog beše s njim, 10 i izbavi ga od svih njegovih nevolja, pa mu dade milost i mudrost pred faraonom, egipatskim kraljem, koji ga postavi da upravlja Egiptom i svom njegovom kućom. 11 Ali dođe glad na sav Egipat i Hanan, i velika nevolja, i naši očevi nisu mogli da nađu hrane. 12 A Jakov, čuvši da u Egiptu ima žita, posla naše očeve prvi put. 13 Kada pak dođoše drugi put, Josif učini da ga braća prepoznadu, i faraon sazna Josifovo poreklo. 14 Tada Josif posla i dozva svoga oca Jakova i svu rodbinu, sedamdeset i pet duša. 15 I Jakov siđe u Egipat, i umre on i očevi naši, 16 te ih preneše u Sihem i položiše u grob koji je Avraam srebrnim novcem kupio od Emorovih sinova u Sihemu.
17 Ukoliko se više približavalo obećano vreme koje je Bog obrekao Avraamu, i narod se povećao i namnožio u Egiptu, 18 dok ne zavlada Egiptom drugi kralj koji nije znao Josifa. 19 Ovaj |e lukavo postupio s našim plemenom i tlačio naše očeve tako da su morali da izlažu svoju dečicu – da ne ostanu u životu. 20 U to vreme rodi se Mojsije i beše mio Bogu; bio je odgajan u očevoj kući tri meseca; 21 a kad ga izložiše, uze ga faraonova kći i odgoji ga sebi za sina. 22 I Mojsije bi poučen u svoj egipatskoj mudrosti, i beše silan u svojim rečima i delima. 23 A kad mu je bilo četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe svoju braću, sinove Izrailjeve. 24 I kad vide jednoga kako nepravedno strada, odbrani ga i osveti ugnjetavanog – ubivši Egipćanina. 25 Mislio je da će njegova braća shvatiti da im Bog njegovom rukom daje izbavljanje; ali ne shvatiše. 26 Idućeg dana dođe među njih, dok su se svađali, i pokuša da ih izmiri rekavši: ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom? 27 Ali onaj, koji je činio nepravdu svome bližnjemu, odbi ga i reče: ko je tebe postavio za gospodara i sudiju nad nama? 28 Da nećeš da me ubiješ kao što si juče ubio Egipćanina? 29 Zbog ove reči Mojsije pobeže i nastani se kao došljak u madijamskoj zemlji, gde rodi dva sina.
30 Posle četrdeset godina javi mu se anđeo u plamenu kupine koja je gorela u pustinji Sinajske gore. 31 Mojsije pak videvši to zadivi se prizoru; a kad se približavao da rasmotri, ču se glas Gospodnji: 32 ja sam Bog tvojih otaca, Bog Avraamov, Isaakov i Jakovljev. Mojsije uzdrhta i ne usudi se da pogleda. 33 Tada mu Gospod reče: izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kom stojiš – sveta zemlja. 34 Zaista videh zlostavljanje svoga naroda koji je u Egiptu i čuh njegovo uzdisanje, te siđoh da ga izbavim; i sad hajde da te pošaljem u Egipat.
35 Ovoga Mojsija, koga su se odrekli rekavši: ko je tebe postavio za gospodara i sudiju, njega je Bog preko anđela, koji mu se javio u kupini, poslao za gospodara i izbavitelja. 36 On ih izvede učinivši čuda i čudne znake u zemlji egipatskoj, i u Crvenom moru, i u pustinji četrdeset godina. 37 To je Mojsije koji je rekao sinovima Izrailjevim: Bog će vam podići proroka iz vaše braće kao što je podigao mene. 38 To je onaj koji je u zboru u pustinji bio s anđelom, koji mu je govorio na Sinajskoj gori, i s očevima našim; on je primio žive reči da ih vama da. 39 Naši očevi nisu hteli da ga poslušaju, nego ga odbaciše i okrenuše se srcem svojim Egiptu, 40 pa rekoše Aaronu: načini nam bogove koji će ići pred nama; jer ne znamo šta se dogodilo ovom Mojsiju koji nas je izveo iz Egipta. 41 I načiniše tele u one dane i prineše žrtvu idolu, i radovahu se svojim rukotvorinama. 42 Tada se Bog okrenu od njih i predade ih da služe nebeskoj vojsci, kao što je napisano u knjizi proroka: »Dome Izrailjev, jesi li mi četrdeset godina u pustinji prinosio klane životinje i žrtve? 43 Nego ste nosili Molohov šator i zvezdu boga Refana, kipove koje ste načinili da im se klanjate; i preseliću vas dalje od Vavilona«. 44 Naši očevi imali su šator svedočanstva u pustinji, kako je naredio onaj koji je govorio Mojsiju da ga načini po slici koju je video. 45 Naši očevi ga primiše i uneše s Isusom kad zauzeše zemlju mnogobožaca, koje je Bog oterao ispred naših otaca, i tako je bilo sve do Davida. 46 On nađe milost u Boga i izmoli da nađe stan Bogu Jakovljevu. 47 Ali mu Solomon sagradi kuću. 48 Ali Svevišnji ne stanuje u rukotvorenim hramovima, kao što kaže prorok: 49 »Nebo mi je presto, a zemlja podnožje noga.ma mojim. Kakav ćete mi dom sagraditi, govori Gospod, idi koje je mesto moga počivanja? 50 Zar nije moja ruka sve to načinila?« “

Dela Apostolska 7:51-60:
“51 Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju, vi se jednako protivite Duhu Svetome, kako vaši očevi tako i vi. 52 Kojega od proroka ne prognaše vaši očevi? I pobiše one koji su unapred najavljivali dolazak Pravednika, čije izdajice i ubice vi sada postaste, 53 vi koji ste primili zakon na zapovest anđela – i niste ga održali.
Stefanova smrt
54 Čuvši ovo veoma su se ljutili u svojim srcima i škrgutahu zubima na njega. 55 A on pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vide slavu Božiju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu, 56 i reče: evo, gledam otvorena nebesa i Sina čovečijeg kako stoji s desne strane Bogu. 57 Tada povikaše veoma glasno, zapušiše svoje uši i navališe jednodušno na njega, 58 izbaciše ga iz grada i zasipahu ga kamenjem. A svedoci staviše svoje haljine kod nogu mladića koji se zvao Savle. 59 I zasipahu kamenjem Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse, primi moj duh. 60 Onda pade na kolena i povika veoma glasno: Gospode, ne upiši im ovaj greh. I kad to reče usnu.”

Ostanite u toku…

Deo XIX

Pozdrav prijatelji! Evo ga i XIX deo serijala o Bibliji i proročanstvima datim Božijim izabranim pror-ocima i za naše znanje. Nadalje, mi posmatramo svedoke proročanstava na početku gde pratimo aposto-le Petra, Jovana i Jakova i njihovo svedočanstvo dešavanja događaja na gori gde im se Isus otkrio kao Sin Božiji, videti 2. Petrovu 1:16-18. Isto tako, mi koji smo živeli poslednjih 70-80 godina smo na isti način svedočili kako su Jevreji dobili nazad svoju zemlju, Izrael, nakon što su bili bez svoje domovine hiljadu osam stotina i sedamdeset osam godina, kako nam to Biblija govori. Bog je dao Jevrejima, preko Abrahama, Isaka i Jakova, bezuslovno obećanje da će dobiti zemlju, videti Postanje 12. glavu, i u knjizi proroka Isaije 60:12 gde kaže, “Oni će posedovati zemlju”, i Bog stoji iza svojih obećanja. Činjenica da je država Izrael sada ponovo uspostavljena i da su se Jevreji vratili u zemlju svojih očeva je takođe pre-duslov da se Isus vrati svome narodu, Jevrejima. Isus se vraća u Izrael, videti Matej 23:37-39: “Jerusa-lime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste. Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. Nego vam kažem, od sada me nećete videti dok ne rečete: neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.”
Kada će se Isus vratiti u Izrael samo Bog zna to vreme, ali nam Biblija daje sigurne znakove o situaciji na zemlji kada se Isus vrati i da li je pravi broj ljudi dostignut koje Bog želi sa Njim na nebu.
Ajde da pogledamo šta je Isus govorio svojim učenicima o tome kakva će situacija biti oko Njegovog povratka svome narodu. U Mateju 24:3-14 čitamo:
“3 Kada je pak sedeo na Maslinskoj gori, priđoše mu učenici nasamo govoreći: kaži nam kada će to biti, i šta je znak tvoga dolaska i svršetka sveta? 4 I odgovori Isus i reče im: “5 Gledajte da vas ko ne zavede. Jer će mnogi doći u moje ime govoreći: ja sam Hristos, i mnoge će zavesti. 6 A čućete za ratove i glasove o ratovima. Pazite, ne plašite se; jer to mora da bude, ali još nije kraj. 7 Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo, i biće gladi i kuge i zemljotresa po raznim mestima. 8 Ali je sve to samo početak nevolja. 9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas, i svi narodi će vas mrzeti zbog moga ime-na. 10 Tada će se mnogi sablazniti i jedan drugoga izdati i mrzeće jedan na drugoga; 11 i pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge; 12 i zbog mnogog bezakonja ohladneće ljubav mnogih. 13 A ko istraje do kraja, taj će biti spasen. 14 I propovedaće se ovo evanđelje o carstvu po svemu svetu za sved-očanstvo svima narodima, i tada će doći kraj.”
Već u Starom Zavetu, prorok Danijel, koji je živeo 530. p.n.e., je primio viziju od Boga koja govori u Pomazanom (Isusu) i o hramu u Jerusalimu koji će biti uništen i o vremenskom periodu datom Jevrejima pre Isusovog povratka. Posle “šezdeset dve nedelje”, vremenski period o kome je Danijel pričao, videti Danijel 9:26 – Sveti Duh će uticati na sve ljude da traže Božiju ponudu spasenja kroz veru u Isusa Hrista i oni koji veruju će postati deo Isusove crkve na zemlji, a potom na nebu.
U kasnijim delovima serijala, vratit ćemo se na proročanstva Danijela o zadnjim vremenima kako nam to apostol Jovan otkriva sa ostrva Patmos u vidu znaka anđela poslatom od strane Isusa kako je to opi-sano i u Otkrivenju.
Za nas čitaoce koji nismo dobro upućeni u Bibliju i proročanstva, ponovit ću važnu vezu koju nam Bibli-ja govori:
Sile zlih duhova predstavljene od strane Sotone, palog arhanđela Lucifera, i njegovih konspirativnih anđela, koji rade u ovome svetu, imaju primarni cilj da onemoguće sve ljude da traže zajedništvo sa Bo-gom dok žive tu na zemlji. Dobre duhovne sile predstavljene Svetim Duhom, imaju kao primarni cilj da pridobiju što više ljudi da slobodnom voljom traže zajedništvo sa Bogom dok žive ovde na zemlji. Ova duhovna bitka između zlih i dobrih duhovnih sila izgleda kao da se pojačala nakon što je Bog ponudio Isusa kao Spasitelja za sve koji veruju u Isusa i pokaju se.
Bog je stvorio ljude sa večnom dušom koja je otpuštena nakon što telo umre. Bog želi sve duše da dođu Njemu na nebo; ljudi koji ne traže zajedništvo sa Bogom ovde na zemlji pre nego što umru će završiti u paklu. Biblija nam govori da je Bog stvorio mesto, koje se zove pakao, za Sotonu i njegove zle anđele da budu stavljeni tamo na kraju vremena. Oni su prekršili Božije zakone i pravila na nebu i pobrinuli su se da ljudi ne prate Božije zakone i pravila i samim tim ne uđu na nebo. Ove ljudske duše, po Bibliji, će biti poslate u pakao kada umru ili na kraju vremena.
Svi mi koji živimo nismo tražili da budemo rođeni, mi smo ipak rođeni u zlom svetu. Da bi nam pomo-gao da činimo pravilne odluke za vreme našeg života na zemlji Bog je poslao svoje proroke da nam daju prava uputstva kroz Biblijske tekstove od Postanja do Otkrivenja i učenja Isusa. Uz to, mi imamo Svetog Duha od kojeg možemo da tražimo uputstva i pomoć kroz molitvu.
Da se vratimo u vreme posle apostola, tj. oko početka drugog veka. Svi apostoli, osim apostola Jovana koji je proteran na ostrvo Patmos, su mučenički ubijeni jer su pratili učenja Isusa. Isus je rekao svojim učenicima da neće izbeći progonstvo i mučenje. Sotona i njegovi anđeli su izgubili bitku protiv Isusa i Isus je znao da će Njegovi učenici i sledbenici iskusiti neverovatno teška vremena kada prate Isusova učenja, i nije trebalo dugo pre nego što je đavo napao i pobedio jednog od prvog i najbitnijeg teologa i crkvenjaka, Džastina Martira (oko 100-165 g.n.e.), koji je rano u istoriji crkve dao sistematsko oprav-danje za zameničku teologiju. On je bio jedan od prominentnih advokata rane crkvene apologetike (od-brana Hrišćanske vere). U njegovoj borbi da odbrani istinu Hrišćanstva, on je promovisao sintezu između Grčke filozofije i Hrišćanske vere. U isto vreme, on je distancirao sebe od Jevrejske vere i na-pisao je izvinjenje protiv Judaizma. Ova dva aspekta njegovog razmišljanja su postala početna tačka za jedan pd najgorih napada na Izrael, Jevreje, i Hrišćanstva po Novom Zavetu. Po Grčkoj filozofiji (Gnos-ticizam), fizičko je inferiorno u odnosu na duhovno. Njegova sinteza između Gnosticizma i Hrišćanske vere je postalo produhovljavanje Svetih Spisa. Ovo je vodilo ka re-interpretaciji, protivno konkretnoj istorijskoj, i prizemno osnovnom stavu, karakterističnom za Stari Zavet – i Hrišćanstvo. Jer ni jedan ni drugi ne podržavaju razliku između fizičkog i duhovnog.
Po zameničkoj teologiji, sa Novim Zavetom, mi smo dostigli višu duhovnost u istoriji otkrivenja. Stari Zavet sa svojim proročanstvima o obećanju zemlje za Izrael koje je večno i bezuslovno (Otkrivenje 17:7-10), je bilo izgurano, re-interpretirano i produhovljeno, zamenjeno duhovnim carstvom Božijim. Džastin Martir je takođe imao fundamentalno negativan stav prema Jevrejskim narodom koji je karakte-risao njegov pogled na spise. Postao je pogrešna interpretacija, odbijanje, neprijateljski stav prema Jevrejima kao Božijem izabranom narodu. Sva obećanja iz Starog Zaveta su prenesena na crkvu (verni-ke u Hrista). Crkva je postala Božiji izabran narod koji je zamenio Izrael. Zemlja je takođe prestala da bude nosilac blagoslova, koja pretpostavlja pravo zajedništvo sa Bogom koje Jevreji više nemaju. Crkva zamenjuje Jevreje. Važnost koju oni imaju u istoriji otkrivenja je ponovljena iznova i iznova. Zame-nička teologija nudi kompletno drugačiji pogled na Božije otkrivenje u Bibliji, Stari Zavet i Novi Zavet su stavljeni jedan protiv drugog. Stari Zavet je re-interpetiran i izguran. Odabir Jevrejskog naroda i Božijih obećanja u Starom Zavetu ka Jevrejima su prestali. Zamenička teologija je jaka zabluda sa pogrešnim pogledom na skripte i lažno razumevanje uloge Jevrejskog naroda u istoriji. Sve do 1964. god. Luteranska Svetska Federacija je podržala ovu tradicionalnu jeres.
Za Jevreje, zamenička teologija je bila konstantna kletva. zato je neophodno i krajnje vreme da se po-zabavimo sa ovom jeresi, jer potkrepljuje paćenje Božijeg izabranog naroda, Jevreje, takođe su i dan danas nepravedno nanesene patnje nad nanovo rođenim Hrišćanima. Izgleda da naša crkva nema volju ili misli da nije taktički korektno da se složi sa zameničkom teologijom. Mnogi ljudi promovišu ovu teologiju i samim time podržavaju radikale levog krila koji su u savezništvu sa neprijateljima Izraela.
Hrišćanstvo, u toku prvih vekova, posle apostola, je razvilo jasne znakove da mi nismo deo originalnog Isusovog učenja, npr., Majka Isusa, Marija i Dete Isus su istaknuti kao osobe koje trebaju da se slave posebno zajedno sa Trojedinim Bogom (Otac, Sin i Sveti Duh). Kult je stvoren oko nekoliko ljudi koji su takođe trebali da budu slavljeni pored Boga. Biblija nas konstantno ohrabruje da damo svu slavu Bogu. Mi treba da Mu damo “slavu koja pripada Njegovom imenu.” Biblija nam govori zašto: “Tvoje je, Gospode, veličanstvo i sila i slava i večnost i čast, i sve što je na nebu i na zemlji; Tvoje je, Gospode, carstvo, i Ti si uzvišen, svrh svega Poglavar;” (1. Knjiga Dnevnika 29:11).
Crkva je iskrivila Isusove reči zarad finansijske dobiti kroz skulpture i slike koje su vremenom pripojene slavljenju svetog Boga. Moje mišljenje je da se to desilo zbog toga što je država preuzela kontrolu nad kongregacijom tj. crkvom. Isus je upozorio protiv ovog razvitka kada je izjavio da Njegovo kraljevstvo nije od ovoga sveta. Katoličanstvo je ustalo kada su se Istočno i Zapadno Rimsko carstvo razdvojili. Razdvajanje je bio dug proces koji je započet kada je Car Konstantin pomerio svoju administraciju iz Rima u Konstantinopolj u 330. god., ali je oficijalna separacija bila 1054. god. poznata kao Veliki Ras-kol. Posle raskola zapadna crkva je počela da koristi naziv Rimo-Katolička iliti Katolička, što znači “univerzalna” na latinskom, dok je istočna crkva koristila termin Ortodoksna”, što znači “prava doktri-na” na latinskom. Organizacijska kultura iliti hijerarhija se razvijala sa papama i patrijarsima. Zajedno sa bišopima i sveštenicima svi su sebe smatrali da su bliži Bogu nego obični ljudi. Oni su uzeli zadatak Svetog Duha da budu posrednici između čoveka i Boga.
Pošto sada ostavljamo Isusove apostole i ulazimo u novu eru u kojoj Hrišćanstvo postaje upravljano od strane države, bilo bi prikladno da pogledamo kako su Isusovi učenici umrli. Isus je upozorio svoje učenike sa izjavom, “Ako su gonili mene, goniće i vas; ako su moju reč održali, držaće i vašu.” – Jovan 15:20. Ovako su apostoli umrli:
Petar je razet u Rimu, i po njegovom zahtevu razapet je glavom na dole (tvrdnja Katoličke crkve), Jakov -starešina, je obezglavlje u Jerusalimu. On je prvi apostol da je pretrpeo mučeništvo. Jovan je umro prirodnom smrću. On je bio oko 100 godina star. Bio je proteran na ostrvo Patmos za neko vreme. And-rej je vezan sa trakom na krst gde je visio dva dana pre nego što je izdahnuo. Filip je vezan i obešen na stub. Jakov- mlađi – je gurnut sa planinskog vrha i potom kamenovan i ubijen sa palicom. Vartolomej je iskidan na komade po komandi surovog kralja. Matej je ubijen sa helebardom (kombinacija dugačkog koplja i sekire). U toku molitve, Toma je ubijen i proboden kopljem. Simeon je razapet. Tadeus (Juda) je surovo mučen dok nije umro. Matejeva smrt je sumnjiva: neki veruju da je razapet, neki da je kame-novan ili obezglavljen (Matej je izabran učenik nakon što se Juda Iskariotski obesio). Gore navedene informacije su uglavnom uzete iz knjige “Kristelig Familieblad” broj 2. iz 1968.
Nadalje, može se dodati da je Pavle bio obezglavljen u Rimu po naredbi Cara Nerona i da je Jovan Krstitelj obezglavljen pa naredbi Herodijanove ćerke.
Više kompletna informacija o zadnjim danima apostola iz Biblije i raznih Biblijskih enciklopedija / re-ferentnih knjiga možemo da čitamo sledeće o apostolima: Petar (znači kamen, stena) je jedan od aposto-la koji je spomenut najviše u Novom Zavetu. On je bio aktivni i impulsivni vođa učenika. Njegovo ori-ginalno ime je bilo Simeon i on je bio brat Andreja, koji je takođe bio učenik. Oni su rođeni u Betsaidi na severo-istočnoj obali Galilejskog mora, ali su se kasnije preselili u Kopernaum gde su radili kao riba-ri. Petar se smatra da je nipisao dva pisma, 1. i 2. Petrovu poslanicu, ali se takođe sumnja da je 2. Petro-vu napisao neko drugi. Na njegovim misionarskim putevima on je stigao i do Rima gde je propatio mučeništvo u toku progonstva Hrišćana od strane Cara Nerona u toku godine 64., ili u toku nekolino narednih godina. Po crkvenom istoričaru Eusebijusu, Petar je razapet sa glavom nadole, po njegovom zahtevu.Jakov, sin ribara Zavedeja i njegove žene Samome. On je bio stariji brat apostola Jovana. Oba brata su prvi put spomenuta sa Petrom. Jakov i Jovan su nazvani od strane Isusa “sinovi groma”. To je verovatno zbog njihove žestoke naravi, ali isto tako je moguće i zbog njihove revnosti kao govornici Reči. Jakov je prvi apostol koji je iskusio mučeništvo. Po komandi Heroda Agripe, on je pogublje sa mačem. To se najverovatnije desilo kao obezglavljenje u Jerusalimu 44. god.
Period koji sada dolazi za Hrišćane je veoma težak, vodeći učenjaci ili drugi intelektualci u okviru državnosti i religioznih tela će biti uključeni u remetujuću aktivnost u redefinisanju Isusovih učenja i značenju Božije reči u Bibliji. Remetujuća aktivnost koja dolazi unutar crkve preispituje reči Biblije i implementira figure i uredbe koje nisu nađene u Bibliji. Čovekov trud da unapredi reč Božiju neće vodi-ti do čovekovog spasenja.
Ostanite u toku…!

Deo XVIII

Pozdrav prijatelji i porodico! Evo ga i XVIII deo serijala o Bibliji i proročanstvima datim Božijim izabranim prorocima i za naše znanje. Nadalje, mi smatramo svedocima proročanstvima, gde i počinjemo, sa apostolima Petrom, Jovanom i Jakovom i njihovom svedočanstvu dešavanja događaja na gori kada im se Isus otkrio kao Sin Božiji, videti 2. Petrovu 1:16-18. Isto tako, mi koji smo živeli u poslednjih 70-80 godina smo na isti način svedočili da su Jevreji dobili svoju zemlju, Izrael, nazad nakon što su bili bez svoje domovine hiljadu osam stotina i sedamdeset osam godina, kako nam to Biblija govori. Bog je dao Jevrejima preko Abrahama, Isaka i Jakova bezuslovno obećanje da će im dati zemlju, videti Postanje, 12. glavu; Isaija 60:21 kaže, “Oni će naslediti zemlju zauvek”. Bog drži svoja obećanja. Činjenica da je država Izrael sada ponovo osnovana, i da su se Jevreji vratili u domovinu svojih očeva je takođe preduslov da se Isus vrati svome narodu u Jerusalim. Ja razmišljam o tome šta je Isus rekao posle verbalne konfrontacije sa pisarima i Farisejima pre razapeća. Isus je izrazio svoju žalost o nadolazećem uništenju Jerusalima, jer su odbili svoga Mesiju – Videti Matej 23:37-39: “37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste. 38 Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. 39 Nego vam kažem, od sada me nećete videti dok ne rečete: neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.”

Kako razumeti neposlušnost Jevreja ka Bogu? Bog nije obavezao nikoga sem sebe samoga, što znači da makar šta da su Abraham i njegova porodica uradili ili nisu uradili, to ne utiče na obećanje o datoj zemlji. Tako da se bavimo Božijom bezuslovnom milošću. U Bibliji, stoji izjava, ponavljana, o Jevrejskom narodu da će uvek biti među Jevrejima onih koji su verni Bogu. Zadatak Jevreja kao Božijeg naroda je da pokažu drugim narodima i nacijama ko je sveti i svemogući Bog, kreator neba i zemlje.

Ali šta sa ponovljenom neposlušnošću Jevreja ka Bogu i uslovnim zavetom koji su napravili sa Bogom na Sinajskoj Gori? Mi smo videli da Bog stoji pored svoje reči bez obzira da li je bezuslovno obećanje iliti u ovom slučaju uslovno obećanje kao što je to u Sinajskom Zavetu. Mi znamo da su Jevreji izgubili delove svoje zemlje od Asirije 700. god. p.n.e. i kasnije od Vavilonaca u 500. god. p.n.e. U vreme Novog Zaveta, hram i Jerusalim su bili uništeni, Jevreji su bili prisiljeni da pobegnu i zabranjen im je bio ulazak u zemlju od strane Rimljana. Od 70. god. n.e. Jevreji su bili bez svoje domovine sve do 1948. Kako ovo trebamo da razumemo? Jedan odgovor na ovo pitanje se može naći u Psalmu 89:31-35. Ovde čitamo:

31 Ako pogaze uredbe moje, i zapovesti moje ne sačuvaju,

32 Onda ću ih pokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo;

33 Ali milosti svoje neću uzeti od njega, niti ću prevrnuti istinom svojom;

34 Neću pogaziti zavet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći.

35 Jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu?

Istorija nam govori da je Konstantin, Rimski imperator u periodu od 306-337 g.n.e., znan kao imperator koji je konvertovao Rimsko Carstvo u Hrišćanstvo i stvorio takozvano Hrišćansko carstvo sa Konstantinopoljem kao novim glavnim gradom. Ovde je prvi prekid sa Isusovim učenjem jer u Bibliji čitamo da Isus govori, “moje carstvo nije od ovoga sveta.” Isusova učenja nemogu biti promenjena ili uspostavljena od strane ljudi; Božija reč u Bibliji je ta koja određuje. Knjiga evanđelje po Luci i Dela Apostolska u Bibliji daju praktični uvid u to kako su Isusova učenja implementirana od strane dvanaest apostola koji su pratili Isusa i dali nam neophodna uputstva u uspostavljanju kongregacije ili denominacije. Pokajanje ka Bogu počinje promenom ponašanja individue i zajedništvo sa Svetim Bogom. Sa znanjem koje imamo danas o raznim stvarima koje se tiču sveta u kojem živimo i evolucijom istog, većina ljudi imaju teškoću da slede reči Biblije i da veruju u to šta nam je Bog komunicirao kroz Bibliju i o Isusovom životu na zemlji. Ljudi nevole da im se kaže o bilo čemu što nemože da se razume, vidi, oseti ili dodirne, stav koji je drugo kršenje Isusovog učenja, videti Izlazak 20:3-6, “3 Nemoj imati drugih bogova uza me. 4 Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje. 5 Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene; 6 A činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.”

Iako ne razumemo mentalno sve između neba i zemlje, mi moramo da sledimo Božije instrukcije za naše živote. On nam pokazuje preko Svetog Duha gde da idemo i šta da radimo; situacija je bila ista i za Abrahama kada ja Bog testirao njegovu veru u Boga. Abrahamu je zahtevano da žrtvuje svoga sina Isaka, videti priču u Postanju 22:1-19. Biblija nam govori da je Abraham smatran pravednim od strane Boga i da je primio milost Božiju zato što je verovao Bogu. Da bi smo ilustrovali gornji pasus, ja ću dati svoje svedočanstvo da Bog Otac nastavlja da koristi Svetog Duha da se pokajemo i da hodamo Isusovim stopama. Ja sam odrastao u porodici sa dvanaestoro braće i sestara gde su otac i majka verovali u Isusa i u Bibliju kao Božiju nepogrešivu Reč- oni su izabrali da prate Isusova učenja. Kada sam bio dvanaest godina (1952), raskinuo sam sa crkvom gde su moj otac i majka išli i gde sam ja naučio o Isusu kao našem pomoćniku i spasitelju. Razlog tog raskida je bio da se nisam osećao kao kod kuće u toj kongregaciji bez mogućnosti da dam neki specifičan razlog. Ja sam često uživao da radim ono što nije bilo dozvoljeno, tj. težio stvarima i aktivnostima u svetu van crkve. Trideset godina kasnije, u leto 1982, dok sam sedeo na terasi naše novosagrađene kuće, u 10h ujutro, Nedeljno jutro, pijući kafu i pušeći cigaru, crkvena zvona su odjednom počela da zvone, i glas na mojoj desnoj strani je rekao jasno, “ti ćeš raditi za moju crkvu”. Ovo iskustvo me je vodilo da kontaktiram lokalnu crkvu gde sam tada aktivno učestvovao nekoliko godina koje su vodile ka mojem preobraćenju i promeni mog ponašanja i vere u Isusa Hrista kao mog Spasitelja i uzora. Od 1982. god., ja sam se trudio da pratim Božiju želju da radim za Njegovu crkvu, kongregaciju ovde na zemlji. Moje iskustvo o praćenju Božijih puteva za moj život je bilo prilično dobro; Nije mi ništa nedostajalo kako je to David rekao u Psalmu 23:1, “Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati.” Ovaj stih se dobro poklapa sa mojom situacijom. Vremena posle mog susreta sa Svetim Duhom su bila turbulentna i promenljiva, ali sam ja uvek imao mir i Bog mi je pomogao da ostanem sa Njim kroz Svetog Duha na iznenađujući način preko četrdeset godina.

Nazad u prve dane kada su apostoli radili na širenju evanđelja u Jerusalimu i tada znanom svetu oko Mediterana. Borba između dobrih i zlih duhovnih sila sada ulaze u novu fazu. Sotona nije uspeo da spreči Isusa, Božijeg Sina, da završi zadatak da i Pagani, tj. ne-Jevreji, mogu da imaju zajedništvo sa Bogom i samim time postanu deo Isusove kongregacije ovde na zemlji i da budu deo broja duša koje Bog želi kao svoj sveti narod.

Verom u Isusa Hrista, Njegovu smrt na krstu i uskrsnuće trećeg dana, temelj za zajedništvo sa Bogom je polegnuto od strane Svetog Duha. Molitva je čovekov alat da ima to zajedništvo sa Bogom. Molitva koju je Isus naučio svoje učenike je najsigurniji način kojim se možemo moliti da bi smo postigli zajedništvo sa Bogom, molitva počinje sa “Oče naš koji si na nebesima…”, pogledaj Matej 6:3-13, i počni saradnju sa crkvom Božijom pre svega da se proširi učenja Isusa svim ljudima koji trenutno žive na zemlji da bi što više bilo spašeno u Isusovo ime. Ni jedno drugo ime sem Isusa nam nemože dati spasenje. U Delima Apostolskim, 2. glava, stihovi 1 do 47, nalazimo uputstvo kako biti nanovo rođeni od strane Svetog Duha i vode.

U gornjem tekstu, ja sam spomenuo da počinje nova faza između dobrih i zlih sila moći. Zastrašujuće je kako zle sile moći u vekovima posla Isusa i apostola uzimaju različite uloge među sekularnim  crkvenim strukturama, tj. takozvanim nacionalnim državnim crkvama i drugim tipovima religioznih superstruktura, koje su vođene od strane politički postavljenim liderima, a ne od strane ljudi koji su deo zajednice ili kongregacije vođene Svetim Duhom. Dok čitam Isusovo upozorenje: “moje carstvo nije od ovoga sveta”, to mi govori da ljudi iz sekularnih ili polu-sekularnih tela nebi trebali da vode Isusovu crkvu u ovom svetu, ali i dalje sekularne političke vođe dobijaju mesto među vođstvom crkve bazirano na rezultatima sekularnog edukativnog sistema sa saglasnošću vodećeg političkog sistema. Uticaj sekularne vlade u okviru crkve od strane sveštenika, bišopa, popova i drugih ljudi nemogu da zastupaju i Boga i Mamona. Oni govore da predstavljaju Božiju volju i dodatno nove ljudske religiozne organizacije su preuzele ulogu Jevreja i Izraela kao Božiji izabran narod i država! Ove promene su danas znane kao zamenička teologija; ova nova teologija je uticala na bezbrojne patnje Jevreja u toku vekova. Osveta je moja, kaže Bog, i upozorava ljude koji uzimaju ulogu Vrhovnog Sudije (Boga) da kazne Jevreje i daju njihovu zemlju. Bog se brine o pojedincima iliti dušama, a ne sa ljudskim konstruisanim teološkim tezama i superstrukturama.

Razna promenljiva vladajuća tela i sveštenstvo uzimaju ulogu Svetog Duha i Isusa kao posrednici između Boga i čoveka. Kada je Isus umro na krstu, On je rekao, “Završeno je,” i u isto vreme se debeli zastor pokidao sa vrha ka dnu koji je razdvajao sveto mesto od svetinje nad svetinjama u hramu u Jerusalimu. Ni jednom čoveku netreba da se da pozicija koja je data visokim sveštenicima u hramu od strane Boga. Bog je sada dao svom živom i uskrsnulom Sinu ulogu posrednika i spasitelja i po beskonačnoj milosti Božijom, ljudi su sada spašeni verom u Isusa Hrista i samim time nanovo rođeni od strane Duha. Svaka lokalna kongregacija koja veruje u Isusa, članovi, molitvom, će primiti od strane Boga mudrost da postave svog vođu kako to Biblija nalaže. Bog želi direktnu zajednicu sa svakim ljudskim bićem kroz molitvu, post i dnevne zadatke. Pavle objašnjava u knjizi Jevrejima da je veo u hramu telo Isusovo. Njegovom smrću i uskrsnućem, On je otvorio novi i živi put za nas pravo gde se Bog nalazi. Smelost koju tada primamo je osnovana na Isusovom krvlju i ničemu drugom, i možemo da se pojavimo pred Bogom bez da budemo ometeni.

Jedan od prvih i najznačajnijih teologa i crkvenjaka, koji je rano u istoriji dao sistematsko opravdanje za zameničku teologiju, je bio Justin Martyr (oko 100-165). On je bio jedan od značajnijih advokata rane crkvene apologetike (odbrane Hrišćanske vere). U svojoj borbi da odbrani istinu Hrišćanstva, on je zastupao sintezu između Grčke filozofije i Hrišćanske vere. U isto vreme, on je udaljio sebe od Jevrejske vere i napisao izvinjenje protiv Judaizma. Ova dva aspekta njegovog razmisljanja su početna tačka njegove odbrane Hrišćanstva u svetu toga vremena sa mnogim influentnim filozofijama i pogledima na život.

Po grčkoj filozofiji (Gnosticizmu), fizičko je inferiorno nad duhovnim. Njegova sinteza između Gnosticizma i Hrišćanske vere je postala spiritualizam Svetih Spisa. Ovo je vodilo ka reinterpretaciji, kontra konkretnog istorijskog, i prizemnog osnovnog stava, karakteristike Starog Zaveta – i Hrišćanstva, jer ni jedan od ova dva ne stoje da postoji razlika između fizičkog i duhovnog.

Po zameničkoj teologiji, mi smo dostigli sa Novim Zavetom više duhovno stanje u istoriji otkrivenja. Stari Zavet sa svojim proročanstvima o večnom i bezuslovnom obećanju zemlje Izraelu (Postanje 17:7-10), je odgurnuto, reinterpetirano i spiritualizovano.

Justin Maryr je takođe imao fundamentalno negativan stav prema Jevrejskom narodu koji je karakterisao njegovo viđenje skripti i samim tim je prezentovao pogrešnu interpetaciju, odbijanje, i neprijateljski  stav prema Jevrejima kao Božijem izabranom narodu. Sva obećanja Starog Zaveta su prebačena na crkvu, crkva je postala Božiji izabran narod da zameni Izrael, po Zameničkoj Teologiji. Država više nije nosilac blagoslova, što pretpostavlja da Jevreji više nemaju pravo na zajedništvo sa Bogom. Crkva zamenjuje Jevreje. Važnost koju su oni imali u otkrivenju istorije je gotova i gotova, zamenička teologija predstavlja kompletno drugačiji pogled od Božijeg otkrivenja u Bibliji. Stari Zavet i Novi Zavet su stavljeni jedan protiv drugog. Stari Zavet je reinterpretiran i odgurnut. Selekcija Jevrejskog naroda i Božija obećanja u Starom Zavetu Jevrejima su prestala. Biblija Isusa, kako zovemo Stari Zavet, nema istu vrednost i važnost za nas kao što je to imao za Isusa Hrista, za apostole i prvu crkvu. Važnost Starog Zaveta je uspostavljena u stavkama ko je Bog, Njegovu želju za sveti narod i razumevanje koje probleme će iskusiti sveti narod.

Nemoguće je da bi Bog dao bilo kome pravo da promeni sadržaj Biblije i samim tim je Zamenička Teologija lažna i od Sotone.

Ostani u toku…

Deo XVII

Pozdrav svima! Evo ga i XVII deo serijala koji se bavi Biblijom i proročanstvima iz Biblije i upoređuje ih sa stvarnim događajima. Verovatno najzanimljiviji događaj našeg vremena u poslednjih 70-80 godina vezan za ispunjenje proročanstava datim u Bibliji je ponovnoobnavljanje države Izrael, Maja 1948. Jevreji su bili bez svoje domovine hiljadu osam stotinai sedamdeset osam godina i milioni Jevreja iz država celog sveta su se vratili 1948. godine u zemlju svojih očeva, Izrael. Videvši ovo iz perspektive nekoliko hiljada godina, gore navedenidogađaji nam govore nešto o našem Bogu i Njegovoj brizi za Njegove ljude Jevreje i Njegovplan za bezbožnike.

U prethodnom delu serijala, deo XVI, došli smo u vreme posle Isusovog uskrsnuća iz mrtvih i uspeća prorokovanog od strane drevnih proroka što je i zabeleženo u Starom Zavetu. Apostolisu sada primili Svetog Duha poslatog od strane Boga kao podrška i pomoć u širenju učenjaIsusa među Jevrejima i bezbožnicima u poznatom svetu. Apostol Petar je bio poslat od straneIsusa, pre Njegovog uznesenja, da proširi Njegovu reč Jevrejima, pre svega, a potom i bezbožnicima. Ne računavši samog Gospoda, apostol Pavle je najvažnija osoba u ranomHrišćanstvu. Njegovih trinaest pisama pokrivaju sva bitna učenja Novog Zaveta. Ukoliko bi poglavlja iz Dela Apostolskih koji se bave Pavlovim životom bila dodata njegovim pismima, oko trećine Novog Zaveta je ili napisano od strane njega ili je o velikom misionarskomteologu.

Bili su to apostoli Petar, Jovan i Pavle, svi Jevreji, koji su sa Svetim Duhom uzdigli ime i doktrine Isusa da bi svi mogli znati ko je Kreator neba i zemlje, tj. Bog Abrahama, Isaka i Jakova, i Njegovu ponudu za spasenje kroz veru u Njegovog Sina Isusa Hrista. Potvrda tvojevere u Isusa Hrista je da si nanovo rođen vodom i Duhom kako je to Isus objasnio FarisejuNikodemusu kada mu je on došao u toku noći, videti Evanđelje po Jovanu 3:2-6, “Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim. Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.”

Život u Carstvu Božijem ovde na zemlji je radikalno drugačiji od svega ostalog. Ko god želi da pronađe i dobije novi život, on mora da “izgubi” stari. Isus navodi glavnu stavku tog radikalnog, a to je uznesenje koje se dešava između starog života i novog. Bog zna iz iskustva da ukoliko ljude/duše On uzme na nebo posle života ovde na zemlji, a da nisu testirani i iskušani po Božijim standardima, Bog neće imati zajedništvo sa svetim ljudima kako bi On to želeo. Život na zemlji za ljude je priprema da sretnu Boga. Ljudima je data od strane Boga slobodna volja da biraju jedan od dva izlaza iz života koji postoje, raj ili pakao. Bog koji nas je stvorio je pravedni Bog, On daje šansu da biramo između Sotone i njegovih demona koji će nas odvući od Boga ili da sledimo Božije standarde kako to da živimo naše živote koji nas vode u raj.

Nazad ka apostolima Petru, Jovanu i Pavlu, oni su primili poslanje direktno od strane Isusa iliti kroz Svetoga Duha. Oni su označili prvi vek sa njihovim revolucionarnim iskustvima i tekstovima koji su u liniji Novog Zaveta koji Bog nudi svim ljudima. Pavle je doživeo njegov susret sa Isusom na putu za Damaskus kada je išao da uhapsi i odvede u Jerusalem one koji su verovali u Isusova učenja, videti deo XV.

Putovanja apostola Pavla propovedavši Isusova učenja posle njegovog susreta sa Isusom na putu za Damasku:

Mapa: theologicum.de

Isus je dao apostolu Petru glavni zadatak da donese Novi Zavet svojim sunarodnicimaJevrejima. Bit će to težak zadatak da se kaže Jevrejima da je čovek kojeg su oni odbili i razapeli ustvari njihov Mesija kojeg su čekali toliko dugo. Nekoliko drugih teških stavki zaJevreje su te da je Isus, njihov Mesija, bio otvoren ka bezbožnicima, tj. ne-Jevrejima, i da su i oni mogli primiti Svetog Duha verujući u Isusovu zameničku smrt na krstu. Muškibezbožnici, novi Hrišćani, nisu morali biti obrezani i nisu morali pratiti pravila ishrane kao i Jevreji. Novi Zavet koji Bog nudi ljudima više nije bio zasnovan na delima i pravilima koja su morala biti praćena nego na veri u Isusa Hrista i Njegovu reč i Isusovu namesničku smrt kojaje postala naše spasenje.

Religiozne vođe ortodoksnih Jevreja, visoko sveštenici, Sanhendrin, koji su vodili ljudepogrešnim putem vezanim za Isusa i Njegova učenja, su započeli žestok napad na sledbenikeIsusovih učenja. Do ovoga dana, ortodoksni Jevreji nisu prepoznali Isusa kao svog Mesiju, ali su mnogi Jevreji, individualno, prihvatili Isusa kao svog Spasitelja. Ali Biblija to opet navodi, u posebno teškim vremenima za Jevreje, oni će biti suočeni sa Isusom kojeg su odbili i onda će pogledati ka Onome kojeg su razapeli, videti Zaharije 12:10, “I izliću na dom Davidov i nastanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaćeza njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem.”

Kontraverza oko razumevanja Božije reči u Bibliji je dokazala da je ona uporan problem do danas, jer Sotona i njegovi demoni konstantno protivreče Božijoj želji da se Isusovo ime i učenja prošire svim ljudima. U svojim pismima kongregaciji, Pavle je opisao nemire koji su bili prisutni među njima. Ista kontraverza je opisana u Otkrivenju, poglavlja 2 i 3, pismacrkvama u Maloj Aziji (sadašnja Turska). Apostol Jovan, koji je bio zarobljen na Egejskommoru, ostrvo Patmos, je pisao sedam kongregacija u Maloj Aziji u ime Isusa, upućujući nadešavanja u okviru svake kongregacije; na njihova dela i devijacije od Pavlovih saveta i uputstva kongregacijama kako da žive pravedno i sveto pred Bogom u svim situacijamaživota kao i da traže oprost kada napravimo greške ili odemo u pogrešan pravac od Boga.

Jevreji su imali zajednički dogovor sa Bogom, još od vremena kada je Mojsije vodio Jevrejskinarod iz zatočeništva u Egiptu, ka zaboravljenoj zemlji koju je Bog dao Abrahamu, Isaku i Jakovu u njihovu svojinu zauvek, videti 1. Knjigu Mojsijevu 17:7-8, “7 A postavljam zavetsvoj između sebe i tebe i semena tvog nakon tebe od kolena do kolena, da je zavet večan, da sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe; 8 I daću tebi i semenu tvom nakon tebe zemlju u kojoj si došljak, svu zemlju hanansku u državu večnu, i biću im Bog.” Ovaj zavet je prosleđeni ne Abrahamovog sina Isaka i Isakovog sina Jakova čijih dvanaest sinova su formirali osnovuJevrejskog naroda kojeg je Mojsije kasnije poveo iz Egipta ka zabroavljenoj zemlji koju im jeBog dao.

Zajednički dogovor tj. zavet između Boga i Jevreja je sadržavao šta će Bog učiniti tj. obasutiih sa raznim blagoslovima ako budu održali Njegove zapovesti, i dalje je taj zavet sadržavaoprokletstva koje će Bog pustiti na njih ukoliko budu prekršili Njegove zapovesti. Nije dugopotrajalo od kako su Jevreji odbili Isusa kao svog Mesiju i spasitelja, a da nam je istorijapokazala masivne i eventualno produžene nedaće Jevreja započete posle Isusove smrti nakrstu i Njegovog uskrsnuća trećeg dana. Manje od četrdeset godina nakon Isusovog odlaskasa zemlje i uspeća ka Njegovom Ocu na nebu, Jerusalem ja napadnut od strane Rimskih legijai uništen, kada je hiljade Jevreja izgubilo svoje živote. Sam hram je ispražnjen svih vrednosti i unutrašnjost i oprema hrama je spaljena.

Negde oko 132. n.e., sam hram je sravljen sa zemljom, “ovde neće ostati kamen na kamenu,” Isus je prorokovao svojim učenicima, videti Evanđelje po Marku 13-1:2, “1 I kad izlažaše izcrkve reče Mu jedan od učenika Njegovih: Učitelju! Gle kakvo je kamenje, i kakvagrađevina! 2 I odgovarajući Isus reče mu: Vidiš li ovu veliku građevinu? Ni kamen na kamenu neće ovde ostati koji se neće razmetnuti.” Ono što se danas naziva “zid plača” nije bio deo starog hrama nego je pripadalo spoljašnjem zidu okolo samog hrama. Car Hadrijan je bio taj koji je doneo najprožimajuće kazene mere koje je preuzeo da ukloni ime Jevreja iz gradova i regija. Hadrijan je vodio nekoliko ratova protiv spoljašnjih neprijatelja, ali je pokorio poslednji veliki ustanak Jevreja pod vođstvom Bar-Kokhbe u periodu od 132. do 135. god. Posle ovoga on je promenio ime ove regije iz Judeja u Filicija (Palestina) po Jevrejskim neprijateljima Filistincima, i dao je ime Aelia Capitolina gradu Jerusalimu. Hadrijan je sagradio Jerusalem kao Rimsku koloniju u kojoj su živeli Rimski legionari. Jevreji su oterani iz Jerusalima pod kaznom smrti za praktikovanje obrezanja, a i zabranjen im je pristup u Jerusalim, videti:

https://en.wikipedia.org/wiki/Det_andre_tempelet_i_Jerusalem

https://snl.no/Jerusalems_historie#:~:text=Som%20en%20f%C3%B8lge%20av%20den,by%20under%20navnet%20Aelia%20Capitolina

Rano hrišćanstvo (sve do prvog sabora u Niceji, 325. g.n.e.), se proširilo od istočnog Mediterana sve kroz Rimsko Carstvo i dalje. Originalno, ova progresija je usko povezana sa već postojećim Jevrejskim centrima u Svetoj Zemlji i Jevrejskim dijasporama. Prvi sledbenici Hrišćanstva su bili Jevreji ili proseliti, najčešće spominjani kao Jevrejski Hrišćani i sveti ljudi. Rani Hrišćani su se okupljali u malim privatnim kućama, znanim kao kućne crkve, ali je cela zajednica Hršćana jednog grada zvana crkva – Grčka imenica ἐκκλησία, što bukvalno znači kongregacija, okupljanje ili kongregacija, ali je prevedena kao crkva u većini Srpskih prevoda Novog Zaveta. Mnogi od ovih ranih hrišćana su bili trgovci i drugi koji su imali praktične razloge da putuju po Severnoj Africi, Maloj Aziji, Arabiji, Grčkoj i drugde. Preko 40 takvih komuna su bile osnovane do 100. g.n.e., mnoge u Anatoliji, takođe znanoj kao Mala Azija, kao i sedam crkava u Aziji. Do kraja prvog veka, Hrišćanstvo se već raširilo do Rima i većim gradovima u Armeniji, Grčkoj i Siriji, i služile su kao ekspanzija Hrišćanstva po celom svetu.

Rimski imperator Konstantin, u periodu od 306-337 god., je bio poznat koji je preobratio Rimsko carstvo u Hrišćanstvo i stvorio Hrišćansko carstvo sa Konstantinopoljem kao novim glavnim gradom. U četvrtom veku, Jerusalim je postao deo Hrišćanskog Vizantijskog Carstva. Ime je opet promenjeno u Jerusalim (324-637 verovatno). Kao svetom zemljom za Hrišćanstvo, Palestina je dobila kompletno novo značenje nego pre, pogotovo kada je forma Hrišćanstva Istočne Crkve postala oficijalna religija države pod imperatorom Teodosijem Velikim u 381. g.n.e. Činjenica da su Isusova učenja i eventualno hiljade sledbenika Isusovih učenja (Hrišćani) viđeni kao strategijska važna grupa ljudi od strane sekularnih paganskih Rimskih imperatora će imati duboki i dugoročni efekat na implementaciju i razumevanje reči iz Biblije, pre svega Novi Zavet.

Ostanite u toku…

Deo XVI

Pozdrav svima, evo ga i XVI deo serijala koji se bavi sa Biblijom i proročanstvima u Bibliji i upoređuje ih sa stvarnim događajima. Verovatno najzanimljiviji događaj našeg vremena, u poslednjih 70-80 godina, a vezan za ispunjena proročanstva datim u Bibliji, je ponovno obnavljanje države Izrael, Maja 1948. godine, kada su se milioni Jevreja iz zemalja celoga sveta vratili u zemlju svojih očeva, Izrael.
Još od Abraham, Isaka i Jakova, Jevrejski narod, formiran od 12 plemena Jakovljevih 12 sinova, su imali zadataka da pokažu drugim narodima i nacijama ko je sveti i moćni Kreator neba i zemlje; Onaj koji ima večni zavet sa Jevrejskim narodom.
Bog Izraela, Kreator neba i zemlje, je uzeo Jevreje kao svoj narod i ušao u obostrani zavet sa njima, Sinajski Zavet, nakon što je Bog spasio potomke Jakova iz ropstva u Egiptu. Ovaj uzajamni zavet koji je Bog napravio sa Jevrejima je izgrađen tako da Jevreji moraju da se pridržavaju Božijih zapovesti i pravila kako život na zemlji u zajedništvu sa Bogom treba da funkcioniše, nešto sa čime su se Jevreji složili. Pridržavajući se Božijih zapovesti i pravila, Bog će providiti za sve potrebe Jevrejskog naroda i samim time pokazati svim nacijama ko je On. Ali, Jevrejski narod nije uspeo da održi Božije zapovesti i pravila mnogo puta u toku vekova i mnogo puta im je i oprošteno kada su se pokajali i vratili u zajedništvo sa Bogom. Bog je želeo svete ljude kao svoju vrhovnu kreaciju sa kojima bi mogao da ima zajedništvo ovde na zemlji, a potom i na nebu. Jevreji su u većini prekršili Sinajski Zavet i samim tim prekinuli zajedništvo sa Bogom u toku poslednjih 400 godina pre nego što se Isus rodio, videti knjigu proroka Malakije, 1. i 2. glava. Ovde Bog pokazuje jasnim jezikom kroz proroka kako su Jevreji, pre svega sveštenstvo i vođe, prekinuli međusobni zavet sa Bogom iznova i iznova.
Bog je poslao svog jedinorodnog sina Isusa na zemlju kroz porođaj jedne device iniciranim Svetim Duhom. Isus je rođen kao ljudsko dete devici Mariji, koja je potomak Kralja Davida. Dolazak na zemlju Isusa Mesije (Spasitelj Jevreja) je prorokovan od strane Božijih proroka vekovima i bio je poznat sveštenstvu, koji su godinama proučavali Toru i Tanak (Jevrejsku Bibliju). Ali sveštenstvo, većina njih, nisu imali dnevno zajedništvo sa Bogom, i postepeno se izgradila misao da će budući Mesija i spasitelj biti kralj ratnik kao Kralj David iz davnina. Ali činjenice u proročanstvima daju kompletno drugačiju priču, videti knjigu proroka Isaije 53:1-5 i Evanđelje po Marku 15:1-5:
“1 Ko verova propovedanju našem, i mišica Gospodnja kome se otkri? 2 Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli. 3 Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo. 4 A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. 5 Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.” – Knjiga proroka Isaije 53-1:5.
“1 I odmah ujutru učiniše veće glavari sveštenički sa starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu. 2 I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš. 3 I tužahu Ga glavari sveštenički vrlo. 4 A Pilat opet upita Ga govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoče na tebe. 5 Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.” – Evanđelje po Mateju 15-1-5.
Božija misterija, u tranziciji od uzajamnog Sinajskog Zaveta koji je Bog imao sa Jevrejskim narodom ka novom jednostranom zavetu milosti zasnovanom na Isusovoj patnji i Njegovom smrću na krstu, je da su svi ljudi, a ne samo Jevreji, pozvani od strane Boga u zajedništvo sa Njim ovde na zemlji, a potom večno na nebu. Da bi ova tranzicija radila, gresi moraju da budu plaćeni ili pokriveni žrtvom. U drevnom Sinajskom Zavetu, godišnja plata tj. pokrivanje greha je bilo uređeno do najmanjih detalja kako da se žrtvuju domaće životinje bez mane kao plata za pokrivanje greha, tj. neuspeh da se prati Božija reč i zakoni. U novom zavetu, Isus postaje žrtva koja jednom za svagda uklanja sve grehe sveta.
Bog nudi ljudima, Njegovo vrhovno stvorenje koje voli, zavet u kojem je Bog omogućio žrtvu, jednom datu, za sve grehe učinjene prema Bogu, tj. neuspeh da se održi zajedništvo sa Bogom i Svetim Duhom i da se prate Božija reči i Isusova učenja. Kada je Isus odbijen od strane sveštenstva i ljudi, On je bio razapet na krstu zbog lažnih optužbi. Isus je postao ultimativna žrtva i u isto vreme krajnje spasenje za sve ljude koji veruju – da je Isus Sin Božiji, da je umro na krstu kao žrtva za sav ljudski greh, da je ustao iz mrtvih trećeg dana i uspeo se na nebo. Odatle će se Isus vratiti jednog dana da sudi živima i mrtvima.
Jevrejski narod nije uspeo da održi Sinajski Zavet. Kroz život i delo Isusa, Bog je omogućio da svi ljudi (nacije) mogu da imaju zajedništvo sa Bogom ovde na zemlji, a potom večno na nebu i da postanu deo Božijih svetih ljudi. Uslov koji Bog postavlja nalazimo u prvoj od deset zapovesti, naime, “Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje.”, iliti drugim rečima, “Nemoj imati druge bogove ispred mene.” Poricanje Isusa od strane Jevreja kao njihovog Mesiju poslatog od strane Boga, je značilo da je Isusov život i učenja u toku poslednjih tri i po godine dok je bio na zemlji postao osnova za jednostrani novi zavet koje Bog nudi svim ljudima.
Apostol Petar, Jovan i Pavle, svi Jevreji, koji su zajedno sa Svetim Duhom uzdigli ime Isusa i Njegova učenja da bi sve nacije sveta znale ko je Kreator neba i zemlje, tj. Bog Abrahama, Isaka i Jakova, i koja je Njegova ponuda spasenja kroz veru u Njegovog Sina Isusa Hrista. Potvrda tvoje vere u Isusa Hrista kao tvog Spasitelja je da si nanovo rođen vodom i Duhom kako je to Isus objasnio Fariseju Nikodimusu kada je ovaj došao Njemu u toku noći, videti Evanđelje po Jovanu 3:2-6,
“2 Ovaj dođe k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije. 4 Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? 5 Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.”
Život u carstvu nebeskom ovde na zemlji je radikalno drugačiji od svega ostalog. Ko god da pronađe i prihvati novi život mora da “izgubi” stari. Isus upire na glavnu stavku te radikalne promene, koja je prodor koji se događa između starog života i novog. Takve izjave da treba biti nanovo rođen su strašni izazovi za razne crkve danas koje žele da budu “prijateljski nastrojene crkve” i “da prigrle svakoga”. Ukoliko se “prijateljski nastrojena crkva” ne pridrži ove izazovne izjave o novom rođenju kao jedinom pristupu carstvu Božijem kroz veru u Isusa Hrista, ona neće ispuniti svoju misiju.
U oštrim rečima Bišopa Pontopidana (1760), je rečeno o lažnim prorocima koji će učiniti “put ka nebu širok, i zavesti duše u nadu za spasenje, dok se ne probude u paklu.” Isus je jastan kada kaže da osoba mora biti nanovo rođena i živi drugačiji život nego je to stari život ukoliko želi da vidi carstvo Božije. Za mnoge će to biti teško ali tada moraju da zatraže pomoć Boga i Duha Svetog.
U ranim 1950., Ole Helesbi, profesor Teološke Kongregacije Fakulteta u Norveškoj, je optužen od strane medija i od strane Bišopa Kristijana Schlelderupa u Hamaru, Norveška, da on zastrašuje ljude bez razloga. Bišopu Schjelderup nije trebalo dugo da se distancira od Helesbijevog stava o večnoj kazni i propasti ukoliko se osoba ne okrene i bude nanovo rođena. Pitanje večne kazne i propasti je uskoro postala vrela rasprava između liberalnih i konzervativnih sila u Norveškoj crkvi.
Ole Halesbi je rekao u principu isto što i Pontopidans u svom radio govoru Norveškom narodu. Mediji i Bišop Hamara su tvrdili da Ole Halesbi plaši ljude sa paklom. Evo i osnova Halesbijevog govora koji je išao uživo na NRK radiju: Halesbi je postavio pitanje, “kako možete vi koji niste obraćeni, kako možete uveče leći da spavate, vi koji neznate da li ćete se probuditi u svom krevetu ili u paklu?”. On je takođe upozorio Norvežane koji nisu bili obraćeni “znate li da ako sada padnete mrtvi na pod da padate direktno u pakao?”.
Kontraverze oko razumevanje Božije reči u Bibliji, Novi Zavet, gore navedeno, je isto tako opisano od strane apostola Pavla u njegovim pismima i u Jovanovom Otkrivenju, glave 2 i 3, kongregacijama u Maloj Aziji (današnja Turska). Apostol Jovan, koji je boravio na ostrvu Patmos u Egejskom moru, piše sedam crkava u Maloj Aziji u ime Isusa, upućujući na pitanja u crkvama koje se odnose na frakcionalizam i na devijacije od Pavlovih saveta i uputstava kongregacijama kako da žive pravedno i sveto pred Bogom u svim situacijama života ali i da tražimo oprost kada napravimo greške ili odemo u pogrešnom smeru.
Idemo nazad ka apostolima Petru, Jovanu i Pavlu, svaki od njih je primio zadatak direktno od Isusa i kroz Svetog Duha. Oni su označili prvi vek sa svojim revolucionarnim iskustvima i tekstovima koji se izgrađuju pod novim zavetom koji Bog nudi ljudima. Pavle je iskusio da sretne Isusa na putu za Damaskus gde se nalazio išavši da uhapsi i odvede u Jerusalim one koji su verovali u Isusova učenja (deo XV).
U Delima Apostolskim 9:13-16, Isus je savetovao Ananiju da se pobrine za Savla (Pavle) posle situacije kada mu se pojavio na putu za Damaskus. Isus je zaustavio Savla privremeno na putu za Damaskus:
“13 A Ananija odgovori: Gospode! Ja čuh od mnogih za tog čoveka kolika zla počini svetima Tvojim u Jerusalimu. 14 I ovde ima vlast od glavara svešteničkih da veže sve koji prizivaju ime Tvoje. 15 A Gospod mu reče: Idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve. 16 A ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje.”
Sem samoga Gospoda Isusa, apostol Pavle je najvažnija osoba u ranom hrišćanstvu. Njegovih trinaest pisama pokrivaju sva važna učenja Novog Zaveta. Ukoliko bi se delovi Dela Apostolskih, koji se tiču Pavlovog života, dodali njegovim pismima, oko trećina Novog Zaveta je ili napisana od strane ili je o velikom misionaru teologu.
Putovanja apostola Pavla propovedajući doktrinu Isusa.

Mapa: theologicum.de

Glavni zadatak koji je Isus dao apostolu Petru je da on donese novi zavet svom narodu Jevrejima. Bit će to težak zadatak reći Jevrejima da je čovek kojeg su oni odbili i razapeli njihov obećani Mesija kojeg su čekali toliko dugo. Nekoliko drugih teških stavki za Jevreje su to da se Isus, njihov Mesija, otvorio ka ne-Jevrejima, koji mogu da prime Svetog Duha verujući u Isusovu namesničku smrt na krstu za sve narode. Muški bezbožnici tj. ne-Jevreji, novi Hrišćani, nisu morali biti obrezani i pratiti pravila koja su pratili Jevreji.
Religiozne vođe Ortodoksnih Jevreja, visoki sveštenik i Sanhendrin, koji su vodili ljude pogrešno vezano za Isusa i Njegova učenja, su pokrenuli žestok napad na sledbenike Isusovih učenja. Do ovog dana, Ortodoksni Jevreji nisu priznali Isusa kao svog Mesiju. Ali Biblija govori da će uskoro, u posebno teškom vremenu za Jevreje, oni biti suočeni sa Isusom kojeg su odbili i tada će pogledati ka Njemu kojeg su proboli, videti Zaharije 12:10.
“10 I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem.”
Ostanite u toku,

Deo XV

Evo ga i XV deo serijala koji se bavi sa Biblijom i proročanstvima iz Biblije i upoređuje ih sa stvarnim događajima.
Verovatno najzanimljiviji događaj našeg vremena, u poslednjih70-80 godina, a vezan za ispunjenje proročanstava datih u Bibliji, je ponovno uspostavljanje države Izrael, Maja 1948. godine kada su se milioni Jevreja iz raznih zemalja celoga sveta vratili u Izrael.
Ovaj deo serijala se bavi vremenom posle Isusovog uzeća na nebo i slanja Svetog Duha kao pomoćnika i vodiča od strane Boga. Pre Isusovog uzeća sam je Isus bio taj pomoćnik i vodič svojim učenicima dok je bio sa njima. Biblija nam jasno pokazuje da ljudi nemogu da prate taj put sami tj. da se ponašaju kako Bog to nalaže za vreme našeg kratkog boravka ovde na zemlji, oko 70-80 godina. Isus je jedini čovek koji je živeo i koji nije zgrešio prema Bogu koji nas je stvorio i sve oko nas. Za nas, Isus predstavlja učitelja i primer koji treba da pratimo. Novi Zavet su zabeležena Isusova učenja za buduće generacije.
Kako sam to predhodno spomenuo (Deo XIV), religiozne vođe su se plašile Isusovih učenja, koja su umnogome uklonila oslonac njihovih religioznih aktivnosti, koje su oni stvorili da kontrolišu narod dobro pripremljenim pravilima od kojih su sami sveštenici takođe imali veliku finansijsku korist. Isus je neprestano ukazivao na nepravedne načine kojima su religiozne vođe vodile ljude da praktikuju Sinajski Zavet. Vođe su trebale biti primeri sluge i uzori za ljude u praktičnom životu koji se bazirao na Sinajskom Zavetu, Deset Božijih zapovesti i reči Božijoj datoj od strane proroka. Umesto toga, oni su se izdigli iznad naroda, distancirali sebe od zajedništva sa Bogom, i praktikovali religijske radnje u kojima se lično zajedništvo sa Bogom zanemarilo, a ritualni obredi sa finansijskom dobiti su preuzeli primat. Sve se ovo dešavalo i pored svih proročanstava u Jevrejskoj Bibliji tj. Zakoni i Prorocima gde je često zapisano upozorenje protiv drugih bogova kao npr. lična dobit, pohlepa i nedostatak interesovanja za dobrobit svoga bližnjega. Sam Isus je često ukorio takvo ponašanje i praksu ali nije bio prihvaćen ozbiljno. Proročanstva iz Starog Zaveta imaju jasna proročanstva o Mesiji koji će doći i pomoći Jevrejima da se pokaju zbog svoje sebičnosti, pohlepe i ličnog interesa i okrenu se zajedništvu sa Bogom.
Najjasniji promer šta je Isus mislio, a religiozne vođe nisu uzele za ozbiljno se nalazi u Mateju 22:37-40:
“37 A on mu reče: »Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom«. 38 Ovo je najveća i prva zapovest. 39 A druga je kao i ova: »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. 40 O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.”
U knjizi proroka Isaije (oko 700. g.p.n.e), napisano je da će Bog da se umeša u to poremećeno stanje Jevreja i njihovih vođa. Novi David (Princ Mira) će doći da stvori sredinu kao na nebu (Isaija 9:6-7).
U knjizi proroka Miheja (oko 700. g.p.n.e.) je rečeno da će novi David doći iz grada Davidova, Betlehem (Mihej 5:1-6).
Prorok Jeremija (oko 600. g.p.n.e.) govori o novom izdanku, koji je pravedan i koji će izrasti iz linije Davida (Jeremija 23:5, videti takođe Isaija 4:2).
Pored ove dve napomene, prorok Ezekilj (oko 600. g.p.n.e.) govori o novom Davidu i novom izdanku, o podizanju novog pastira nad Izraelskim narodom (Ezekilj 17:22; Isaija 11:1).
Najveći religiozni organ, Sanhedrin, koji se sastojao od 71 sveštenika sa prvosveštenikom na čelu, su osporili Isusa i Njegovu poruku Jevrejima koja je došla od Boga. Isus je putovao više od tri godine i donosio sa sobom Božiju poruku. Te godine, pred samu proslavu Pentekost (Pedesetica) Senhedrin je iskoristio priliku kada je jedan od Isusovih učenika, Juda Iskariotski, otišao religioznim vođama i izdao Isusa za trideset srebrnjaka. Religiozna vođe su organizovale suđenje na kojem je prvosveštenik Kajafa progonitelj, a ostatak Senhedrina su sudije. Da održe takvo suđenje, sveštenici su uzburkali ljude u Jerusalimu da bi podržali slučaj protiv Isusa.
Rezultat suđenja, po vođi Senhedrina, je da je Isus osuđen za krivokletstvo i za tvrdnju da je On Sin Božiji. Normalno je bilo da je takva presuda donosila kaznu kamenovanja ali pošto su Rimljani vladali većinom Mediterana, oni su imali zakon da samo Rimski sud može doneti smrtnu presudu unutar Rimskog carstva i smrtne kazne su najčešće izvršene razapinjanjem na krstu za ne-Rimske državljane.
U 53. poglavlju Isaija je opisao na mnogo načina Isusovu misiju za Njegovog Oca, našeg Boga, kao suđenje, osudu i razapeće;
“1 Ko verova propovedanju našem, i mišica Gospodnja kome se otkri? 2 Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli. 3 Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo. 4 A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. 5 Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. 6 Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas. 7 Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih. 8 Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mog bi ranjen. 9 Odrediše Mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne učini nepravdu, niti se nađe prevara u ustima Njegovim. 10 Ali Gospodu bi volja da Ga bije, i dade Ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za greh, videće natražje, produžiće dane, i šta je Gospodu ugodno napredovaće Njegovom rukom. 11 Videće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova. 12 Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli.”
Posle Isusovog razapeća, smrti i uskrsnuća trećeg dana i odlaska na nebo, Isus je seo na nebu sa Njegovi Ocem, i postavio zadnje kockice koje su u to vreme mnogima izgledale nerazumljivo. Isus dovodi posebnog čoveka koji je, uporedo sa apostolima Petrom i Jovanom, postavljen da vodi zadatak donošenja Isusovog učenja svim nacijama, ne samo Jevrejima. Ovaj poseban čovek je apostol Pavle, pre toga znan kao Savle, koji je bio stameni protivnik Isusu.
U Delima Apostolskim, 7. glava, stihovi 1-60 govori se o đakonu Stefanu i njegovom govoru pred sveštenicima i narodom. Rezultat tog govora je kamenovanje Stefana, a svedoci kamenovanja su ostavili svoje haljine pred noge mladog Savla koji je “…odobravao njegovo ubistvo.” Taj mladi Savle je bio istaknuti Farisej sa dobrim obrazovanjem, govorio nekoliko jezika, rođen od strane Jevrejskih roditelja i Rimski građanin Tarsusa, takođe odrastao u Jerusalimu.
Kako smo to spomenuli, ovaj mladi Savle je bio Farisej i gorljiv suparnik Isusovim sledbenicima, Hrišćanima, koje je i proterivao i zatvarao. Savle je pitao religiozne vođe u Jerusalimu da mu izdaju papire da bi on mogao da goni hrišćane u Damasku. Na putu za Damask, odjednom je svetlost sa neba zasjala oko njega, videti Dela Apostolska 9:
“1 A Savle još uvek ispunjen pretnjom i ubijstvom protiv Gospodnjih učenika pristupi prvosvešteniku? 2 pa izmoli od njega pisma za sinagoge u Damasku, – ako nađe neke pristalice ove nauke, ljude i žene – da ih svezane dovede u Jerusalim. 3 Ali, kada se putujući približio Damasku, obasja ga odjednom svetlost sa neba, 4 te pade na zemlju i ču glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? 5 On pak reče: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš; 6 nego ustani i uđi u grad, i kazaće ti se šta treba da činiš. 7 A njegovi saputnici stajahu nemi, jer su glas slušali, ali nikoga nisu videli. 8 Tada Savle usta sa zemlje; iako su mu oči bile otvorene, nije ništa video. Na to ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. 9 Tri dana je bio slep, i nije jeo niti pio.
10 A u Damasku beše jedan učenik po imenu Ananija. Njemu reče Gospod u viđenju: Ananija. A on reče: evo me, Gospode. 11 Gospod pak njemu: ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, pa potraži u Judinoj kući Taršanina po imenu Savla; jer vidi, on se moli Bogu. 12 I Savle u viđenju ugleda čoveka po imenu Ananiju gde uđe i stavi ruke na njega – da progleda. 13 Ananija pak odgovori: Gospode, čuo sam od mnogih za toga čoveka – kolika zla je počinio tvojim svetima u Jerusalimu; 14 pa i ovde ima ovlašćenje od prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime. 15 Na to mu Gospod reče: idi, jer mi je on izabrano oruđe – da iznese moje ime pred mnogobošce, i kraljeve, i sinove Izrailjeve; 16 ja ću mu, naime, pokazati koliko treba da pretrpi za moje ime. 17 Tada Ananija ode i uđe u kuću, te stavi ruke na njega i reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si dolazio, poslao me je – da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga. 18 I odmah spade s njegovih očiju kao krljušt, pa progleda, ustade i bi kršten, 19 i primivši hranu okrepi se.
Nekoliko dana proveo je sa učenicima koji behu u Damasku. 20 I odmah je propovedao Isusa po sinagogama – da je on Sin Božiji. 21 A svi koji su slušali divili su se i govorili su: nije li to onaj koji je u Jerusalimu upropastio one koji prizivaju ovo ime, i zar nije ovamo došao da ih svezane povede pred prvosveštenike? 22 A Savle je bivao sve jači i zbunjivao je Judeje koji su stanovali u Damasku, dokazujući da je ovaj Isus Mesija.”
Pored apostola Petra i Jovana, Savle je, koji je kasnije promenio ime u Pavle, postao bitan alat u Božijem planu da šire Isusova učenja, tj. Novi Zavet koji je Bog ponudio svim ljudima umesto Starog Zaveta koji je bio namenje samo Jevrejima. Kada su Jevreji odbili Isusa kao svog Mesiju i Spasitelja – Isusovo razapeće, smrt i uskrsnuće su postali kršenje uzajamnog Sinajskog zaveta koji su Jevreji imali sa Bogom. Ovaj prodor Sinajskog Zaveta će, kako ćemo to i videti, prouzrokovati nezamislivu patnju Božijem izabranom narodu, Jevrejima, vekovima. Božije kletve protiv Njegovog izabranog naroda, opisane u 5. Knjizi Mojsija, glava 28:15-68, počinju šokantnim startom oko 70. n.e., otprilike 40 godina posle Isusovog odlaska na nebo. Rimljani su skoro uništili Jerusalim i hram Božiji koji nije korišten kako je to Bog rekao svom narodu jer su sveštenici i ljudi išli svojim putem odbijavši dnevno duhovno zajedništvo sa Bogom. Mnogi Jevreji su proterani iz Izraela u okolne zemlje i odatle u sve zemlje sveta.
Ovaj prodor je postao osnova Novog Zaveta koji Bog nudi svim ljudima koji dođu u veri u Isusa kao svog Spasitelja i koji prate Isusova učenja, oni će imati zajedništvo sa Bogom ovde na zemlji i večni život sa Njim na nebu. Bog je došao sa ovim rešenjem da pridobije što više svetih ljudi u punom broju u pravo vreme koje samo On zna. Ovo razumevanje je posebno važno, jer ovde Bog pokazuje u Bibliji kako je On uredio prelaz od uzajamnog zaveta između Njega i Jevreja, koji je zasnovan na ljudskoj volji i Božijim zahtevima kada je u pitanju praćenje Božijih zakona i zapovesti, ka jednostranom zavetu koji je zasnovan na veri u Isusa Hrista kao našeg Spasitelja.
Potvrda tvoje vere u Isusa Hrista kao tvog Spasitelja je da si nanovo rođen duhovno kako je to Isus objasnio Fariseju Nikodemusu kada je on došao Isusu u toku noći, vodeti Evanđelje po Jovanu 3:2-6:
“2 ovaj dođe Isusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. 4 Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? 5 Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Što je rođeno od tela – telo je, a što je rođeno od Duha – duh je.”
Život u Božijem kraljevstvu ovde na zemlji je radikalno drugačiji od svega ostalog. Ko god pronađe i primi novi život mora da “izgubi” stari. Isus upire na najbitniju stvar, a koja je radikalni prekid između starog života i novog. Takve izjave su ogroman izazov za mnoge crkve danas koje žele da budu “crkve naroda” i da “prihvate svakoga”. Ako “crkva ljudi” nesme da jasno stane protiv ovog izazova o novom rođenju kao jedinom pristupu Božijem kraljevstvu, ona se nalazi u propaloj misiji.
Oštre reči Henrika Pontopidana kažu o lažnim prorocima koji “prave put ka nebu širok i zavode duše nadom o spasenju, dok se ne probude u paklu.” Isus je jasan kada kaže da osoba mora biti nanovo rođena ukoliko želi da vidi Božije kraljevstvo.
Ostanite u toku…

Deo XIV

U Starom Zavetu u Bibliji, proročanstva su Božiji signali Njegovim ljudima, Jevrejima, da bi ih podsetili da održavaju Božije zapovesti i zakone koji su postavljeni uzajamnim zavetom između Njega i ljudi Izraela koji su sačinjeni od dvanaest plemena po dvanaesta Jakovljevih sinova. On ih je izabrao da budu narod za neku vrstu demonstracije ostalim nacijama tj. narodima sveta koji ne poznaju Boga, Kreatora neba i zemlje, kao što Ga poznaju narod Izraela koji su Ga pre svega upoznali preko svojih očeva Abrahama, Isaka i Jakova, kojima je Bog dao večno obećanje, i preko Mojsija koji je vodio Jevreje iz Egipta posle četiri stotine godina ropstva pod nekoliko faraona.
Ovaj serijal se zasniva na tekstu Apostola Petra u Drugom Petrovom Pismu, 1. glava, stihovi 16-18:
16 Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva.
17 Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«.
18 I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.
Kao i apostol Petar, Jovan i Jakov su takođe bili svedoci kada je Bog nazvao Isusa svojim sinom i oni su i sami videli kako je Isus bio transformisan u svetleću figuru, videti Evanđelje po Marku, 9. glava, stihovi 2-4. Isto tako, u poslednjih 70-80 godina mi smo bili svedoci ispunjenih proročanstava. Verovatno najvažnije od tih ispunjenih proročanstava danas je to da je država Izrael ponovo uspostavljena tj. osnovana (Maj 1948), i da su se Jevreji iz celog sveta vratili u svoju domovinu iz koje više nikad neće otići. Dalje, najverovatnije je trenutno Izrael država sa najbržim razvijanjem stambenog sistema u svetu i sa samodovoljnosti svojom prehrambenom industrijom. Danas je Izrael veliki izvoznik povrća, voća, cveća kao i tehnološke opreme i IT sistema.
Prvih trinaest delova ovog serijala nam daju uvid u proročanstva i kako su ta proročanstva imala zadatak da vode Jevrejski narod u njihovom zajedništvu sa Bogom kroz zajednički zavet u koji su ušli. u predhodnim delovima serijala vidimo da je sveznajući Bog predvidio da Jevreji neće pratiti zavet koji su postavili tj. koji su obećali da će pratiti. To se desilo i pored čestih upozorenja od strane Boga kroz Njegove sluge, proroke, preko hiljadu i pet stotina godina. U poslednjih četiri stotina godina pre Isusovog dolaska na zemlju, sveti Bog, koji mrzi nepravdu, je znao da je došlo vreme za izvršenje Božijih kletvi tj. kazni, videti Ponovljeni Zakon 28:15-68 (1. Mojsijeva), nad Jevrejskim narodom. Bog je upozorio svoj narod o kletvama koje će ih zadesiti ako ne budu održali zavet sa Bogom koji je stvoren na Sinajskoj Gori. Biblija nam pokazuje da Bog uvek stoji iz svoje reči i izvršava je u zadato vreme. Sa ovim ćemo se baviti u kasnijim delovima ovog serijala.
Tajming je bio na vreme, kada je Isus, Sin Božiji, došao na svet rodivši se kao ljudsko biće, i preko trideset godina je Isus živeo kao običan čovek, izložen svim ispitima i iskušenjima koje život može da pruži i On je jedini koji je živeo u potpunosti po Mojsijevom zakonu koji je dat od Boga – bez i jedne greške. Ovaj balast pravednog života je dao Isusu nephodnu moralnu težinu i praktično znanje Mozaičkog Zakona koje je bilo nephodno u susretima sa ljudima i religioznim vođama tj. pisarima i Farisejima.
Bog je poslao svoga sina Isusa pre svega Jevrejima da bi Ga oni mogli prihvatiti kao svog duhovnog spasitelja i Mesiju, ali ljudi vođeni duhovnim vođama nisu prihvatitli Isusa i Njegova učenja u toku tri i po godine koje je proveo među njima tj. svojim narodom.
Religiozne vođe su se plašile Isusovih učenja, jer su na mnogo načina oduzimala oslonac njihovih religioznih aktivnosti, koja su kontrolisala ljude dobro razrađenim pravilima i dekretima od kojih su imali finansijsku korist sprovodeći ih. Isus je neprekidno upirao na to kako religiozne vođe nepravedno vode ljude i pogrešno praktikuju Sinajski zakon. Oni bi trebalo da su sluge i primeri ljudima u praktičnom životu baziranom na Sinajskom Zavetu, Deset Zapovesti, i rečima Božijim datim kroz proroke. Umesto toga, oni su se izdigli iznad ljudi, i forsirali su religioznu praksu gde se lično zajedništvo sa Bogom zanemarilo, a ritualna pravila sa finansijskim posledicama su postala primarna. Ovo se desilo i pored proročanstava u samoj Jevrejskoj Bibliji, tj. Starom Zavetu, koju je i Isus često citirao. Isus je učio u sinagogama i među ljudima, on je dao savete o stilu života, učinio bezbrojna isceljenja bolesnih i ljudi koji su bili rođeni hendikepirani. Isus je podigao mrtve ljude u život u nekoliko navrata. Mnogi su prihvatili Isusa i Njegovo učenje da se pokaju i da budu nanovo rođeni od strane Svetog Duha kojeg je Isus dao onima koji su verovali u Njega.
Pošto je Isus bio uznesen na nebo, Njegov Otac je poslao Svetog Duha na zemlju kako je to i opisano u Bibliji, videti Dela Apostolska, 2. glava, stihovi 1-4 o tome kako je Sveti Duh izliven na dan Pentekosta (Pedesetnica), “1 A kad dođe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. 2 I odjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuću u kojoj su sedeli. 3 I pokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao da su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. 4 Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima – kako im je Duh davao da govore.” Ovo vreme u istoriji kada je Isus uznesen na nebo i kada je Sveti Duh poslat na zemlju kao pomoćnik ljudima koji su nanovo rođeni, je zaključna tačka Sinajskog Zaveta i kreacije novog jednostranog Zaveta Milosti koju Bog nudi svim ljudima koji prihvate Isusa kao svog Spasitelja i koji su nanovo rođeni od strane Svetog Duha. Isus je učio Nikodimusa, religioznog vođu, koji Mu je došao u toku noći, videti Evanđelje po Jovanu, 3. glava, stihovi 2-6:
“2 ovaj dođe Isusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. 4 Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? 5 Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Što je rođeno od tela – telo je, a što je rođeno od Duha – duh je.”
Dela Apostolska u Bibliji opisuju kako je novi zavet uspostavljen događajima kojima su apostoli Pavle i Petar bili izloženi upravljajući percepcijom novog zaveta koji Bog nudi svim ljudima, ne samo Jevrejima gde je bio slučaj u starom zavetu. Pavle, prethodno znan kao Savle, je bio strastveni Farisej, koji je preuzeo zadatak da goni i zatvara one koji su verovali u Isusa. Savle je bio postavljen da putuje u Damaskus da uhapsi ljude koji su verovali u Isusa, on je imao u posedu papire u kojima su glavne religijske vođe u Jerusalimu potpisale da su dali Savlu taj zadatak. Na putu za Damaskus desilo se nešto dramatično, videti Dela Apostolska 9:3-19:
3 Ali, kada se putujući približio Damasku, obasja ga odjednom svetlost sa neba, 4 te pade na zemlju i ču glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? 5 On pak reče: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš; 6 nego ustani i uđi u grad, i kazaće ti se šta treba da činiš. 7 A njegovi saputnici stajahu nemi, jer su glas slušali, ali nikoga nisu videli. 8 Tada Savle usta sa zemlje; iako su mu oči bile otvorene, nije ništa video. Na to ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. 9 Tri dana je bio slep, i nije jeo niti pio. 10 A u Damasku beše jedan učenik po imenu Ananija. Njemu reče Gospod u viđenju: Ananija. A on reče: evo me, Gospode. 11 Gospod pak njemu: ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, pa potraži u Judinoj kući Taršanina po imenu Savla; jer vidi, on se moli Bogu. 12 I Savle u viđenju ugleda čoveka po imenu Ananiju gde uđe i stavi ruke na njega – da progleda. 13 Ananija pak odgovori: Gospode, čuo sam od mnogih za toga čoveka – kolika zla je počinio tvojim svetima u Jerusalimu; 14 pa i ovde ima ovlašćenje od prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime. 15 Na to mu Gospod reče: idi, jer mi je on izabrano oruđe – da iznese moje ime pred mnogobošce, i kraljeve, i sinove Izrailjeve; 16 ja ću mu, naime, pokazati koliko treba da pretrpi za moje ime. 17 Tada Ananija ode i uđe u kuću, te stavi ruke na njega i reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si dolazio, poslao me je – da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga. 18 I odmah spade s njegovih očiju kao krljušt, pa progleda, ustade i bi kršten, 19 i primivši hranu okrepi se. Nekoliko dana proveo je sa učenicima koji behu u Damasku.
Šta se ovde takođe desilo jeste da je Isus uzeo posebnog čoveka da predvodi posao donošenja Isusovog učenja svim ljudima, a ne samo Jevrejima.
Ovaj deo serijala je posebno važno da uključimo jer ovde Bog pokazuje u Bibliji kako je On sredio tranziciju sa Njegovog zaveta sa Njegovim narodom na Sinaju, koji je bio zasnovan na volji čoveka da prati Božije zakone i zapovesti. Istorija Starog Zaveta nam pokazuje da većina ljudi iz Izraela nije uspela da održi Božije zakone i zapovesti. Još ono što je otežalo ljudima jeste to što su ih prvosveštenici vodili u pogrešnom pravcu od Boga, videti Malakije 2:1-17 “pokvareni sveštenici”. Zato je novi zavet trebao da bude uspostavljen, ovoga puta sa ponudom spasenja svim ljudima, a ne samo ljudima iz Izraela. U novom zavetu, svi koji veruju da je Sin Božiji, Isus Hrist, koji je bio bez greha i greške u svom životu na zemlji, bio žrtvovan na krstu kao žrtva za greh za sve ljude, oni će biti spašeni. Oni koji veruju i prate put koji nam je Isus pokazao, Bog će u svojoj velikoj milosti sačuvati za večni život sa božanstvom na nebu. Bog je došao sa ovim rešenjem da donese svete ljude u punom tj. što većem broju u pravo vreme koje samo On zna.
Ostanite u toku….

Deo XIII

Ovaj deo serijala je posebno neophodno da se prođe zbog toga što ćemo ovde videti kako je Bog sproveo tranziciju svog zaveta sa Njegovim narodom na Sinajskoj gori, koja je zasnovana na volji čoveka da prati Božiji zakon i zapovesti. Istorija nam pokazuje da većina ljudi nije uspela da održi Božiji zakon i zapovesti. Zato je novi zavet trebao da bude napravljen, ali ovaj put sa ponudom spasenja za sve ljude, a ne samo za Izraelski narod. Novi zavet kaže da svako ko veruje da je sin Božiji, Isus Hrist, bezgrešan i bez greške u toku svog života na zemlji, žrtvovan na krstu kao žrtva za greh za celo čovečanstvo. Oni koji veruju u Isusa i prate Njegov put, Božijom milošću će biti spašeni da bi imali večni život sa Njim na nebu.
Bog je stvorio ovaj plan i ovaj način da bi obezbedio sebi svete ljude u što većem broju u vreme koje samo On zna. Pavlovo pismo Rimljanima 11:25 se bavi misterijom da ne treba da samo Jevreji čine svete ljude koje će Bog imati sa sobom na nebu, “Ne želim naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bi mudrovali po svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo – dok ne uđu svi mnogobošci,”. Videti takođe Poslanicu Rimljanima 10:12 “Jer nema razlike između Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju,” i Poslanicu Rimljanima 10:9 “Ako, dakle, svojim ustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen.”
Ko što to i znamo, Bog je veliki moćni Bog. On je svemogući, sveznajući i sveprisutni, kvaliteti koje mi jedva možemo da pojmimo. Pre nego što je čovek stvoren, Bog je znao da neće biti sve lako kada bude stvorio ljude sa kojima želi da ima zajedništvo. Čoveku je data sposobnost izbora, tj. da izaberu Boga i Njegovog sina Isusa Hrista slobodnom voljom da bi imali to zajedništvo sa Bogom. Ali Sotona i njegovi zli duhovi (demoni) se suprostavljaju Božijoj želji za Njegove svete ljude, tj. potrebi za tim zajedništvom sa Njim kroz veru da je Isus sin Božiji, da je Biblija reč Božija i da proklamuju tu svoju veru u Isusa.
Kako je to spomenuto u svim predhodnim delovima ovog serijala, ovaj serijal je baziran na tekstu apostola Petra i njegovom drugom pismu, glava 1. stihovi 16-18:
(16) Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva.
(17) Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«.
(18) I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.
Kao što su apostol Petar, Jovan i Jakov bili svedoci kada je Bog nazvao Isusa svojim sinom kada su videli transfiguraciju Isusa u lik koji sija, videti Evanđelje po Marku 9:2-4, tako smo i mi svedoci ispunjenja proročanstava o ponovnom uspostavljanju države Izrael (Maj 1948) i povratka Jevreja iz svih delova sveta u njihovu domovinu da više nikad ne budu proterani iz nje.
Bog ja stvorio zavet (Sinajski zavet) sa Izraelskim narodom da ih podržava i da ima zajedništvo sa njima u toku njihovih svakodnevnih života ovde na zemlji dokle god oni prate Božiju reč, zakon i zapovesti, i samim tim kada individua potom umre, njihova besmrtna duša će biti deo Božijeg kraljevstva na nebu zauvek. Biblija nam pokazuje da je život ovde na zemlji test kroz koji Bog stavlja ljude da bi znao da će oni koji završe na nebu pratiti njegovu reč i uredbe. Jevreji, kako ja to vidim, neće moći da imaju veliki broj ljudi među sobom svetih da bi mogli imati to večno zajedništvo sa Bogom, pogotovo kada vidimo opsežno otpadništvo od Sinajskog zaveta i Božije reči kroz hiljade godina, a kasnije i poricanje Isusa kao sina Božijeg i kao Mesiju Jevrejskog naroda.
Oni koji su predvodili u tom otpadništvu od Boga hiljadama godina su pre svega mnogi kraljevi Izraela i religiozna vođe, videti Malahije 1:6-8, Bog je znao da će ta situacija da dođe, što je i jasno iz proročanstava koje su Božije sluge, proroci, napisali u Starom Zavetu, uključujući 2. Samuelova 7:12-13, “Kad se navrše dani tvoji, i počineš kod otaca svojih, podignuću seme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću carstvo njegovo. On će sazidati dom imenu mom, i utvrdiću presto carstva njegovog doveka.”, i Isaija 7:14, “Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.”
Sin Božiji je rođen kao Jevrej i kada je bio oko 30 godina, Isus je kršten u reci Jordan od strane proroka Jovana. Napisano je u knjizi proroka Isaije, “Eto, ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom. Glas je nekoga koji viče: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem.” Ovako je Jovan Krstitelj stojao u pustinji i propovedao krštenje pokajanja koje je dalo oprost od greha. Iz cele Judeje i Jerusalima, svi su išli k njemu. Oni su priznavali svoje grehe i bili su kršteni u reci Jordan. Jovan je nosio ogrtač od kamelje kose i imao je remen od kože oko struka, i živeo je samo od skakavaca i divljeg meda. On je propovedao, “Ja vas krstim vodom; ali ide za mnom jači od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.” Čovek, Jovan Krstitelj, kojeg je Bog odredio kao proroka još pre i nego što je bio rođen, je bio nešto novo i uzbudljivo za Jevreje. Poslednji put kad je Bog poslao nekog proroka da upozori i vodi ljude je bilo 400 godina pre nego šro je Isus bio rođen, to je bio prorok Malahije. On je predvodio kletvu od strane Boga ka sveštenstvu Izraela i rekao je narodu da su oni izdali zavet svojih očeva dat Bogu. On je rekao da će Bog poslati glasnika da pripravi put za Mesiju, videti knjigu proroka Malakije 2. i 3. glava.
Čak i pre nego što je krstio Isusa, Jovan je postavio fokus na religiozna dela i ponašanje praktikovano od strane ljudi i religioznih i političkih vođa. Jovan je živeo da bi doneo sledeću poruku, “Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko!” (Matej 3:2). Jovan je trebao da utre put za Isusa i Njegovo kraljevstvo. On je krstio ljude da bi oni bili spremni da prihvate Sina Božijeg, Isusa. Prorok Jovan je postavljen u službu direktno od strane Boga, ” Pojavi se čovek, poslan od Boga, po imenu Jovan; ovaj dođe za svedočanstvo, da posvedoči za svetlost, da svi poveruju kroz njega. On ne beše svetlost, nego je trebalo da posvedoči za svetlost.” (Jovan 1:6-8). Njegov zadatak je bio da kaže ljudima o dolasku Isusa, da bi ljudi bili kršteni i da bi bili spremni da prihvate šta im On kaže. Mnogi su Mu verovali i pratili Njegovo učenje, dok su se religiozne vođe plašile da izgube kontrolu nad svojim sledbenicima. Jovan je bio jasan kada je rekao da on nije Mesija, već samo onaj koji je trebao da pripremi dolazak Mesija na svet. On je to stavio na ovaj način, ” Jovan odgovori svima: ja vas krštavam vodom; ali ide jači od mene, kome ja nisam dostojan da odrešim remena na njegovoj obući; on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.” (Jovan 3:16). Prorokovanje Jovana je stvorilo probuđenje. Ljudi su išli iz cele Judeje i Jerusalima pa i cele zemlje Jordanske i bili su kršteni od strane njega u reci Jordan, priznavajući svoje grehe (Matej 3:5-6). Jovan je ispunio svoj životni zadatak krstivši Isusa u reci Jordan (Matej 3:15). Iako je njegova misija bila završena, on je nastavio da krsti narod još neko vreme posle toga. Njegova jasna referenca ka bludnom načinu života Heroda ga je na kraju poslala u zatvor gde će i biti obezglavljen. Istorijski, Jovan i Isus su živeli u isto vreme kad i car Tiberije, guverner Pontije Pilat, četvrti princ Herod i visoki sveštenici Ananije i Cefa. Oni će imati, kako to i vidimo, odlučujući uticaj na živote Jovana Krstitelja i Isusa.
U toku Isusove službe, On je često stupao u dijaloge i diskusije sa pisarima i religioznim vođama Senhedrina, grupe od 71 članova sveštenstva, uključujući visokosveštenike. Vekovima, Jevrejske religiozne vođe su dodavale Mojsijevom Zakoniku bezbrojna pravila i uredbe koje nisu bile bazirane na zavetu između Boga i naroda Izraela koji je stvoren na Sinajskoj Gori, nego su ta pravila i uredbe pre svega služile da religiozne vođe ugnjetavaju i kontrolišu Izraelski narod i imaju finansijske koristi.
Isus je poslat od strane Boga i Njegova učenja i dela su poslednje sredstvo da bi se ljudi okrenuli ka Bogu, a od puta propadanja, koji je pre svega zasnovan na sebičnošću, zavisti, nemoći i pohlepi i koji je greh u Božijim očima. Isus je iznova i iznova istakao ka tim faktorima kao razloge zašto se Bog distancirao od svog izabranog naroda. Religiozne vođe su porekle Isusova učenja i Njegov status kao dolazećeg Mesiju, i pored svih proročanstava u Starom Zavetu koje idu uporedo sa Isusovom službom i životom među narodom Izraela. Njegovo rođenje u Betlehemu, pripadnost plemenu Juda, koje datira i hiljadu godina u nazad, sve do kralja Davida, Isusovo kratko izgnanstvo u Egipat i odrastanje u Nazaretu, garnizonskom gradu u to vreme. Isus je naveden u Starom zavetu kao Nazarenac. U toku 3 godine, Isus je učinio mnoga neobjašnjiva izlečenja bolesnih, isterao zle duhove i demone iz posednutih ljudi, i probudio ljude koji su bili proglašeni mrtvima. Isus je istakao potrebu da budemo ponovo rođeni da bi smo videli carstvo nebesko.
Kancelar Nikodemus, član Senhedrina, najveće religiozne grupe, je otišao Isusu u toku noći, videti Jovan 3:2-6, “ovaj dođe Isusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim. Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Što je rođeno od tela – telo je, a što je rođeno od Duha – duh je.”
Bog je koristio Jovana Krstitelja da predstavi krštenje vodom kao deo Božijeg novog zaveta određenom za sve ljude, kao što je Isus korišten da se predstavi Duh Božiji kao deo krštenja i novog zaveta. Evo i objašnjenje Isusovog odgovora Nikodemusu, “ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Što je rođeno od tela – telo je, a što je rođeno od Duha – duh je.” Pedeset dana nakon Uskrsa, kada je Isus razapet, Pomoćnik tj. Svet Duh je poslat ljudima od strane Boga. Isus je obećao svojim učenicima da će im Bog poslati pomoćnika na zemlju umesto Njega, videti Jovan 14:26, “A utešitelj, Duh Sveti, kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.”
Pentekost je hrišćanski praznik, 49 dana nakon što je Isus Hrist, po Novom Zavetu Biblije, ustao iz groba na Uskršnju nedelju. Na ovaj dan, Sveti Duh se pojavio apostolima u vidu jezika kao ognjen sa neba… Reč Pentekost dolazi od grčke reči “pentekoste”, što znači pedeseti. Na Pentekost (Pedesetica) Sveti Duh dolazi učenicima i daje im snagu i reči da bi sada mogli ići i govoriti o Isusu. Ovo će biti sila hrišćanske zajednice.
Ostanite u toku…

Deo XII

Pozdrav prijatelji i porodico! Leto je i ovde u Norveškoj. Nadamo se toplom vremenu ovde na severu Evrope. Nadamo se da ovo leto neće biti kao u pesmi koju smo pevali kada smo bili mali “Dođi Maju, izgledaš blag” bilo je zapravo dosta hladno.
U XII Delu serijala “Mi smo svedoci…”, nastavljamo sa stavkom da Bog koji je nas je stvorio želi što više ljudi tj. duša da traži zajedništvo sa Njim, ali zle sile na zemlji i na nebu konstantno zavode ljude ohrabrujući ih da uporno teže samozalaganju, radu, vlasti, pohlepi kroz rad svojih ruku. “Traži prvo Moje kraljevstvo i ono šta ja želim da uradiš” rekao je Bog u Bibliji, “i Ja ću ti dati ono što ti treba ovde na zemlji.” Bog ima plan za sve ljude, ali mi moramo da Ga tražimo sa iskrenim srcem da bi Ga mogli naći.
Mnogi ljudi koji ne traže Boga će biti pozvani od strane Boga i tada je važno da budemo voljni da odgovorimo pozitivno. U toku naših 70-80 godina života ovde na zemlji, mi ćemo pokušati da tražimo Boga ili će On pokušati nas da traži tj. dosegne, i tada moramo biti spremni da napravimo dobru odluku. Ja mogu da pišem o tome jer sam lično iskusio ovo o čemu pišem i čuo sam mnoga svedočanstva ljudi koji su imali istu situaciju.
Naš Bog, kreator neba i zemlje je Bog slobodnog izbora što je i vidljivo kroz Bibliju. Bog je birao ljude kroz hiljade godina koji će najbolje poslužiti Njegovom planu, čiji je krajnji cilj Carstvo Božije na nebu sa određenim brojem ljudi/duša sa zemlje, tj. što većim brojem ljudi, koji su prihvatili Boga i Njegova pravila koja važe u Njegovom carstvu na nebu. Sa takvom perspektivom Bog počinje proces stvaranja ljudi na zemlji koje želi u Njegovom kraljevstvu. To je gde borba duha-tela počinje između onoga što Bog želi i onoga što čovek želi, vođen duhovnim silama koje idu protiv Božije volje. Izgleda tako da ljudska sloboda bira najčešće da ide protiv Boga koji ih je stvorio i protiv Njegovih uputstava kako bi ljudi trebali da žive ovde na zemlji (negde oko 70-80 godina) da bi postali deo Božijeg Kraljevstva na nebu zauvek. Pratite moj pregled Biblijskih proročanstava i šta se to desilo ispunjenjem tih proročanstava.
Početni tačka ovog serijala kako smo mi svedoci je i dalje tekst apostola Petra u njegovom Drugom pismu, 1. poglavlje, od 16. do 18. stiha:
(16) Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva.
(17) Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«.
(18) I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.
Mi koji smo živeli poslednjih 70-80 godina smo i sami bili svedoci dva možda i najvažnija i neosporiva događaja u svetskoj istoriji, a koji su opisani u Bibliji:

1. Ponovno uspostavljanje države Izrael Maja 1948.
   (ponovno uspostavljanje države Izrael je bio preduslov Isusovog povratka i zadnjih vremena)
2. Jevreji su se vratili u svoju domovinu posle više od 1800 godina u izgnanstvu.
   U poslednjem delu (Deo XI) videli smo kako je Bog izabrao Abrahamovog sina Jakova i njegovih dvanaest sinova da postanu pleme koje će se kasnije nazvat Jevreji, po teritoriji Judeja u okolini Jerusalima. Posle Maja 1948. god. kada je država Izrael obnovljena, Jevreji nove države su nazvani Izraelci. Priča o Jevrejima kao Božijem narodu počinje kada je Jakov i njegovih dvanaest sinova sa porodicama, oko 70 ljudi koji su živeli u Betelu, u zemlji Kananskoj, gde se Bog otkrio Jakovu i blagoslovio ga i dao mu ime Izrael, videti Knjigu Postanja 35:1-15,
   “1 A Bog reče Jakovu: Ustani, idi gore u Vetilj i onde stani; i načini onde žrtvenik Bogu, koji ti se javio kad si bežao od Isava brata svog. 2 I Jakov reče porodici svojoj i svima koji behu s njim: Bacite tuđe bogove što su u vas, i očistite se i preobucite se; 3 Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj, da načinim onde žrtvenik Bogu, koji me čuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam išao. 4 I dadoše Jakovu sve bogove tuđe koji behu u njihovim rukama, i oboce, koje imahu u ušima; i Jakov ih zakopa pod hrastom kod Sihema. 5 Potom otidoše. A strah Božji dođe na gradove koji behu oko njih, te se ne digoše u poteru za sinovima Izrailjevim. 6 I Jakov i sva čeljad što beše s njim dođoše u Luz u zemlji hananskoj, a to je Vetilj. 7 I onde načini žrtvenik, i nazva ono mesto: Bog vetiljski, jer mu se onde javi Bog, kad je bežao od brata svog. 8 Tada umre Devora dojkinja Revečina, i pogreboše je ispod Vetilja pod hrastom, koji nazva Jakov Alon-Vakut. 9 I javi se Bog Jakovu opet, pošto iziđe iz Padan-Arama, i blagoslovi ga, 10 I reče mu Bog: Ime ti je Jakov; ali se odsele nećeš zvati Jakov, nego će ti ime biti Izrailj. I nadede mu ime Izrailj. 11 I još mu reče Bog: Ja sam Bog Svemogući; rasti i množi se; narod i mnogi će narodi postati od tebe, i carevi će izaći iz bedara tvojih. 12 I daću ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku, i nakon tebe semenu tvom daću zemlju ovu. 13 Potom otide od njega Bog s mesta gde mu govori. 14 A Jakov metnu spomenik na istom mestu gde mu Bog govori, spomenik od kamena, i pokropi ga kropljenjem, i preli ga uljem. 15 I Jakov prozva mesto gde mu govori Bog Vetilj.”
   Ovaj odlomak iz Knjige Postanja 35 je početak Božijeg biranja svog naroda, kroz čudne događaje koji su izneli kvalitete i slabosti Jakovovih (Izraelovih) sinova, glad koja je oterala Jakova i celo njegovo ukućstvo u Gošen u Egiptu, gde su živeli oko 400 godina. U toku tih 400 godina, Jakovovo ukućstvo je naraslo na oko 2 miliona, Bog postavlja Mojsija i njegovog brata Arona da vode Izraelce tj. Jevreje nazad u zemlju Kanansku da nasele zemlju koju je Bog obećao Abrahamu, Isaku i Jakovu i njihovim potomcima tj. Jevrejima iliti Izraelcima zauvek. Na neverovatnom putovanju iz Egipta ka Kani, Bog postavlja zavet sa Jevrejima, vođeni Mojsijom i njegovim bratom Aronom. U pustinji, na gori Sinajskoj, Bog, zajedno sa Mojsijem, Aronom i 70 Izraelskih starešina, je potvrdio, u ime svog naroda, reči Gospoda i obećanja zaveta koji su ljudi prihvatili. Ljudi treba da budu samo Božiji narod i da prate zakone i pravila koje je Bog dao kroz Mojsija i koji su i zapisani, videti Izlazak 24:1-11,
   “1 I reče Mojsiju: Izađi gore ka Gospodu ti i Aron i Nadav i Avijud i sedamdeset starešina Izrailjevih, i poklonite se izdaleka. 2 I Mojsije sam neka pristupi ka Gospodu, a oni neka ne pristupe; i narod neka ne ide na gore s njim. 3 I dođe Mojsije, i kaza narodu sve reči Gospodnje i sve zakone. I odgovori narod jednim glasom i rekoše: Činićemo sve što je rekao Gospod. 4 I napisa Mojsije sve reči Gospodnje, i ustavši rano načini oltar pod gorom i dvanaest stupova za dvanaest plemena Izrailjevih. 5 I posla mladiće između sinova Izrailjevih, koji prinesoše žrtve paljenice i prinesoše teoce na žrtve zahvalne Gospodu. 6 I uzevši Mojsije polovinu krvi, metnu u zdele, a polovinu krvi izli na oltar. 7 I uze knjigu zavetnu i pročita narodu. A oni rekoše: Šta je god rekao Gospod činićemo i slušaćemo. 8 A Mojsije uze krv, i pokropi njom narod, i reče: Evo krv zaveta, koji učini Gospod s vama za sve reči ove. 9 Potom otide gore Mojsije i Aron, Nadav i Avijud, i sedamdeset starešina Izrailjevih. 10 I videše Boga Izrailjevog, i pod nogama Njegovim kao delo od kamena safira i kao nebo kad je vedro. 11 I ne pruži ruke svoje na izabrane između sinova Izrailjevih, nego videše Boga, pa jedoše i piše.”
   Bog ja napravio zavet, Sinajski zavet, sa narodom Izraela da bi im pomogao u njihovom svakodnevnom životu ovde na zemlji dok se pridržavaju Božije Reči i Zakona. Kada individua umre, njihova besmrtna duše će postati deo kraljevstva Božijeg na nebu zauvek, život ovde na zemlji je test kroz koji Bog stavlja ljude da bi On bio siguran da mi pratimo Njegove reči i obećanja na nebu. Mi koji danas živimo ovde na zemlji znamo iz Biblije da se zle sile na zemlji i na nebesima konstantno bore tj. traže da povedu ljude od duhovnog zajedništva sa Bogom i Duhom Svetim. Zle sile vode našu pažnju ka svetskim stvarima kao što su samoljublje, zavist, ljubomora, pohlepa, težnja ka moći, tj. sve što je suprotno od toga što Bog želi da se mi bavimo sa. Ono što takođe čitamo u Starom Zavetu je da Božiji izabran narod jako teško uspeva da prati Božiju Reč i Zakone, celi Stari Zavet je pun događaja koji nam pokazuju da Božiji narod nemogu da prate i održe se u zavetu koji su oni prihvatili sa Bogom. Ovo se dešavalo i pored činjenice da je Bog kroz proroke mnogo puta, barem u toku hiljadu godina, upozoravao ljude na njihov međusobni zavet sa Njim i na blagoslove ako prate Božiju reč i zakon, videti Ponovljeni Zakon 28:1-14, i kletve koje će ih udariti ako ne održe tj. ne prate taj zavet sa Bogom, videti Ponovljeni Zakon 28:15-68. Biblija nam govori da je Bog obećao Abrahamu, Isaku i Jakovu da će oni njihovi potomci koji budu održavali taj zavet sa Njim ostati Njegov izabran narod, svetci, ali je poveći broj Jevreja tj. Izraelaca koji su pratili Mojsijev zakon neprastano i sigurno nestajali tj.otpadali kako se vreme dolaska Isusa Hrista Sina Božijeg približavalo.
   Isus je došao na zemlju i Njegova aktivnosti među Jevrejima su postavile osnovu novog zaveta koji je Bog ponudio Jevrejima i ne-Jevrejima kroz Isusovu aktivnost na zemlji, uključujući razapeće, smrt, uskrsnuće trećeg dana, uspeće i poslanje Svetog Duha pedeset dana nakon Isusovo uskrsnuća.
   Jevreji nisu uspeli, kako ja to vidim, da stvore svete ljude pred Bogom, i zato je Bog ponudio novi zavet između Boga i svih ljudi, a ne samo Jevreja, da svako ko veruje da je Isus Hrist jedini Sin Božiji i koji je žrtvovan zarad našeg spasenja, da će imati zajedništvo da Trojedinim Bogom, Bog Otac, Njegov Sin Isus Hrist i Sveti Duh.
   Bog je, kao što znamo, veliki i moćni Bog, On je svemogući, sveznajući i sveprisutni, atributi koje jedva da možemo da pojmimo. Bog je znao pre nego što je stvorio ljude sa kojima želi da ima zajedništvo oni predstavljati problem. Ljudima je data mogućnost izbora i oni moraju da izaberu Boga svojom voljom da bi postigli zajedništvo sa Njim. Ali zle sile na zemlji i na nebu na čelu sa Sotonom i njegovim konspiratorima, bivšim anđelima, se suprostavljaju Božijoj težnji za svete ljude, među čovečanstvom tj. oni koji veruju u Isusa i Božiju Reč u Bibliji i koji izjave svoju veru.
   Budite u toku…

Deo XI

Pozdrav prijatelji i porodico!
Korona vlada i dalje, a ovde u Norveškoj vlasti otvaraju škole, zabavišta i univerzitete. Evo ga i XI deo serijala „Mi smo svedoci…“. Serijal nam daje uvid u fantastičnu stvarnost o kojoj većina ljudi uopšte ne brine – idemo dalje idemo dalje…
Bilo bi u redu da posle prvih deset delova serijala obnovimo istoriju pre Isusovog dolaska na zemlju i takođe da se osvrnemo na Njegove presudne tri i po godine kao misionara sa jasnom misijom datom od Njegovog oca na nebu. Priča od početka, koja je vodila do Isusovog života ovde na zemlji, govori o Bogu Ocu na nebu, Kreatoru neba i zemlje i svega što je u njima, kako uređuje okolnosti na zemlji za Njegovu vrhovnu kreaciju, čoveka, koji je trebao da ima zajedništvo sa tim trojedinim Bogom koji je put, istina i život. Tek toliko možemo da razumemo sve to, ali nam Biblija daje uvid u to šta će biti u večnosti ukoliko se držimo reči Božije.
Početni stihovi, na kojima je i fokus ovaj serijal o tome kako smo mi svedoci su iz teksta apostola Petra u njegovom Drugom pismu, 1. poglavlje, od 16. do 18. stiha:
(16) Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva.
(17) Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«.
(18) I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.
Mi koji smo živeli poslednjih 70-80 godina smo sami bili svedoci dva najvažnija i neosporavajuća događaja u svetskoj istoriji, a koji su i opisani u Bibliji:
• Ponovno uspostavljanje države Izrael u Maju 1948. (ponovno uspostavljanje Izraela je bio preduslov dolaska zadnjih vremena i Isusovog povratka)
• Jevreji su se vratili u svoju domovinu posle skoro hiljadu i osam stotina godina u stranim zemljama. (Jevreji i njihove religijske vođe su odbacili Isusa kako njihovog Mesiju, pre oko 2000 godina, da bi iskusili tragičan događaj 70. g. ove ere, 35 godina posle Isusove smrti i veskrsenja iz mrtvih da bi uzašao na nebo, kada je Jerusalem sravnat sa zemljom, i kada ni jedan kamen nije ostao na drugom kamenu toga veličanstvenog hrama baš kako je to i Isus prorokovao pre nego što je bio razapet. Videti Evanđelje po Mateju 24:2.)
„A on im odgovori i reče: ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem, neće se ostaviti ovde kamen na kamenu koji se neće porušiti.“ – Hram je srušen (kamen po kamen) od strane cara Hadrijana. Godine 134 n.e. on je srušio hram u Jerusalimu, „kamen po kamen“, kako je to Isus prorokovao pre sto godina. Zid koji je ostao, Zid Plača, nije bio deo hrama, nego je bio zid koji je bio deo dvorišta koji je bio sastavni deo kompleksa hrama. Samo prvih sedam redova kamena na Zidu Plača su deo originalnog zida, ostali redovi su novijeg perioda. Zid Plača je 48 metara dugačak i 18 metara visok.
Sad idemo nazad na osnovu zašto je Isus došao na zemlju kao deo Božijeg plana da spasi što više ljudi zarad večnog zajedništva sa Bogom.
Mnogo unazad, Bog je izneveren od strane verovatno svog najbližeg arhanđela, njegovo ime je Sotona, takođe poznat kao Lucifer. On je u to vreme bio, najverovatnije, Božije najvrlije stvorenje, kojem je takođe dato da bira između dobra i zla, da prati Božiji red, ili da se ogluši o isti, videti knjigu proroka Isaije 14:12-20, u kojem piše sledeće o tome zašto je Sotona otišao od Boga:
“12 Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? 13 A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; 14 Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim. 15 A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu. 16 Koji te vide pogledaće na te, i gledaće te govoreći: To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva, 17 Koji je vasiljenu obraćao u pustinju, i gradove njene raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kući? 18 Svi carevi narodni, svikoliki, leže slavno, svaki u svojoj kući. 19 A ti se izbaci iz groba svog, kao gadna grana, kao haljina pobijenih, mačem pobodenih, koji silaze u jamu kamenu, kao pogažen strv. 20 Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neće se spominjati seme zlikovačko dok je veka.”
Kada je čovek stvoren od strane trojedinog Boga (Bog Otac, Sin i Sveti Duh), videti Knjigu Postanja 1:26-27, “26 Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji. 27 I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.”. Oni su nazvani Adam i Eva i njima je takođe dato da biraju između dobra i zla tj. da prate Božiji red ili da ne prate isti. Priča iz Biblije nam govori da je Sotona, koji je hoda na zemlji i na nebesima, uspeo da prevari Evu i ubaci sumnju u njene misli, tako je ona prekinula da prati Božiji plan i Njegov savet da žive savršen život u zajedništvu sa Njim. Kada su Adam i Eva prekinuli da prate Božiji red, oni su proterani iz Edenskog vrta, i izgubili su prirodno zajedništvo sa Bogom, a samim tim i večni život. Rezulatat je smrt svih živih bića koja imaju taj prekinuti hod po Božijem redu, i tako čičak I trn su počeli da rastu. Neposlušnost Božijih zapovesti jednog čoveka je dovelo do nesavršenog sveta koji trenutno imamo u svakom nivou i postaje sve gore vezano za moralnost, sredinu i čovekovu želju za moći i pohlepom.
Naš Bog, koji je Bog Abrahama, Isaka i Jakova, Kreator neba i zemlje, je znao šta će se desiti, pobuna Sotone protiv Njega i čovekov prestup Božijih zapovesti u Edenskom vrtu. Naš Bog je velik, svemoćan, sveprisutan i sveznajući. Kada je kaznio Sotonu što je prevario Evu, On je već postavi plan kako da ga uništi i u isto vreme povrati ljude u svoje kraljevstvo i zajedništvo sa Njim, videti Knjigu Postanja 4:14-15:
“14 Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka. 15 I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.”
Kroz Stari Zavet, vidimo kako je Sotona uticao na ljude negativno, i u jednom trenutku ljudske istorije, ljudsko zlo je preuzelo stvari kompletno ovde na zemlji. Samo je osmoro ljudi bilo na zemlji tada koji su našli milost pred Bogom, Noje, njegova žena, njihova tri sina i njihove žene. Kao što to znamo iz Biblije, Bog je dao uputsva Noji da sagradi veliku arku da bi spasao Nojinu porodicu i po jedan par od svi vrsta ptica i životinja. Bilo je potrebno 120 godina da se sagradi ta arka, kako je to napisano. Poplave su se odjednom pojavile iz dubina i kiša je padala neprestano četrdeset dana i noći, što je uzrokovalo da cela zemlja bude pod vodom, pa i najviše planine, te su sva živa bića bila zbrisana sa lica zemlje, i samo su ljudi i životinje u arci preživele. Ljudsko ponašanje je bilo verovatno iznad svakog objašnjenje čim se Bog odlučio na ovako nešto. Ovo nam pokazuje koliko je ozbiljno ne pratiti Božiji plan za čovečanstvo, koji se spominje u Starom Zavetu. Stari zavet načinjen između Boga i Jevreja, koji je praktikovan 1500 godina, je započet posle 400 godina zatočenštva u Egiptu. Božiji narod, Jevreji, vođeni od strane Mojsija i Arona, su napustili Egipat čudom kroz Crveno more, što je i opisano za nas u knjizi Izlaska 14:1-31, išavši putem kroz pustinju koji je dugo potrajao sve do zemlje Kane, zemlje koju je predhodno Bog dao Abrahamu i njegovom potomstvu zauvek. Bog je dao uputstva narodu kroz Mojsija, i to je postala osnova zaveta koji je Bog postavio između Njega i Jevrejskog naroda. Ovako to Biblija opisuje događaje tog zaveta:
„3 I dođe Mojsije, i kaza narodu sve reči Gospodnje i sve zakone. I odgovori narod jednim glasom i rekoše: Činićemo sve što je rekao Gospod. 4 I napisa Mojsije sve reči Gospodnje, i ustavši rano načini oltar pod gorom i dvanaest stupova za dvanaest plemena Izrailjevih. 5 I posla mladiće između sinova Izrailjevih, koji prinesoše žrtve paljenice i prinesoše teoce na žrtve zahvalne Gospodu. 6 I uzevši Mojsije polovinu krvi, metnu u zdele, a polovinu krvi izli na oltar. 7 I uze knjigu zavetnu i pročita narodu. A oni rekoše: Šta je god rekao Gospod činićemo i slušaćemo.“ (Knjiga Izlaska 24:3-7). Biblijska istorija pa i naše iskustvo nam govori da je jedno reći da smo poslušni a nešto sasvim drugo je biti poslušan tj. imati vere i predati se da bi iskusili nebesku silu koja nam daruje milost da uradimo onako kako smo to i rekli da ćemo uraditi.
Blagoslovi i kletve:
Blagoslovi kada Jevrejski narod održi zavet sa Bogom, tj. Božije zapovesti, videti 3. Knjigu Mojsijevu 28:1-14 i kletve kada Jevrejski narod prekine zavet sa Bogom tj. Njegove zapovesti, videti 3. Knjigu Mojsijevu 28:15-68.
Znamo to kroz Biblijsku istoriju kako je taj narod, koje je Bog izabrao i napravio zavet sa njima, iskusio velike probleme sa zlim duhovima kroz 1500 godina pa sve do vremena kada je Sin Božiji, Isus Hrist, rođen u obliku deteta i odrastao. Jevreji, kako ja to vidim, su bili Božiji narod za demonstraciju da bi mi znali kako te zle sile rade. Kada nemamo čarobnjaka ili sidro u našim životima, na koje možemo da se oslonimo kada nemožemo svojom snagom da se odupremo tim zlim silama u našoj okolini pod čijim smo uticajem non stop. Isus Hrist je to sidro ili spasenje koje trebamo da bih smo ostali verni Bogu i Njegovim zapovestima dok smo ovde na zemlji, a zatim na nebu.

Značajan aspekt razumevanja Božijeg plana za spasenje ljudi, što više ljudi je to moguće, je genetsko stablo koje je predočeno na više mesta u Bibliji. Nojev najstariji sin, Sem, postaje ključna osoba vezana za osobu koja će u budućnosti zgromiti zmijinu glavu, videte Knjigu Postanja 4:15. Jedan od potomaka Sema je bio Nakor, čiji sin je Tarak, čiji sin je Abram, koji je kasnije preimenovan u Abraham od strane Boga, što znači otac mnogim narodima. Bog je izabrao Abrahama zbog njegove vere u živoga Boga i Božijeg zaveta koji je imao sa njim, videte Knjigu Postanja 17:2-8. Kroz Abrahamovog sina Isaka, i Isakovog sina blizanca Jakova, kasnije preimenovanog u Izrael od strane Boga, pleme je postalo Izraelski narod, Božiji narod. Jakovovi sinovi su kasnije osnovali dvanaest plemena Izraela:
Juda, Ruben, Gad, Ašer, Naftali, Manasas, Simeon, Levit, Išahar, Zebulon, Josef i Benjamin.
Naš Bog, kreator neba I zemlje, je Bog selekcije; to je vidljivo kroz Bibliju. Bog bira narod među ljudskim rodom svo vreme kroz hiljade godina koji će najbolje služiti Božijem planu čiji krajni plan je Carstvo Nebesko na nebu sa određenim brojem ljudi / duša koje su prihvatile Boga i Njegova pravila na nebu. Sa takvom perspektivom, Bog je započeo izabir ljudi koje On želi u Kraljevstvu na nebu. Tu je gde borba između dobrih i zlih sila počinje: između onoga što Bog želi i onoga što čovek želi, vođen duhovnim silama koje idu protiv Božije volje. Izgleda da je slobodna volje čoveka najčešće upotrebljena da se odbije Bog koji ih je stvorio i protiv Njegovih uputstava kako ljudi treba da žive svoje živote ovde na zemlji (oko 70-80 godina) da bi postali deo Božijeg kraljevstva na nebu zauvek.

Pratite moj pregled Biblijskih proročanstava i šta se desilo tj. ispunilo do sada vezano za ta proročanstva.

Budite u toku.

Deo X

Pozdrav prijatelji i porodico,
Stigli smo i do najbitnijeg dela Isusovog života na zemlji koji je rezultovao ispunjenju tj. završetku Božijeg istorijskog plana spasenja čovečanstva, Njegove kreacije, kreacije koju On želi da dovede u večnost sa Njim tj. što je više ljudi moguće, posle njihovog života ovde na zemlji.
Evo ga i X deo serijala – Početna tačka tj. referenca serijala je tekst Apostola Petra iz Drugog Petrovog pisma, 1. glava, stihovi 16-18:
(16) Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva.
(17) Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«.
(18) I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.
Dosadašnji status u Bibliji i proročanstvima:
U predhodnom delu serijala, Deo IX, počeli smo sa Isusovih poslednjih 3,5 godine ovde na zemlji, pre svog uznesenja ka svom Ocu, našem Bogu, gde sada sedi sa desne strane Boga, sve dok se reči Biblije ne rašire tj. ne dosegnu sve narode i dok se punina pagana tj. ne-hrišćana ne pojavi. Ova dva uslova su presudni pre Isusovog povratka, koje ćemo pogledati kasnije u toku serijala. Isusova misija na zemlji je počela posle Njegovog krštenja u reci Jordan od strane Ivana Krstitelja, kada se Duh Sveti spustio na Isusa u vidu golubice, i kada se glas sa neba začuo, “10 I odmah izlazeći iz vode, vide otvorena nebesa i Duha gde silazi na njega kao golub. 11 I ču se glas sa nebesa: ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji.” – Evanđelje po Marku 1:10-11. Krštenje u vodi i ispunjenje Svetim Duhom su bili neophodna priprema za Isusa kako je započeto donošenje Dobre Vesti Jevrejskom (najpre) narodu, Dobre Vesti o tome da je Carstvo Nebesko tu za njih, ukoliko se pokaju i slede reči iz Biblije date im od proroka i reči Isusa inspirisane Svetim Duhom koji je Bog poslao u toku krštenja u reci Jordan, i samim time bi bili spašeni od večne kazne. Posle krštenja, Isus je započeo svoju službu među svojim sunarodnicima. Bog je omogućio da Isus pokazuje znakove i čuda naredne 3,5 godine, i uporedo je izabrao dvanaest učenika koje je On učio da nastave praksu Isusovih učenja. Jevreji, a posebno Seduceji i Fariseji, Jevrejsko sveštenstvo, su znali svedočanstva o dolazećem Mesiji. Oni su očekivali da će ih dolazeći Mesija osloboditi vlasti od strane Rimljana i da će On vladati nad njima. Sveštenstvo i ljudi generalno nisu otkrili u svedočanstvima da će dolazeći Mesija ubrzo biti žrtvovan od strane Boga kao žrtva ponuđena za greh svih ljudi. Isus Hrist će potome uskrsnuti iz mrtvih posle tri dana i biti uzet na nebo da bi seo sa desne strane Bogu i samim time postati deo Božijeg plana da se spase celo čovečanstvo. Sada su i Jevreji i svi ostali deo Novog Zaveta između Boga i čoveka. Negde oko 750 godina pre Isusovog rođenja, prorok Isaija je napisao ovo proročanstvo o Isusu Hristu i šta će Mu se desiti, Isaija 52:13-15, 53:1-12.
Božiji sluga koji će patiti:
Isaija 52:13-15
13 Gle, sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se. 14 Kako se mnogi začudiše Tebi, što beše nagrđen u licu mimo svakog čoveka, i u stasu mimo sinova čovečjih, 15 Tako će opet udiviti mnoge narode, carevi će pred Njim zatisnuti usta svoja, jer će videti šta im nije kazivano i razumeće šta nisu slušali.
Isaija 53:1-12
1 Ko verova propovedanju našem, i mišica Gospodnja kome se otkri? 2 Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli. 3 Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo. 4 A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. 5 Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. 6 Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas. 7 Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih. 8 Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mog bi ranjen. 9 Odrediše Mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne učini nepravdu, niti se nađe prevara u ustima Njegovim. 10 Ali Gospodu bi volja da Ga bije, i dade Ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za greh, videće natražje, produžiće dane, i šta je Gospodu ugodno napredovaće Njegovom rukom. 11 Videće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova. 12 Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli.
Deo knjige proroka Isaije (Isaija 52:13-15, 53:1-12) sadrži verovatno najdetaljniji opis Mesije u Bibliji. Opisuje unaped najbitnije događaje iz Isusovog života, skoro toliko precizno kao i izveštaj nekih vesti. Dobra je ideja da čitate to sporo da bi imali vremena da razmislite o tome. Danas smo svedoci ispunjenju proročanstava kroz Bibliju i odlučujućih događaja u poslednjih 70-80 godina. Većina ljudi na uzme da čita Bibliju i svedočanstva iz nje do dana današnjeg i meni je to čudno, pogotovo kada su u pitanju životi svakog od nas.
Biblija nam jasno govori da bez Isusove misije kao sluge koji je trebao da pati i koji je nesebično sledio Božiji plan da donese spasenje ljudima, da ćemo svi biti večno izgubljeni. Naš zadatak danas je da širimo dobre vesti da je Isus umro za nas da bi milošću Božijom mogli da obnovimo zajedništvo sa našim Ocem dok smo još ovde na zemlji a zatim večno zajedništvo na nebu.

2. Poslanica Korinćanima 5:18-21
   18 Ali je sve od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam službu pomirenja. 19 Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im grehe njihove, i metnuvši u nas reč pomirenja. 20 Tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas; molimo vas u ime Hristovo pomirite se s Bogom. 21 Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.
   Sada da se vratimo u vreme Isusovog krštenja u reci Jordan. Isus, Njegovi učenici i Isusova majka su putovali u Kanu u Galileji da bi prisustvovali venčanju. Tamo je Isus prvi put pokazao znak tj. izveo čudo. Isusova majka je naime bila odgovorna na neki način da se ta situacija vodi kao Isusovo prvo čudo. Čudo koje se desilo na venčanju u Kani je otkrilo Isusovu slavu. Evanđelje po Ivanu 2:1-11 “1 I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova. 2 A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu. 3 I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina. 4 Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas. 5 Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite. 6 A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra. 7 Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha. 8 I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše. 9 A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika, 10 I reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rđavije; a ti si čuvao dobro vino dosle. 11 Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.
   Marija, majka Isusova, je znala iz ranijeg susreta, kada je bila mlada, sa anđelom Gabrijelom (videti Evanđelje po Luci 1:28-36) da će ono što je započeto u njenoj utrobi od strane Svetog Duha biti posebno, isto tako i proročke reči o Isusu od strane Simeona u hramu nakon 8 dana od Isusovog rođenja su takođe bile odlučne za nju, videti Evanđelje po Luci 2:25-35.
   Četiri evanđelja u Bibliji su imenovana po Matiji, Marku, Luci i Ivanu i pokrivaju Isusov život od Njegovog rođenja sve dok nije bio razapet na Golgoti.
   Sledeće je uzeto iz Velikog Norveškog Leksikona:
   “Prva tri Evanđelja (Matej, Marko i Luka) su bliski po formi i sadržaju i zato se zovu sinoptička evanđelja (iz Grčkog synopsis, “konsenzus”-opšta saglasnost). Isusova dela ovde su pre svega vezana za Galileju. Posle Njegovih aktivnosti tamo, On putuje u Judeju i Jerusalim, gde je bio optužen i razapet. Veza između sinoptičkih evanđelja je obično objašnjena kao “hipoteza iz dva izvora”. Ova hipoteza pretpostavlja da je Evanđelje po Marku najstarije, i da su Matej i Luka koristili to evanđelje nevezano jedan sa drugim. Uz to, imali su još jedan zajednički izvor, nazvan Q izvor (od Nemačkoh Quelle, “izvor”) iliti izvor logia (od Grčkog logion, “izjava”). Ovaj izvor nije sačuvan, ali je reprodukovan od zajedničkih materijala koje su imali ta dva evanđelja, ali koji nisu nađeni u Evanđelju po Marku. Te zajedniče substance su molitva Oče Naš, Blagoslovi (početak Besede na Gori), priča o kušanju Isusa i priča o izgubljenoj ovci. Sve evanđelja takođe imaju specijalne materijale tj. delove po kojima su ona jedinstvena. Evanđelje po Ivanu je najverovatnije najmlađe među evanđeljima. Razlikuje se umnogome od ostalih po formi i sadržaju. Tamo čitamo da je Isus posetio Jerusalim nekoliko puta i da je povezan sa barem tri Pashe koje su se održale u Jerusalimu (Ivan 2:13, 6:4, 12:1). Zbog toga se i veruje da se Isus pojavljivao javno barem 2-3 godine. Isus je takođe činio moćne stvari u Jerusalimu, i mnoge Njegove diskusije su se desile tamo. Dok su Isusovi protivnici u sinoptičkim evanđeljima bili Fariseji i pisari, u Evanđelju po Ivanu se to odnosilo na njih kao “Jevreji”, što nam sugeriše da je knjiga napisana za hrišćanskog čitaoca koji nije imao jevrejsku pozadinu i sa jasnom distancom od Jevrejske sredine kojoj su Isus i Njegovi učenici bili deo. Evanđelje po Jovanu ne prepričava Isusove parabole, i glavna tema Njegovih propovedanja nije bilo carstvo Nebesko, kao u sinoptičkim evanđeljima, nego “život” ili “večni život”. Prolog evanđelja (Ivan 1:1-18) naglašava da je Isus postojao od početka kao Reč Božija, da je On postao čovek od krvi i mesa, i da je On kao jedinorodni Sin od Boga, On je jedini koji nam može pokazati ko Bog jeste…”
   Vezu koja je opisana iznad je veza koju je Isus iznova i iznova koristio u propovedima o Carstvu Nebeskom. Po svim učinjenim čudima, Isus jeste reflektovao Boga koji Ga je poslao na zemlju. Suprotno svetskim religijama, Isusova učenja i reči iz Biblije su otkrivenja direktno od Boga a ne samo religija kao što to tvrdi svetska štampa i kao što to svet opisuje Isusove reči i Bibliju.
   “Gotovo je!” Ovo su najvažnije reči kroz celu Bibliju, jer nam one govore o najvećem delu koje je Bog učinio, naime Otkupljenje. Zbog završenog dela Isusa, čovek je pomiren sa Bogom. On nas je pomirio sa sobom. On nam više ne računa grešnu prirodu, nego i naprotiv, On nas voli i voli nas sa savršenom ljubavlju. On nas je sačuvao od greha, smrti i pakla.
   “Gotovo je!” takođe znači da su se sva proročanstva o Njemu ispunila. Postoji barem 300 proročanstava o Isusu u Starom Zavetu, i sva su se literalno i tačno ispunila u Isusovom životu. 33 važna proročanstva su se ispunila u poslednja 24 časa Isusovog života na zemlji. Razmisli malo o Jagnjetu Pashe spomenutom u 2. Knjizi Mojsija. Jagnje Pashe je trebalo da se donese u toku dana, naime desetog dana meseca Nisan i da se drži u zatočeništvu do 14. dana. Tada je trebalo da se zakolje između dva večernja časa. Čitamo o Isusu u Ivanovom evanđelju 12: Šest dana pre Uskrsa Isus je došao u Betaniju (bio je to deveti dan meseca Nisan). “Dan kasnije”, a to je deseti dan, Isus je ujahao u Jerusalem, i to je bio isti dan kada je Juda prodao Isusa za 30 zlatnih novčića. I tako u desetom danu meseca Nisan, Isus je proglašen žrtvenim jagnjetom i u 14. danu istog meseca, Isus je brutalno ubijen (Dela Apostolska 2:2-3 i 15) između dva večernja sata, tj. između 12:00 časova (podne) i 18:00 časova (veče). Baš kao i vreme kada je žrtveno jagnje trebalo da bude zaklano, i Isus je stavljen na krst i umro je u 15:00 časova (poslepodne).
   U Psalmu 22 se nalaze četiri poročanstva vezana za Isusa, videti stihove 1, 7, 16 i 18:
   1 Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od reči vike moje? 7 Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, 16 Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. 18 Dele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju žreb.
   Sve se ovo obestinilo. I kada je Isus znao da je sve ispunjeno, On je uzviknuo viseći na krstu “Gotovo je!”
   Ustani u toku…

Deo IX

Pozdrav prijatelji i porodico,
U VIII Delu, fokusirali smo se na presudne događaje u istoriji čovečanstva, pre svega, kada je Bog dozvolio da Njegov Sin bude otelovljen kao ljudsko biće rođenjem od strane device i dobivši ime Isus Hrist. Božiji plan je bio da olakša tj. sprovede večno spasenje i duhovno zajedništvo sa Njim samim dok smo ovde na zemlji, za SVE ljude koji slede Božiju Reč u Bibliji i veruju u Isusa kao svoga Spasitelja. Zle sile u našem svetu predstavljane od strane Sotone i njegovih demona će konstantno okretati naš pogled od Isusa Hrista i Božije Reči, ka materijalizmu i ličnim zadovoljstvima i uživanjima.
Evo ga i IX Deo serijala – fokusni deo serijala je tekst apostola Petra u 2. Petrovom Pismu, 1. glava, stihovi 16-18:
(16) Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva.
(17) Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«.
(18) I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.
Trenutni status u serijalu Biblija i Proročanstva:
U prvih osam delova serijala su prikazana neka od Biblijskih proročanstva i ono što se desilo do sada u toku istorije. Mi smo sami bili svedoci važnih događaja u poslednjih 70-80 godina, a možemo i da pročitamo o prethodnim događajima; ovo bi barem trebalo da ubedi i najtvrdokornijeg protivnika činjenice da Bog koji je stvorio nebo i zemlja postoji, i sve što je u njima, i da Biblija sadrži put ka večnom spasenju za one koji veruju Božijoj poruci o Isusu kao našem Spasitelju. Božija ponuda spasenja za one koji veruju je način da se izbegne večna propast. Biblija nam govori da naše duše žive večno iako se naša tela vraćaju u prah pole smrti, Bog nam je dao i mogućnost i šansu da izaberemo između Njegovog neba ili provalije rezervisane za Sotonu i njegove demone.
Stari zavet nam pokazuje kako je Bog izabrao narod među svim ljudima sveta, da bi kroz taj narod, Jevreje, pokazao da je Bog Stvoritelj neba i zemlje i svega što postoji.
Bog je video da njegov narod, Jevreji, niti kroz svoju snagu niti kroz znanje, nemogu da zadovolje Božije prohteve za večno zajedništvo duše sa svojim božanstvom na nebu. Zato je Bog stvorio obostrani zavet sa Jevrejskim narodom koje je odredio kao svoj narod.
Ako ljudi drže taj zavet, On će ih blagosloviti, videti 5. Knjigu Mojsijevu 28:1-14, a sledeća prokletstva će ih zadesiti ako ne održe taj zavet, videti 5. Knjigu Mojsijevu 28:15-68;
Taj obostrani zavet je omogući Jevrejima da imaju zajedništvo sa Bogom kroz visokog sveštenika hrama i žrtve domaćih životinja Bogu za njihove prestupe. Dalje, zavet, baziran na predhodnom Božijem obećanju datom Abrahamu, Isaku i Jakovu, je postao deo Božijeg spasenja – istorijskog plana da se spasi što više ljudi i imaju večni život sa Njim na nebu.
Da bi bolje shvatili zašto je Bog postavio taj plan za spasenje, da spasi što je više ljudi moguće od života sa Sotonom ovde na zemlji i u provaliji, posle smrti, moramo da imamo u mislima događaj koji se desio u Edenskom vrtu, gde je Eva jela plod sa drveta u vrtu, a sa kog je Bog zabranio da se jede (Postanje 3:1-24) i time je prekinula direktno zajedništvo sa Njim koji ih je stvorio. Božiji odgovor na ovu neposlušnost je da isključi svoju vrhovnu kreaciju, ljudsko biće, da budu sa Bogom u savršenom svetu, Edenskom Vrtu.
Bog je stvorio ljude po svom liku da bi imao zajedništvo sa njima i ljudima je data mogućnost i šansa da imaju izbore. Sa ovim znanjem kao pozadinom, lakše je da se razume Božiju razočaranost kada su ljudi odlučili da postupe kontra Njegovim željama.
Bog i dalje želi to zajedništvo sa ljudima zato što On voli to svoju vrhovnu kreaciju, ali sada oni moraju da dokažu da prihvataju Božije vođstvo te svete zajednice ovde na zemlji i božanstva na nebu. To je gde Božiji plan spasenja dolazi, naime, da se spasi što više ljudi od večnog prokletstva, ka dobrom životu ovde na zemlji i zatim kad umremo da imamo večni život sa božanstvom. Bog nas je stvorio za večni život sa svojim božanstvom, pogledaj šta je Bog rekao božanstvu na nebu (Isusu, Sinu Božijem, koji je bio gospodar kada su zemlja i nebo stvoreni, i Duhu Svetome): “Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi…” – Knjiga Postanja 1:26-27
(26) Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.
(27) I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.
Proročanstva iz Starog Zaveta nam pokazuju da je Bog planirao da pošalje svog sina na zemlju u obličju čoveka, ponovnim rođenjem. Isus se dobrovoljno odrekao svoje pozicije na nebu Sina Božijeg, da bi postao čovek i deo plana spasenja čovečanstva koje je Bog postavio.
Bila je Božija želja da Jevrejski narod, koji je stvorio obostrani zavet sa Njim, prihvati Njegovog Sina i da se okrenu Bogu. Ali kao što to znamo iz istorije, visoki sveštenik i Senhedrin* su odbili Isusa kao Sina Božijeg, jer da bi pratili Isusova učenja, to bi umanjilo njihovu moć i pozicije koje su bile osnovane na korumpiranosti i odstupanju od Božije reči u Starom Zavetu. Ovo će imati, kao što smo to i videli, katastrofalne posledice za Jevrejski narod konkretno, ali i za ceo ljudski rod.
*Senhedrin je najviši sud kod Jevreja, uspostavljen je za vreme postojanja drugog hrama, verovatno negde oko 200. god. p.n.e. Originalno se nalazio u Jerusalimu. Institucija je razrešena od strane Rimljana posle uništenja hrama (70. god. n.e.).
Sada ćemo se baviti sa Isusovih poslednjih 3 i po godine života, od vremena kada je otprilike bio 30 godina starosti. Mapa pokazuje teritorije kojima je Isus potuvao i proklamovao dolazak Carstva Nebeskog i da se ljudi moraju okrenuti ka Bogu. Isus je sprovodio misiju, kako bi mi to danas rekli, među svojim narodom Jevrejima, u ime svog Oca na nebu, i u isto vreme je učio svoje učenike da donesu Božiju reč Jevrejskom narodu. Isus je govorio ljudima da se pokaju, uperivši ka skriptama, prorocima, i ka zavetu između Boga i Jevrejskog naroda, o blagoslovima kada ljudi slede Božiju reč i prokletsvu kada to ne rade i kada odlaze od Boga.
Isus je rekao, “Ja nisam poslat nikome drugom negoli izgubljenim ovcama Izraela.”
Evanđelje po Mateju 10:5-8
(5) Ovu dvanaestoricu posla Isus zapovedivši im: ne idite mnogobošcima, i u grad samarjanski ne ulazite;
(6) nego radije idite izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.
(7) A hodeći propovedajte i govorite da se približilo carstvo nebesko.
(8) Bolesne lečite, mrtve dižite, gubave čistite, demone izgonite; zabadava dobiste, zabadava dajite.
Kada je bio oko 30 godina starosti, Isus je obišao Judeju, Samariju, Galileju, sve do Tirona i Sidona u Feniciji (Lebanon), videti Evanđelje po Mateju 15:21-28, u dužini od oko tri i po godine, bivši propraćen svojim dvanaest izabranih učenika. Isus i učenici su učinili bezbroj isceljenja nepokretnih, leproznih, slepih, nemih, mentalno bolesnih i podigli mrtve u život.

(Mapa je uzeta iz “Pregled Novog Zaveta, Autorsko pravo 2006, Jeremy B Kirby, autorska prava na kart 1997 plc/Tim Dowley I Peter Wyart, zastupaju kao Three’s Company”.)
Stay tuned …..

Deo I

Deo II

Moja druga poruka u 2019 mojim prijateljima i porodici je deo II poruke “mi smo svedoci …”.
Moja prva poruka (deo I), je bila bazirana na rečima apostola Petra, “Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu. Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.” (2. Petrova 1:16-18)
Mi koji smo živeli poslednjih nekih 70-80 godina smo bili svedoci Božije veličine kroz obnavljanje države Izrael, Maja 14. 1948. i evoluciju Izraela do danas. Mi smo dakle obavezni da znamo šta Biblija kaže na ovu temu o kojoj je upozoravao i prorok Isaija, koji je živeo oko 750 godine p.n.e. i koji je rekao, “Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih stražare, koji neće umuknuti nikada, ni danju ni noću. Koji pominjete Gospoda, nemojte ćutati. I ne dajte da se umukne o Njemu dokle ne utvrdi i učini Jerusalim slavom na zemlji.” (videti Isaija 62:6-7)
Odmah posle obnavljanja države Izrael, ona je napadnuta od strane Arapa, i to unutar same države i od strane arapski zemalja u okolini, i pored svih izgleda, mini država Izrael je uspela da se odupre tim napadima. Još od 1948. država Izrael je iznova i iznova bila iskušavana na Mediteranu, u vojnom smislu, od strane okolnih arapskih zemalja, predvođene Arapskom Ligom, koja predstavlja više od 250 miliona ljudi iz 22 države, ali svaki put Arapi su bili poraženi.
Napisano redosledom: Druga strana:

1. Prvi Arapsko-Izraelski rat 1948-49 Pet Arapskih zemalja
2. Šestodnevni Rat 1967 Četiri Arapske zemlje
3. Zamorni Rat 1969-70 Egipat i Sovjetska Federacija
4. Jum Kipurski Rat 1973 Egipat, Sirija, Irak
5. Prvi Lebanonski Rat 1982-85 PLO, Lebanon, Sirija, Hezbolah
6. Drugi Lebanonski Rat 2006 Hezbolah
7. Rat u Gazi 2014 Hamas
   Pred kraj 1970-tih, posle izgubljenih svih ratova protiv Izraela, Arapska Liga je stvorila poznatih 3 NE. Bio je to sporazum između država Lige, a to su:

• Ne pregovarajte sa državom Izrael
• Ne priznavajte je
• Nemote biti u miru sa njom.
  Izreka glasi, “od reke do mora, Palestina će biti slobodna!”. To znači da će Palestina, po njima, biti slobodna od Jordanske reke do Mediterana, i cilj je da se istrebi Izrael, jedina demokratska država na Bliskom Istoku.
  U dodatku, Arapska Liga je od 1970-tih, sa finansijama od prodaje nafte, radila na bojkotu Izraela unutar UN, drugim međunarodnim organizacijama i medijima u svim državama.
  Jevreji su uspostavili svoju nacionalnu državu i pored svih izgleda. Populacija Izraela 1948. je bila 872,678 a 2005. populacija je iznosila 6.3 miliona (Store Norske leksikon). 2018. godina populacija iznosi 8.97 miliona.
  Nje moguće da se objasni šta se desilo Jevrejima i Izraelu posle Maja 14. 1948. u bilo koju perspektivu; to je jedinstveno u celoj istoriji sveta. Jevreji su bili bez svoje otadžbine 49 generacija, razbacanih po celom svetu bez zajedničkog jezika. U jednom danu, Jevreji su deklarisali sebe kao državu baš kao što je to Biblija i prorokovala (Isaija 66:7-8). Drevni Hebrejski jezik, koji se nije koristio još od 70. godine n.e. je obnovljen u modernoj formi, posle samo nekoliko godina.
  Biblija koju su nam Jevreji dali od Boga, Kreatora neba i zemlje, i sve što je u njoj, nam daje uvid šta se desilo i šta će se desiti sve dok Isus ne stavi svoje ekserom probodene noge na Maslinsku Goru. Mi moramo da uradimo kao što je Isus rekao Nikodemusu, religioznom vođi tog vremena, u Jovanovom Evanđelju 3:1-21, da moramo biti nanovo rođeni od strane Duha Svetog.
  Biblija je jasna da oni koji ne prihvate Isusa kao svoga Spasitelja neće ući na nebo (Otkrivenje 21:8).
  Bog je održao svoje obećanje da će skupiti Jevreje u njihovu otadžbinu, zato što ima mnogo više proročanstava vezanih za povratak Isusa u Izraelu. Često mi prevarimo sebe misleći da Bog nekako neće ispuniti ono šta je On obećao u Bibliji, istorija nas uči drugačije: da će Bog održati svoju reč baš kao što je i sa obnavljanjem Izraela za Njegovu svrhu i Njegovu slavu.
  Jednog dana će svi pokloniti kolena Isusu i priznati da je On Gospod. (Filipljani 2:10-11). Ali oni koji ne priznaju da su grešnici i prihvate Isusovu žrtvu sada, taj besplatni nezasluženi dar od Boga, u sledećem životu će biti kasno.
  “Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, Ne od dela, da se niko ne pohvali.” (Efežani 2:8-9)

Deo III

Pozdrav prijatelji i porodico, nadam se da ste svi dobro posle letnjih odmora. evo ga i treći deo moje “Mi smo svedoci…” serije.
Mi smo svedoci …… deo III
U I i II delu, opisao sam događaje koji pokazuju veličinu Boga, tj. odnos između Biblijskih proročanstava i šta se do sada dogodilo. Ovde u III delu, pokazaću nekoliko događaja koje svi mi možemo da pročitamo i vidimo tu Božiju veličinu:
Biblija koju su nam Jevreji dali je od Boga, Kreatora neba i zemlje i svega što postoji, nam daje uvid u to šta se dogodilo i šta će se još dogoditi pre nego što Isus stupi sa svojom ekserom probodenom nogom na Maslinsku Goru. Mi moramo da uradimo kao što je Isus rekao Nikodemusu, prominentnom vođi tog vremena, u Jovanovom evanđelju 3:1-21, da moramo da budemo “NANOVO ROĐENI” kao što to obično kažemo na srpskom; ali prvo uvod:
Naš Bog, Bog iz Biblije, je Bog izbora. Bog bira ljude, kao što smo to i videli iznova i iznova kroz Bibliju, i to u Starom a i u Novom Zavetu. Ali je Bog takođe dao čoveku slobodnu volju da bira. On želi da svi ljudi dođu do zaključka o istini i da budu spašeni.
Kain npr. je izabrao da ubije svojeg mlađeg brata Avelja iz besa i ljubomore. Bog je izabrao Aveljovu žrtvu iznad Kainove žrtve, što je dovelo do prvog ubistva. Bog nam pokazuje u Bibliji da Kain nije imao otvoreno duhovno zajedništvo sa Njim kao što je to imao Avelj i samim tim je Avelj imao Božiju pažnju.
Naš Bog je velik; On je svemogući, sveznajući i sveprisutni. Bog je stvorio čoveka da ima duhovni kontakt sa njim ovde na zemlji i na nebu, kad čovek umre i duša napusti telo. Taj Bog ima planove u svom odnosu sa svim ljudima dok žive ovde na zemlji i na nebu, Biblija je jasna oko toga i to u Starom i u Novom Zavetu. Po Bibliji, kako ja to vidim, je da čovekovih 70-80 godina na zemlji predstavlja test period da li će čovek da prihvati Božiju Reč o spasenju kroz veru u Isusa Hrista i samim tim bude obnovljen u večno zajedništvo sa Bogom. Ako se čovek ne okrene Njemu u toku svog života na zemlji i ne uspostavi duhovno zajedništvo sa Bogom, on/ona će propasti i neće dobiti večni život na nebu, kako je to rečeno u Jovanovom Evanđelju 3:16. Večni život nije baziran na dužini tvog zajedništva sa Bogom kroz Isusa Hrista ili bilo kojih dobrih dela.
Ti možeš da se pokaješ od svojih greha i poveruješ u Isusa Hrista kao svog Spasitelja na samrtnoj postelji i ipak otići na nebo (vidi Evanđelje po Luki 23:43). Ali nikome nije zagarantovano sutra.
Možda si odbijao Boga svoj ceo život; On će ipak da te prihvati kao Njegovo dete ako iskreno sa svim srcem tražiš oproštaj greha i priznaš Njega i Njegovog Sina Isusa Hrista sa svojim ustima.
Ovde, u trećem delu, Ja ću diskutovati različite stvari koje nas čine svedocima stvari događaja koje doživljavamo, o kojima čitamo na vestima i koji idu uporedo sa onim što čitamo u Bibliji–događaji vezani za narod izabran od Boga i samom državom Izrael.
Samo postojanje države Izrael i tragična istorija Jevreja još od 70. god. p.n.e. kada su Jerusalem i Hram uništeni od strane Rimljana i Jevreje bili razbacani po celom svetu pa do Maja 1948. kada su Jevreji povratili svoju zemlju, nam govori nešto o Božijem postojanju i njegovom uticaju na dešavanja, i o Bibliji kao Božijom otkrivenom istinom kroz Starozavetne proroke pa do Novozavetne apostole.
U predhodnom tekstu koji sam poslao, u II delu, ja sam se bavio ratovima i neslogama od 1948. do 2014. i borbom protiv Hamasa, podržanog od strane Irana.
I zadnjim godinama, Izraelski suparnici su tražili bojkot Izraela, takozvani “BDS pokret” (“Bojkotovati, Oduzeti, Sankcionisati”) koji tragično ohrabruje bojkot Izraelskih proizvoda, obeshrabruje investiranje u Izrael i podržava generalne sankcije protiv Izraela. Taj pokret je izgleda ogranaka Arapske Lige iz 1945. kada su slične akcije preduzete protiv Jevreja koji su živeli u Palestini. Lideri Zapadnog sveta su javno protiv BDS pokreta. Pokret je Arapsko Muslimanski pokret koji je, po mom mišljenju, ponovni pokušaj da se izbriše Izrael kao Jevrejska država.
U 2018. Ujedinjene Američke Države su postavile svoju ambasadu u Jerusalem, glavni grad Izraela; ove godine je to učinilo nekoliko drugih država i postavilo svoje ambasade u Jerusalem, i samim tim pomogli da se uspostavi Izrael kao država Jevreja i Jerusalem kao njihov glavni grad.
Sve što se dešava u Izraelu trenutno, pogodovo posle 1948. potvrđuje Biblijska proročanstva da će se Jevreji okupiti u Izraelu sa svih strana sveta (Isaija 11:12). Izrael će nastaviti da cveta, trenutno oni izvoze mnoge vrste voća, povrća i cveća u države po celom svetu. Oni predvode na mnogim poljima što se tiče tehnologije, elektronike i medicine. Jevreji su se vratili u svoju staru domovinu i Bog Izraela je rekao u Bibliji da On ima poslednju reč sa svojim izabranim narodom kad dođe vreme za to i uskoro to vreme dolazi. Biblija prorokuje da će se desiti važni događaji u Izraelu i Jerusalimu u budućnosti. Bog nije odustao od Jevrejskog naroda i Jevreji će morati doneti neke važne odluke. Mi se susrećemo sa uzbudljivim vremenima, posebno na Bliskom Istoku, gde će se sve Muslimanske zemlje suprostavljati Božijem narodu.
Ostanite uključeni!

Deo IV

Pozdrav prijatelji i porodico. Nadam se da ste dobro posle lepog leta. Evo ga i IV deo iz serije: Mi smo svedoci… baziranom na tekstu apostola Petra i njegovog Drugog pisma (2. Petrova 1:16-18):
16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu.
17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji.
18 I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.
Zadnjih 70-80 godina mi smo bili svedoci događaja u Izraelu koji se mogu uporediti sa događajem kad su apostoli Petar, Jovan i Jakov bili sa Isusom na svetoj gori. Tamo su apostoli dobili dodatni dokaz da je Isus ono šta On tvrdi da jeste, i čovek i Bog, On je deo tog Trojedinog Boga- Otac, Sin i Sveti Duh. Mi smo bili svedoci ponovnog rođenja države Izrael, koje se desilo Maja 1948. Ja sam tada bio 7 i po godina kada se to desilo i Jevreji su bili bez svoje države 1878 godina. Sećam se da je moj otac tada rekao – sada Isus dolazi uskoro!
U toku našeg života, mi smo dobili siguran dokaz da je naš Bog – Bog Izraela, ono što On tvrdi da jeste – živi Bog – Kreator neba i zemlje i koji ispunjava Biblijska proročanstva. Bog je počeo da implementira delove svog završnog plana da spase čovenčanstvao, i Jevreje i ne-Jevreje, i biblija jasno govori da će se u Jerusalimu i u Izraelu desiti fundamentalne stvari u svetu kada se približi vreme Isusovog povratka.
Te fundamentalne stvari se neće desiti niti u SAD, Rusiji, Kini, Engleskoj, Nemačkoj niti u bilo kojo državi EU. Država Izrael je obnovljena i Jevreji, Božiji narod, se vraćaju u velikom broju nazad u svoju Eretz Izrael (Zemlju Izrael) iz dalekih zemalja kao što je to Biblija i prorokovala.
Od 1948. godine, fundamentalne stvari su se desile u relativno rapidnom redosledu uporedivši ih sa ranijim periodima. Vrlo je ushićeno pratiti proročanstva; autor John F. Walwoord je izdao knjigu 1993. pod naslovom “Glavna Biblijska Proročanstva” sa podnaslovom “37 Presudnih Proročanstava Koje Će Uticati Na Tebe Danas” ISBN 82-7388-296-9 (Norveško izdanje). Sekularna istorijska dokumentacija sa Bliskog Istoka od strane Jevrejskog istoričara Josefus Flavius je sumirana od strane Dr. Paul L. Maier u knjizi Josefus Hovedverk (ISBN 82-7341-669-0) sa naslovom “Josephus, Osnovna Dela” (1994., Kregel izdavaštvo).
Pomenuo sam u predhodnom članku, Deo III, da je Muslimanski svet i Arapske Muslimanske zemlje, uključujući Arapsku Ligu, u poslenjim godinama vodio ekonomsku kampanju protiv Izraela, uporno pokušavajući da bojkotuju državu, takozvani “BDS Pokret” (Bojkotuj, Liši, Sankcioniši) koji tragično ohrabruje da se bojkotuju Izraelski proizvodi, obeshrabri investiranje u Izrael i ohrabri svaku sankciju protiv Izraela, jedinu demokratku slobodnu zemlju na Bliskom Istoku. Ono što Arapski Muslimanski svet, sa svojih 250-300 miliona stanovnika, nije uspeo sa svojim vojnim sredstvima, da uništi Izrael, sada Muslimanski svet sa svojih 1,7 milijarde stanovnika pokušavaju da postignu ekonomski bojkotujući uz pomoć zapadnih “intelektulaca” i levo opredeljenih partija!

Ali Bog drži svoju ruku iznad Jevreja i teritorije Izrael, iako su Jevreji kroz vekove otišli od Božijeg zakona i počeli da slave druge bogove. Ova preljuba protiv Abrahamovog, Isakovog i Jakovljevog Boga je donela neverovatnu patnju Jevrejima i narodu Izraela.
Hajde da se vratimo u vreme kada je Mojsije, posrednik između Boga i naroda Izraela, potomaka Jakova i njegovih dvanaest sinova, odveo ljude van Egipta gde su bili robovi Faraonu i Egipćanima više od 400 godina. Divni Izlazak iz Egipta (Biblija: Izlazak 14. glava) nazad u zemlju Kanansku je jedan veliki dokaz da je Bog izabrao narod Izraelski kao Svoj narod i uporedo je taj narod postao narod kroz koji je Bog prikazao dobro i zlo svim drugim nacijama i ljudima nadolazećeg vremena. Na ovom putovanju, Bog je zasnovao stalnu vezu sa Izraelskim narodom zasnovanoj na Božijim obećanjima njihovim pretcima Abrahamu, Isaku i Jakovu. Veza između Boga i Izraelskog naroda je osnovana na zakonu zapisanom na kamenu; Bog je dao jasan stav da će blagosloviti ukoliko prate zaj zakon ili ukoriti ako prekrše taj zakon (5. Mojsijeva 27 i 28). Ova situacija zakona, blagoslova i kazni je osnova kada je Bog, kroz Mojsija, vodio dvanaest plemena Izraela ka Obećanoj Zemlji Kananskoj na severu, koju je obećao njihovim pretcima Abrahamu, Isaku i Jakovu i njihovim potomcima tj. da će je posedovati večno (Izlazak 15. glava).
Budite u toku…

Deo V

Pozdrav porodico i prijatelji, nadam se da ste se svi izborili sa vlažnim i toplim jesenjim danima posle prijatnog leta, barem je tako bilo ovde u Norveškoj. Evo ga i V Deo serije – Mi smo svedoci…..
Mi smo svedoci …… Deo V
Početna tačka serije su stihovi apostola Petra u 2. Petrovoj poslanici, glava 1, stihovi 16-18:
“16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu.
17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji.
18 I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.”
U toku naših života, mi smo primili definitivan dokaz da je naš Bog – Bog Abrahama, Isaka i Jakova, Bog Izraela – živi Bog – Kreator neba i zemlje, ispunio suštinski deo proročanstva iz Biblije, kada je nacija Izraela obnovljena posle 1878 godina bez svoje domovine, i milioni Jevreja se vratili u Izrael.
Da bi razumeli šta se desilo i šta se još uvek dešava danas, izneću neke informcije koje će nam, nadam se, olakšati da razumemo zašto mi postojimo. Biblijsko proročanstvo je esencijalni deo Božijeg plana spasenja-kroz istoriju čovešanstva. Bog želi da svi ljudi imaju zajedništvo sa Njim ovde na zemlji i kasnije na nebu. Ali je Bog postavio standarde koje svi moraju da prate da bi mogli da imaju to zajedništvo sa Njim, u principu da imaju lično zajedništvo sa Bogom oni moraju da budu nanovo rođeni kroz veru u Isusa Hrista, da budu kršteni vodom i Svetim Duhom, kao što je to Isus i rekao religioznom vođi jedne Jevrejske sekte, Fariseji, koji se zove Nikodemus (Evanđelje po Jovanu 3:3-6). Biti nanovo rođen vodom i duhom, život tada počinje sa Svetim Duhom koji postaje pomoćnik ovde na zemlji i ličnim zajedništvom sa Trojedinim Bogom (Bog Otac, Njegov sin Isus i Sveti Duh). Niti jedna crkvena zajednica nemože ti uspostaviti to zajedništvo sa Bogom, to možeš samo ti lično svojom odlukom. Ali kada osoba ima to lično zajedništvo sa Bogom, dobro je imati tu zajednicu ljudi sa istim razmišljanjem da delite probleme života zajedno, i gde jedan drugog možete ohrabriti uz studiranje Biblije, reči Božije.
• Zašto ljudi moraju biti spašeni?

Ne razumeju svi zašto moramo biti spašeni. Na početku Biblije i knjizi Postanja, Bog nam govori kroz Mojsija da je Sotona iskušao Evu da pojede ploda sa drveta, a čiji plod je Bog rekao da ona i Adam ne jedu. Adam i Eva su izbačeni i Edenskog Vrta zbog svoje neposlušnosti prema Bogu i od tada se svi ljudi, posle Adama i Eve, bore da imaju duhovno zajedništvo sa Bogom, kao što su to imali Adam i Eva na početku u Edenskom Vrtu.
Ne poslušati Boga je greh i Bog nemože da toleriše greh, i zbog toga je On postavio plan da spase čovešanstvo da bi oni mogli imati to duhovno zajedništvo sa Njim odvojeni od Sotone i njegovih demona. Jer postoje dve duhovne sile na svetu koje utiču na čoveka u svakom trenutku, dobre sile Boga kroz Svetog Duha i sile Sotone i zlih demona. Čoveku je data šansa od strane Boga koga ćemo da pratimo. Kada čovek umre, duša i dalje živi i duši treba mesto gde će biti. Ako ne uspostavimo zajedništvo sa Bogom pre nego što umremo, završićemo u paklu na Sudnji Dan gde je plakanje i škrgut zuba, kako je to opisano u Bibliji, Evanđelje po Luci 13:28-30;

“28 Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.

29 I doći će od istoka i zapada i severa i juga i sešće za trpezu u carstvu Božijem.

30 I gle, ima poslednjih koji će biti prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.”

•   Kako možemo biti spašeni

Biblija je podeljena u dva osnovna dela – Stari Zavet i Novi zavet. U starom Zavetu, Bog je pokazao da je On izabrao jedan narod među svima narodima. Sa tim narodom, koje je On izabrao kao svoje, je On napravio zavet sa jasnim pravilima i zadatcima. Sa blagoslovima ako ljudi prate ta Božija pravila i kletvu ako ljudi nisu pratili te Božije zapovesti i pravila nego su išli za drugim bogovima kao što su to iskušenje i loše ponašanje na razne načine. Stari Zavet nam pokazuje kroz vekove da taj Božiji narod često nije bio veran tom zavetu koji su imali sa Bogom. Druge duhovne sile, kako to Biblija kaže, su Sotona i demoni, pali anđeli, koji zavode Božiji narod. Biblija nam kaže da je Bog postavio plan da uspostavi novi zavet sa svojim narodom ali i sa svim drugim narodima. Taj zavet je dar od Boga zasnovanom na milosti Njegovoj prema svima narodima, i Jevrejima i ne-Jevrejima.
Novi Zavet u Biblija govori da ako slediš Isusa Hrista i veruješ u Njega da ćeš tada biti spašen i da ćeš imati zajedništvo sa Bogom ovde na zemlji i na Nebu. Za razliku od Starog Zaveta, gde je Bog konstantno tražio žrtvu u krvi, Bog je žrtvovao svog jedinog Sina kao tu žrtvu za svo čovečanstvo jednom za svagda za one koji veruju u Isusa Sina Božijeg i koji Ga prate kako to Biblija govori.
Bog ima princip vezano za proročanstva u Starom Zavetu i za Jovanova otkrivenja u Novom Zavetu: “Ja ću reći mojim prorocima i svetim ljudima šta će se desiti pre nego što se to desi, vi ćete znati da sam Ja to rekao. ako ne pratite moje reči kroz proroke i svete ljude i okrenete se od mene i tražite druge bogove npr. interesovanja za druge stvari a ne da pratite moje reči, bit će ozbiljnih posledica.”
Postoji jasne posledice koje nam Biblija pokazuje kada ne pratimo Božiji savet, on ne želi da ima zajedništvo sa nama, ili sa jednom osobom, ukoliko se ne pokajemo i tražimo oprost kroz Isusa Hrista.
Naš Bog dozvoljava odstupanja od Njegove volje ali u isto vreme Novi Zavet nam pokazuje da će biti težih posledica za nas, nego što su bile za Njegov izabran narod Jevreje, pre nego što je Isus Hrist poslat na zemlju kao deo plana za spasenje čovečanstva. Bog ne želi novog “Sotonu” i nove “zle anđele” na nebu. Bog je dao ljudima slobodnu volju da izaberu kojeg Boga će da prate i kako će se ponašati dok su na zemlji. Isus je jednom rekao, “vi mi ne verujete ili ne razumete kada govorim o životnim stvarima na zemlji. Kako mislite da ćete razumeti ako govorim o stvarima vezanim za Kraljevstvo Nebesko.”
Stvari kroz koje sam prošao do sada će biti bitne da ih imamo kao pozadinsko znanje kada dođemo do proročanstava koja su vodila do vremena rođenja Isusa, kao deo Božijeg plana za spasenje čovečanstva.
Budite u toku….

Deo VI

Pozdrav prijatelji! Približavamo se Božićnoj kupovini; izgleda da počinje sve ranije i ranije!
Evo ga i VI deo serijala – Mi smo svedoci…
Početna tačka serijala je tekst apostola Petra u Petrovoj drugoj poslanici, 1. Glava stihovi 16-18:
16 Jer vam ne pokazasmo silu i dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovetkama mudro izmišljenim, nego smo sami videli slavu Njegovu.
17 Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kad dođe k Njemu takav glas: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji.
18 I ovaj glas mi čusmo gde siđe s neba kad bejasmo s Njim na svetoj gori.
U toku naših života, dobili smo definitivan dokaz da naš Bog, Bog Abrahama, Isaka, Jakova i Izraela – živi Bog – kreator neba i zemlje ispunjava neka od Biblijskih proročanstava kada je država Izrael obnovljena posle 1878 godina i milioni Jevreji se vratili u Izrael. Mi smo bili i još uvek smo svedoci Božije veličine na Bliskom Istoku poslednih 71 godina. Jerusalem kao nedeljiv glavni grad Izraela i Golanske Visoravni kao deo Izraela su sada prepoznate od strane Sjedinjenih Američkih Država, kao što je i Liga Nacija 16. Septembra, 1922, usvojila medjunarodni zakon što će kasnije i postati domovina Jevrejskog naroda. Liga Nacija je predhodnica Ujedinjenih Nacija (UN), koja je prihvatila ono što je Liga Nacija postavila kao medjunarodni zakon.

Mapa pokazuje granice Jevrejske Palestine – teritoriju izmedju reke Jordan i Mediteranskog mora – kao finalna odluka Lige Nacija, 16. Septembra 1922. Teritorija obuhvata većinu većih naseobina.
https://www.mythsandfacts.org

U predhodnom delu (V) spomenuo sam materijal koji sam koristio da pokažem naš smisao postojanja. Ovoga puta ću početi sa ranim proročanstvima o dolasku Isusa Hrista na zemlju, presudnom dogadjaju u Božijem planu da spase Jevreje i ne-Jevreje tj. pagane kako su ih nazivali Jevreji.
Bog je poslao svog jedinorodnog sina kao dokaz da voli sve ljude. Bog će, kroz Isusa i Svetog Duha, dati šansu svim ljudima da imaju duhovno zajedništvo sa Njim ovde na zemlji, a potom večno na nebu ako poslušamo Božiji savet iz Biblije koji nam je dat od strane Boga kroz Njegove proroke i apostole koji su pripadali Njegovom narodu Jevrejima. U Starom Zavetu proroci su podeljeni na male i velike proroke u zavisnosti od veličine njihovih knjiga u Bibliji. Tri velika proroka si Izaija, Jeremija i Ezekilj, Danijel i mali proroci obično dolaze sa značajnim proročanstvima, oni su, Hosea, Joel, Amos, Obedija, Jona, Mikej, Naum, Habakuk, Sofonije, Hagej, Zaharije i Malakije. Izmedju prorokovih proročanstava nalazi se i mešavina propovedi i utehe, proroci su i upozoravali ali i dali utehu ljudima; upozorili su protiv nepravde i nevere, i propovedali su reči spasenja i nade u budućnosti. Od 850. godine p.n.e. pa do neke 400. godine p.n.e. Proroci su bili veza izmedju Izraelaca i Boga. Uporedo, imali su i visokog sveštenika u hramu u Jerusalimu. U poslednjih 400 godina pre nego što je Isus Hrist bio rodjen, nije bilo nikakvih proročanstava od strane Boga sve dok Jovan Krstitelj nije ustao i ukorio ljude i religiozne vodje i pozvao ih da se okrenu ka Isusovim rečima tj. propovedima i Njegovom izlečenju bolesnih i duhovno izgubljenih, i Božijoj Reči kao put ka duhovnom zajedništvu sa Bogom jer Božije kraljevstvo nije na ovome svetu. Isus je postao posrednik u novom zavetu koji je Bog stvorio sa Jevrejima i ne-Jevrejima tj. paganima. Stari zavet je osnovan izmedju Boga i Njegovog naroda Jevreja i prvosveštenik je bio posrednik koji je jednom godišnje stao pred Boga u Svetinji nad Svetinjama u hramu u ime svih Izraelaca i ponudio žrtvu za greh.
Iz Biblije vidimo da je Božiji plan bio da pošalje svog jedinorodnog sina na zemlju da ponudi tu žrtvu za greh za sve ljude, ne samo Jevreje. Bog je zahtevao da žrtva ponudjena Njemu mora da bude bez mane, zbog Njegovog bezgrešnog života (oko 33 godina) ovde na zemlji, Isus je postao savršena žrtva koju je Bog mogao da iskoristi da oprosti sve grehe čoveku. Sa time, da bi postigli to duhovno zajedništvo sa Bogom ovde na zemlji, a potom i na nebu, ljudi moraju da veruju u Isusa kao njihovog spasitelja i da prate Božiju Reč i podsticanja iz Biblije.
Neka od ranih svedočanstava o dolasku Spasitelja u Starom Zavetu se mogu naći u knjizi proroka Izaije, 7. glava, stih 14 (prorokovano negde oko godine 775 p.n.e.):
“Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.”
Ovo proročanstvo je jedno od mnogih u Starom Zavetu gde Bog govori šta će se desiti u budućnosti. Bog je stvorio ljude po svom liku sa slobodnom voljom da biraju i Bog želi da ljudi traže duhovno zajedništvo sa Njim po svom izboru tj. svojevoljno.
i tako u knjizi proroka Isaije 9:6-7
“Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.
Bez kraja će rasti vlast i mir na prestolu Davidovom i u carstvu njegovom da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada doveka. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.”

Isus je rodjen u Betlehemu
Mihej 5:2 (prorokovano 750. p.n.e.)

“A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena.”
Psalam 22:16-18
(Davidov psalam gde je izneo viziju o Isusu na krstu 1000 godina p.n.e.)
“Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.
Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene načiniše stvar za gledanje.
Dele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju žreb.”
Divna stvar u ovim proročanstvima koja su data Jevrejima mnogo vekova pre nego što su se proročanstva zapravo odigrala je o dolasku Spasitelja i Kralja i o tome da će Bog stvoriti duhovno zajedništvo sa svojim narodom Jevrejima i ne-Jevrejima (paganima kako su ih nazivali Jevreji) ovde na zemlji, kao pripremu za večni život na nebu. Bog želi da svi ljudi imaju duhovno zajedništvo sa Njim ovde na zemlji i da budu spašeni, ali to znači da ljudi treba da se okrenu od svoje volje, i da čine Božiju volju sa svojim životima ovde na zemlji kao nam to Biblija govori.
Isus je rekao svim Jevrejima, dok je putovao kroz drevni Izrael, Judeju i Samariju, da oni moraju da promene način na kojima žive svoje živote dnevno, stilom koji nije brinuo o ljudima oko njih već stil koji je vijao profit i satisfakciju svojih ličnih želja. Specifično, Isus je to aplicirao za vodeće sveštenstvo, rabije, Fariseje i Sedukeje, često koji su se krili pod činjenicom da su oni Božije izabrane vodje, i koji su najpre providili za sebe same i zaobilazili slabe i siromašne u zajednici.
Oni su zaveli ljude sa napomenama koje nisu bili u liniji sa Starozavetnim tekstom i Božijom voljom.
Religiozne vodje tog vremena su uporedjene sa savremenim pastorima, popovima, bišopima i crkvenim liderima kojima je data posebna odgovornost od strane Boga da ne zavedu ljude u njihovom traganju za Isusom i svakodnevnim zajedništvom sa Bogom i Svetim Duhom.
Prorok Malahije je bio poslednji prorok kojeg je Bog koristio da vodi svoje ljude sve dok se 400 godina kasnije prorok Jovan Krstitelj pojavio pred ljudima i njihovim religioznim vodjama da ih pripremi za prihvatanje Isusa (Isaija 40:3) i da im kaže da treba da se okrenu i prate Božiji plan za spasenje. Jovan Krstitelj je bio skoro istih godina kao i Isus Nazarećanin, i njihove majke, Elizabeta i Marija, sunzapravo bile u srodstvu.
Budite u toku…

Deo VII

Pozdrav prijatelji i porodico, nalazimo se u mesecu kada je Božić, 2019. godine, i kada bi trebalo da se fokusiramo na presudni dogadjaj u ljudskoj istoriji tj. na to da je Bog poslao svog jedinorodnog Sina, Isusa, na zemlju da ispuni spasenje i obnovi duhovno zajedništvo sa Bogom dok živimo ovde na zemlji. Zle sile na svetu će konstantno da nam okreću fokus sa Isusa i Božije Reči u Bibliji ka materijalizmu i ličnim zadovoljstvima.
Evo ga i VII deo serijala – Mi smo svedoci….
Početna tačka serijala je tekst apostola Petra u Drugom Petrovom pismu, glava 1, stihovi 16-18:
“16 Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva. 17 Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«. 18 I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.”
Vreme Adventa nas vodi do dogadjaja Isusovog rodjenja u Betlehemu, u regionu Judeja, države Izrael, od pre oko 2000 godina. Biblija nam govori da je Bog poslao svog Sina na zemlju kroz devicu i samim tim je Isus rodjen nadprirodno, kao čovek i kao Bog. Božiji plan sa Isusom je da pripremi spasenje svih ljudi, i Jevreja i Grka, ukoliko oni žele da prate reči iz Biblije i veruju u Isusa kao njihovog Spasitelja. Neka od ranih proročanstava vezanih za dolazak Spasitelja se mogu naći u Starom Zavetu u knjizi proroka Izaije, glava 7, stih 14 (prorokovano oko 775. p.n.e.):
“14 Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.”
Mihej 5:2 (prorokovano oko 750. p.n.e.):
“2 A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena.”

Amos 3:7
“7 Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.”
U V delu serijala sam obrazložio zašto ljudima treba spasenje, neznaju svi zašto ljudima treba spasenje. Na početku Biblije, u knjizi Postanja, Bog je rekao da je Sotona iskušao Evu da proba plod sa drveta sa kojeg je Bog zabranio Adamu i Evi da jedu. Adam i Eva su izbačeni iz Edenskog Vrta zbog njihove neposlušnosti prema Bogu i od tada svi ljudi posle Adama i Eve su imali problema da imaju duhovno zajedništvo sa Bogom koje su Adam i Eva imali u Edenskom Vrtu. Ne poslušati Boga je greh i Bog nemože da toleriše greh, tako da je On napravio plan da spase čoveka da bi oni mogli imati to duhovno zajedništvo sa Njim odvojeno od Sotone i njegovih demona koji trenutno vladaju zemljom i nebom, koji su nekada bili andjeli Božiji i čija je sudbina jezero vatre, odvojeno od lica Boga. Postoje dve duhovne sile u ovom stvorenom svetu koje utiču na sve ljude u svako vreme, takoreći dobre sile Boga kroz Svetog Duha i mračne sile Sotone i zlih demona. Čoveku je data mogućnost od strane Boga našeg Kreatora da bira koje sile će da prati. Prorok Malakije je poslednji prorok kojeg je Bog koristio da vodi svoje ljude koji su se okrenuli od Boga i Njegove reči. Tek negde posle 400 godina je prorok Jovan Krstitelj stao ispred ljudi i tadašnjih religioznih vodja. Njegova molba njima je bila sledeća: prihvatite Isusa (pogledaj proročanstvo u Izaija 40:3), okrenite se i pratite Božiji način spasenja. Jovan Krstitelj je bio otprilike istih godina kao i Isus Nazarećanin, a njihove majke, Elizabeta i Marija, su ustvari bile u srodstvu.
Vreme oko Isusovog rodjenja: pre oko 2000 godina, je obeleženo činjenicom da je Rimsko Carstvo sa Carem Augustinijanom vladalo Bliskim Istokom uključujući Samariju, Judeju i Jerusalem. Gaj Julije Cezar Augustinijan (rodjen 23. Septembra 63. p.n.e., umro 19. Avgusta 14. n.e.) je bio prvi Rimski imperator. Augustinijan je bio imperator Rimskog Carstva od 27. godina p.n.e. do 14. godine n.e.
Kvirinije je bio guverner Sirije; doneo je cenzus u Siriji i Judeji, da svi treba da budu upisani tim cenzusom, te su Josif i Marija morali da odu iz Nazareta u Betlehem da bi se upisali cenzusom jer je Josifova porodica došla iz Betlehema. U toku njihovog boravka u Betlehemu devica Marija je imala porodiljske trudove i rodila je njihovo prvo dete koje su nazvali Isus kao što ih je to savetovao andjeo koji se pojavio Mariji i kao što je to i prorokovao prorok Mihej 750. p.n.e. videti Mihej 5:2, “2 A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena.”

Herod Veliki je bio kralj Judeje znan po restauraciji Hrama u Jerusalimu i izgradnji značajnih gradjevina. Poznato je bilo da je Herod imao mentalnih problema i da je patio od preterane paranoje; on je ubio mnoge članove svoje obitelji. Biblija nam govori o tri mudraca iliti astrologa sa Istoka koji su došli u Jerusalim i pitali o novorodjenom Kralju Jevreja i gde On živi. Oni su videli Njegovu zvezdu, Betlehemsku zvezdu, koja se pojavila u zoru i pokazala im put do tamo. Oni su morali da Mu odaju počast i donesu mu darove zlata, tamjana i mirisne smole. Tačno vreme posete ovih mudraca Jerusalimu mi neznamo. Kada je Herod čuo o tri mudraca sa Istoka, on ih je pozvao sebi. Herod im je rekao da se vrate nazad njemu kada doznaju gde se taj novi kralj jevreja nalazi da bi i on mogao da da čast tom novorodjenom detetu. Mi znamo iz istorije da su ta tri mudraca našla dete Isusa u Betlehemu, nedaleko od Jerusalima. Takodje i znamo da je mudracima rečeno u snu da ne odu nazad Herodu nego da idu kući drugim putem. Josifu i Mariji je takodje rečeno u snu da odu u Egipat jer je kralj Herod hteo da ubije to dete. U ljutnji zbog toga što je bio prevaren, kralj Herod je naredio da se ubiju sva deca do dve godina starosti u Betlehemu i okolnim mestima u nadi da će time ubiti i novorodjenog Kralja kojeg su mudraci nazvali Kraljem Jevreja.
Zapisano je u knjizi proroka Jeremije 31:15, u Starom Zavetu:
“15 Ovako veli Gospod: Glas u Rami ču se, naricanje i plač veliki; Rahilja plače za decom svojom, neće da se uteši za decom svojom, jer ih nema.” Proročanstvo je interpretirano kao upozorenje o infanticidu za koje je kralj Herod odgovoran kada je hteo da ubije Isusa jer je poslao vojnike da ubiju svu decu u Betlehemu i okolini koja su do dve godina starosti.
Pre nego što su Josif i Marija i dete Isus otišli u Egipat, oni su otišli u hram u Jerusalim da posvete dete Isusa Gospodu kao što je to Mojsijev Zakon i nalagao.
Videti u knjizi apostola Luke 2:22-38:
“22 I kad se navršiše dani njihova očišćenja – po Mojsijevom zakonu, odneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda,
23 kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: »Sve muško – što se prvo rađa – neka se posveti Gospodu«,

24 i da prinesu žrtvu kako je rečeno u zakonu Gospodnjem: »Par grlica ili dva golupčeta«.
25 I gle, u Jerusalimu je živeo čovek po imenu Simeon, i to čovek pravedan i pobožan koji je očekivao Izrailjevu utehu, i Duh Sveti beše na njemu.
26 Njemu je Duh Sveti prorekao da neće videti smrti pre no što vidi Pomazanika Gospodnjeg.
27 I nadahnut Duhom dođe u hram. I kad su roditelji unosili dete Isusa da postupe s njim po zakonskom običaju,
28 uze ga na svoje ruke, blagoslovi Gospoda i reče:
29 sad otpuštaš s mirom svoga služitelja, Gospode, po reči svojoj;
30 jer su moje oči videle spasenje tvoje,
31 koje si pripremio pred svim narodima,
32 svetlost za prosvećenje mnogobožaca i slavu svoga naroda, Izrailja.
33 I njegov otac i majka čudili su se onome što se govorilo za njega.
34 I blagoslovi ih Simeon, pa reče njegovoj majci Mariji: vidi, ovaj je određen da obori i podigne mnoge u Izrailju i za znak kome će se protiviti –
35 a tebi samoj mač će probosti dušu – da se otkriju misli mnogih srca.
36 Bila je i proročica Ana, Fanuilova kći iz plemena Asirova; ona beše vrlo stara, od svoga devojaštva živela je s mužem sedam godina,

37 a kao udovica do osamdeset i četiri godine, nije napuštala hram služeći Bogu postom i molitvom noću i danju.
38 I u isti čas ona dođe i slavljaše Boga, i govoraše o njemu svima koji su čekali izbavljenje Jerusalima.”
Videti i Matej 2:13-15:
13 A kad oni odoše, gle, anđeo Gospodnji javi se u snu Josifu i reče: ustani, uzmi dete i majku njegovu pa beži u Egipat, i budi onde dok ti ne kažem, jer će Irod tražiti dete da ga ubije.
“14 A on usta, uze dete i majku njegovu noću i ode u Egipat.
15 I beše onde do smrti Irodove; da se ispuni reč koju je Gospod rekao preko proroka: »Iz Egipta pozvah sina svoga«.”
Posle Herodove smrti, mala porodica je mogla da napusti Egipat i vrati se u Izrael i namesti se u Nazaretu Galilejskom da se ispuni ono što je rečeno od strane proroka da će Isus biti zvan i Nazarećaninom.
Ostanite u toku…

Deo VIII

Pozdrav prijatelji i porodico, nalazimo se u 2020! Želim vam svima sretnu novu godinu.
U VII delu, fokusirali smo se na presudne događaje u istoriji čovečanstva, naime, kada je Bog stvorio svog jedinorodnog Sina da bude čovek, tj. u telu od strane device i dao mu ime Isus, Mesija. Božiji plan je da olakša večno spasenje i duhovno zajedništvo sa Bogom dok smo ovde na zemlji, za sve ljude koji prate Božiju Reč u Bibliji i da veruju u Isusa kao svog Spasitelja. Zle sile u našem svetu su predstavljenje od strane Sotone i njegovih demona koji konstantno rade da okrenu naš pogled od Isusa Hrista i Božije Reči iz Biblije, prema kontantnom materijalizmu i ličnoj satisfakciji i uživanjima.
Evo ga i VIII deo serijala – Fokusna tj. početna tačka serijala je tekst apostola Petra u Drugom Petrovom pismu, 1. glava, stihovi 16-18:
“16 Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva. 17 Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«. 18 I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba – kad smo bili s njim na svetoj gori.”
Uporedno, mi smo svakodnevno svedoci Božije veličine kroz proročanstva iz Biblije i svega što se desilo tokom vekova. Mi smo svedoci šta se sve dešava svakodnevno u svetu u toku naših života.
Na početku Evanđelja po Marku 1:1-2 čitamo o Isusu Hristu, Sinu Božijem i o proroku koji je 750.g.p.n.e. pisao o Isusu, Spasitelju tj. Mesiji, koji će da dođe na zemlju. Prorok Malakije (3:1) piše “Evo, ja šaljem glasnika svojega, da pripravi put preda mnom.” Identitet dolazećeg Mesije prorokovano u Starom Zavetu je sužen na to da On dolazi iz posebne nacije (Jakovljevih dvanaest plemena), klana (pleme Judino), porodice (Josif i Marija iz Davidove loze) i konkretnog mesta rođenja (Vitlejem). Moramo da obratimo pažnju na lozu, Mesija je potomak, Abrahama, Oca nacije (Jevreja), od Isaka, Jakova i Davida, najvećeg kralja Jevreja. Takođe obratimo pažnju na obećanje koje je Bog dao Abrahamu:
U Postanju 15. glava, Bog je napravio jednostrani, bezuslovni zavet sa Abrahamom i njegovim potomcima. Taj zavet je spomenut u Psalmu 105:8-10, “8 Pamti uvek zavet svoj, reč, koju je dao na hiljadu kolena. 9 Šta je zavetovao Avramu, i za šta se kleo Isaku. 10 To je postavio Jakovu za zakon, i Izrailju za zavet večni,”.
Jovan Krstitelj:
Jovan Krstitelj je Božiji prorok koji je poslat narodu 400 godina od poslenjeg proroka, Malakije, iz Starog Zaveta. U toku tih 400 godina, Bog nije imao kontakt sa svojim narodom, Jevrejima. Prorok Malakije je upozorio sveštenike jer su oni pratitli svoj sopstveni put i nisu slušali Božije zapovesti niti su Ga poštovali, što znači da nisu uspeli da održe svoj zavet sa Bogom i da su se okrenuli drugim bogovima, videti Malakije 2:1-17.
Jovan je živeo da bi doneo sledeću poruku: “Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko!” (Evađelje po Mateju 3:2). Jovan je trebao da utre put za Isusa i Njegovo kraljevstvo. On je krstio ljude da bi oni bili spremni da prihvate tj. prime Sina Božijeg, Isusa.
Evanđelje po Luci, 3. glava, stihovi 1-17:
“1 A u petnaestoj godini vlade cara Tiverija, kada je Pontije Pilat upravljao Judejom, i Irod četverovlasnik Galilejom, a njegov brat Filip kao četverovlasnik nad Iturejom i Trahonitidom, pa Lisanija kao četverovlasnik nad Avilinom, 2 kada su Ana i Kajafa bili prvosveštenici, reče Bog Zaharijinom sinu Jovanu u pustinji. 3 I on dođe u svu jordansku okolinu propovedajući pokajničko krštenje za oproštenje grehova, 4 kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije »Glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove. 5 Neka se ispuni svaka dolina i svaka gora i brežuljak neka se slegne, i što je krivo neka bude pravo i neravni putevi neka budu glatki. 6 I svako će videti spasenje Božije.«
7 Narodu pak, koji je izlazio da ga on krsti, govorio je: zmijski porode, ko vam je ukazao da izbegnete predstojeći gnev? 8 Donesite, dakle, rodove dostojne pokajanja; i nemojte sad govoriti u sebi: imamo oca Avraama. Jer vam kažem da Bog može od ovoga kamenja podići decu Avraamu. 9 Već i sekira leži kod korena drveća. Stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne rađa dobra roda.
10 A narod ga je pitao: šta onda da radimo? 11 On im odgovori i reče: ko ima dve haljine neka da onome koji nema, i ko ima hrane neka čini isto tako. 12 A dođoše i carinici da se krste i rekoše mu: učitelju, kako da postupimo? 13 On im reče: ne tražite ništa više od onoga što vam je određeno. 14 A pitali su ga i vojnici: šta da činimo mi? I reče im: ne zlostavljajte nikoga i ne optužujte lažno, i budite zadovoljni svojom plaćom.
15 Kako je narod iščekivao i svi razmišljahu u svojim srcima o Jovanu, da nije on Hristos, 16 Jovan odgovori svima: ja vas krštavam vodom; ali ide jači od mene, kome ja nisam dostojan da odrešim remena na njegovoj obući; on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. 17 U njegovoj ruci je lopata, da očisti svoje gumno i skupi pšenicu u svoju žitnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem.”

Isus je u to vreme bio negde ok 30 godina starosti, i iz Njegovog grada Nazareta, gde je odrastao, u regionu Galileja drevnog Izraela, On kreće na obilazak Judeje, Samarije i Galileje, koji je trajao 3,5 godine, sve do gradova Tirona i Sidona u Feniciji (Lebanon).
Pre nego što je Isus započeo svoju misiju, datu od strane Njegovog Oca, našeg Boga na nebu, Njegov ovozemaljski rođak, Jovan Krstitelj, vođen Svetim Duhom, je već nekoliko godina propovedao ljudima pored Jordana da se pokaju i krste u vodi. Jovan je živeo, po evanđeljima, u divljini Judeje tj. u teritoriji oko reke Jordan. On je bio Nazaren. On je propovedao da ljudi treba da se pokaju i krste da bi bili spremni da prime Sina Božijeg. Neki od onih koje je on krstio su postali njegovi učenici.
Krštenje Isusa
Krštenje je simbol ostavljanja starog grešnog načina života da bi smo živeli novi život sa Bogom. Isus nikada nije zgrešio. ali je ipak kršten!
Četiri stotina godina tišine je prekinuto. Malakijeve oproštajne reči o budućem proroku veličine Ilije su odjednom uzele novo interesovanje kod ljudi. Jovan Krstitelj je imao posebnu misiju od strane Boga. Poziv da pripremi put, Isaija 40, je postala njegova misija: “Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.” (Matej 3:2). Ljudi su se skupili i bili su kršteni kao javni pokaz da žele novi put svojih života. Oni će biti spremni za dolazak Mesije. Mnogi Fariseji i Seduceji su takođe došli ali su odbijeni od strane Jovana jer njihovi životi nisu išli uporedo sa njihovim izjavama. Tada se Isus pojavio da bude kršten.
Jovan je i više nego oklevao, tekstovi nam govore da je on pokušavao konstantno da odvrati Isusa od toga: “Ja treba da budem kršten od strane tebe a ti dolazis meni!” Ko god ta je postavljen da utre put nekome je definitivno manji od onoga koji dolazi, i samim time Isus nebi trebalo da bude kršten od strane Jovana Krstitelja, ali će se to ipak odigrati. Jovan krsti Spasitelja tada u Jordanu.
Poziv Jovanov od strane Boga je takođe obećavao da će on videti kako se nebo otvorilo iznad onoga koji će kasnije da krsti sa Svetim Duhom (Evanđelje po Jovanu 1:33). Kada je Isus izašao iz vode, posle krštenja, Jovan je iskusio ispunjenje tog obećanja. Celokupno Božanstvo je bilo prisutno tada u tom trenutku: Otac, Sin i Sveti Duh, da označe Isusovu javnu službu. U isto vreme, to krštenje je potvrda poruke koju je Jovan govorio. Pokajte se jer je carstvo Božije blizu!
Isus je nagovorio Jovana sa sledećim rečima: “Neka se desi sada! Tako ćemo samo da budemo pravedni”.
(Evađelje po Marku 1:10-11)
“10 I odmah izlazeći iz vode, vide otvorena nebesa i Duha gde silazi na njega kao golub. 11 I ču se glas sa nebesa: ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji.”
Isus svedoči o Jovanu

U Evanđelju po Jovanu 5:31-36, čitamo da Isus ističe to krštenje koje je Bog odredio da na taj način označi kredibilitet Isusa. “31 Ako ja svedočim za sebe, moje svedočanstvo nije istinito; 32 drugi svedoči za mene i znam da je istinito svedočanstvo kojim svedoči za mene. 33 Vi ste poslali ljude Jovanu i on je svedočio za istinu; 34 no ja ne uzimam svedočanstva od čoveka, nego govorim ovo da se vi spasete. 35 Jovan beše svetilo koje je gorelo i svetlelo, a vi ste hteli da se zamalo radujete u njegovoj svetlosti. 36 Ja pak imam svedočanstvo veće od Jovanova: dela, koja mi je dao Otac da ih svršim, baš ta dela koja činim, svedoče za mene – da me je Otac poslao.”
Kasnije, kada je Jovan Krstitelj bio uhapšen, Isus je rekao ljudima sledeće o Jovanu: “24 A kad su Jovanovi poslanici otišli, poče Isus da govori narodu o Jovanu: šta ste izišli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja? 25 Nego šta ste izišli da vidite? Čoveka obučena u meke haljine? Gle, koji nose sjajne haljine i žive u raskoši – na kraljevskim dvorovima su. 26 Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. 27 To je onaj za koga je napisano: »Gle šaljem svoga vesnika pred lice tvoje, koji će pripremiti tvoj put pred tobom«. 28 Kažem vam, među rođenima od žena niko nije veći od Jovana; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega. 29 I sav narod koji je čuo, pa i carinici priznaše pravednost Božiju, te se krstiše Jovanovim krštenjem. 30 A fariseji i zakonici odbaciše ono što je Bog hteo da učini s njima, i ne primiše njegovo krštenje. 31 S kim ću, dakle, uporediti ljude ovog naraštaja? I na koga liče? 32 Oni su kao deca koja sede na trgu i dovikuju jedni drugima: svirali smo vam i niste igrali, kukali smo i niste plakali. 33 Došao je naime Jovan Krstitelj, nije jeo hleba niti je pio vina, i kažete: demon je u njemu. 34 Došao je Sin čovečiji koji jede i pije, pa kažete: gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika.”
Budite u toku….